Zaluđenost narodnim izrekama je oduvijek prisutna na ovim prostorima. Odmah da se razumijemo, ima štošta pametno među njima, ali brate realno većina istih nema smisla u ovom vremenu.
Ko radi ne boji se gladi? Ne boji, dva mjeseca godišnje kad redovno legne plata. Posebno nevjerovatno u eri liberalnog kapitalizma. Takav tip mudrih izreka došao je do vrhunca cinizma s nacističkom Rad oslobađa.
Ko drugom jamu kopa sam u nju upada? Ko imalo prati politiku, jasno mu je da je situacija obrnuta i da ovo nema smisla.
Kako je sve počelo?
Bio nekad neki đed, koji je igrom slučaja iz svog rodnog sela obiš'o pola države, prodavajući duhan i suho meso, pa i eto pokupio nekakvog znanja. Priča se da je tvrdio da zna svih sedamnaest slova abecede. Stanovnici sela nisu mogli da vjeruju kakav dar od Boga je rođen kod njih, te je u običaj prešlo okupljanje kod mudraca kad god se moglo.
Bolje i crn kolač nego prazna torba, mudrac bi znao govoriti, pravdajući nespretne kulinarske aktove svoje hanume.
Ćutanje zlata vrijedi, znao je promrmljati kada bi ga upitali zašto je uveo i naplatu za dolazak na njegova širenja mudrih misli.
Dakle, bilo nekad neko vrijeme, mudro se zborilo. Danas je, kako kažu, neko drugo vrijeme, stvari se mjenjaju tako i popularne narodne izreke ne treba uvijek shvatati za ozbiljno.
Ne shvatate?
Dobro, vidimo se 2098. kad generacije koje slijede budu koristile izreke tipa:
-Šta te briga kad nisi dobar sekunde
-Rad je stvorio čovjeka, a klabing gospodina
-Kad je cura luda, onda je do jaja
-Ko se najede salame ujutro, podriguje čitav dan
Definicija napisana za Mizantrophy.
da i sam postane definicija. Neki su u tome i uspeli, na sveopstu zavist drugova Vukajlijasa.
Kaizen
Kurd
Abraxus
Jelena Tihi Ubica
iskusni-interpretato
dobra_losha_zla
kolač u čorbi
kuvajlija
sevast
selenijum
gospodžo-zgaziš-me
DEE-JAY (sada Barracuda)
ako sam nekoga izostavio, neka podvikne, a ja se izvinjavam...
ako neko postane kasnija definicija, neka se upise u komentarima.
ovo nije slihtanje niti uvlacenje u guzu, samo da se zna...!
Sažeta, jasno sročena jezička forma kojom izražavamo svoja osećanja.
Psovke vredne pomena variraju od onih klasičnih, koje se prenose sa kolena na koleno, iz dupeta u glavu i sl, do monumentalnih kreacija epskih razmera, koje zavise od količine intelekta i sposobnosti imaginacije u čemu naš narod nikad nije oskudevao.
Obično se psuje majka, sestra, otac i ostala mnogobrojna familija, Bog, Sunce, nebo, miš, patka, pas, jež, hleb, mleko, kolač, luk, pšenica i drugi prehrambeni proizvodi, TV program, kultura, noge Save Miloševića, itd.
"Jebem ti vagon pšenice, i na svakom zrnu 100 bogova" - jedna je od autohtonih psovki sa naših prostora.
Verovatno najvažnija stvar u sprovodjenju naših običaja. Daje se u svim prilikama, čisto onako - radi reda.
Majka: Sutra moram kupiti jedno 3-4 peškira, izlizali se ovi stari...
Otac: Ma što bi kupovala? Evo ti, sutra je Božić, položajnik sam kod Mileta, dobiću jedan. Posle toga idemo na Stjepanjdan na slavu kod Raleta, tu lomim kolač, eto i tu jednog. A onda svadba kod Jove, tu smo svatovi, računaj još jedan peškir...
Popularno, slikovito objasnjenje za sposobnosti nove snajke u kuci...cesce je koricseno u pogrdnom obliku.
Slicno kao "secenje slavskog kolaca".
"Svaka cast domacine...Ova ruka da ti zapali slavslu svecu".
ili
"...ma samo da se ponosis...ovakvo zensko da ti presece kolac".
ili
"Ne d'o ti Bog da ti ovo zapali slavsku svecu".
Izraz koji pokazuje vrhunac poverenja i prijateljstva između dva druga.
- Šta si radio, pa su ti ruke tako prljave.
- Ma gledao neke porniće, pa se malo zadrko... Nego uzmi ovaj kolač, uzmi sam meni su ruke prvljave.
- Nema veze što ruke nisi oprao, daj odma dva komada.
Vrlo nestašno dete. Nikad ne znaš šta će da ti podvali; stičeš utisak da sa samim sotonom imaš posla.
- I? Kakav je bio Joca?
- Ma pusti, ja ono više ne čuvam.
- Haha, e majke ti, ne možeš s jednim detetom da se izboriš, a hoćeš da radiš sa osnovcima.
- Šta? Ono nije dete ono je stovrag. Drugi put kad odem kod njih ima glogov kolac da ponesem.
Tajni dokument koji se prenosi s oca na sina i ni u kojem slučaju se ne otkriva trećem licu.
Sam čin pečenja obavlja isključivo ćale i to sa velikom posvećenošću i brigom o detaljima uz tajni recept moče za čapkanje...
Kupite prase.
Popijte jednu rakiju.
Stavite prase u rernu.
Popijte još dve rakije.
Postavite celzijuse na 375 rerni.
Popijte jos 3 rakije čašice.
Uključite rernu.
Rakijte još 4 čašice.
Oprenite krase.
Rakijte još bocu jednu.
Povi pilo na prase.
Časice još sipaj rakije jednu.
Pecite rakiju jos 4 sata.
Izvadite rernu iz praseta.
Ohladite da se prase sačeka.
Uzmite rakije još bocu jednu.
Isprasite seče.
Stolirajte na servis.
Bogolite se mogu.
Prijatno!!!
Rečenica na koju se naježim kad je čujem, uglavnom ima veze sa kolačima, tortama...
Otvaram pregradu sa slatkišima, vidim savršenstvo ispred mene, jedem onaj kolač očima, i u jednom trenutku čujem neko trčanje ka meni (keva), dere se i zadihano kaže:" Zatvaraj to, nije za tebe, to je za goste!" Evo ti ova čokoladica.(samo da napomenem da je čokoladica nepoznatog proizvođača, i sa nedefinisanim ukusom)
Poziv za pridruživanje stolu za kojim se jede, nekome ko je predhodno odbio poziv da se pridruži samom jelu.
--- Leto, ručak u bašti ---
- Dobar dan komšija, prijatno!
- O, dobar dan. Hvala, izvol'te.
- Ne mogu hvala, upravo sam jeo kod kuće...
- Izvol'te onda sesti, al nemojte jesti.
- Haha, ajde malo ću da sednem. A sa čime je ovaj kolač...?
