Pored klasičnog, klikeraškog značenja, označava i svako sređivanje, promuvavanje, laktanje i sve ono što označava maksima '' 'leba bez motike''. Isto kao što đidač u klikerima na taj način poboljšava svoj status u igri, tako to radi i u životu.
- Vidi Bracu, novo odelo, kakve gilje, kakva košulja. Otkad se zaposlio u onoj revizorskoj kući, bogme je procvetao.
- Ma, hajde, Boga ti! I ti bi procvetao da ti ćale nije direktor banke koja sarađuje sa tom kućom i da nije bivši asistent na Ekonomskom. Taj je svuda prođid'o u životu.
Jos jedan u nizu obicaja kod nas i u svetu (ne znam da li bas svuda). Posle proslave rodjenja, babina, krstenja, rasta prvog zuba, prvog rodjendana, naucene prve psovke, itd, sticanje punoletstva je jos jedan cin koji se mora svecano obeleziti. Za razliku od prvopomenutih, gde slavljenik uglanom provodi vreme tako sto spava, place i sere u pelene, na punoletstvu je pravi baja, i mora da blista. Mama i tata mu kupe fensi kosulju, pantalone na ivicu i nove gilje, tako da se on uglavnom oseca ko klovn, al nema veze, jednom se postaje punoletan.
Zurka se uglavnom odvija na nekom zesce zajebanom mestu. Na zurku se poziva celo odeljenje i odredjena ekipa iz drugih odeljenja. Iz mladjih razreda se pozivaju samo ribe. Pored skolskih drugara, tu je ekipa sa fudbala, komsije, drugari iz osnovne, vrtica...
Domacin je u obavezi da pripremi domaca pica i bajate grickalice. Keva muti tortu od 25 jaja, koja se unosi u ponoc uz pesmu "Moji su drugovi". Sto se poklona tice, slavljenik odlicno profitira: 10-ak ramova za slike, 20-ak uglavnom Denim dezodoranasa, i flasa pica, toliko da moze da otvori restoran. Od odeljenja dobija neki nadrkan mobilni telefon, jer su svi dali po 10 evra.
Muzika je http://vukajlija.com/od-nirvane-do-silvane/73559, s tim sto od "Nirvane" ide jedna pesma (oko 9 h), a ostalo je "Silvana".
Oko pola 2 nestaje pica, pa cale mora do Tempa da donese repete. U pola 3, slavljenik je vec patosiran od alkohola, kao i vecina njegovih ortaka. Ribe igraju zasebno u cosku. Par pametnijih prestanu da piju ranije, pa uspeju da savataju pokoju klinku koja je resila da te veceri padne nisko.
Sutra, kad ga mama napoji kiselom corbom, punoletnik shvata da je odrastao covek, koji moze da glasa i zavrsi u zatvoru, i zapita se koji je klinac i slavio punoletstvo.
Svako ko je ikada skijao ili je barem jednom stao na ta đavolja sokoćala - a tu ne mislim na pogibeljno-samoubilački spust niz padinu SC ''11. april'' na plastičnim kineskim skijicama u cilju fasciniranja jedinog prisutnog ženskog čeljadeta - sigurno zna da su ''pancerice'' specijalne skijaške cipele, bitan deo hardvera u ovoj sportsko-rekreativnoj disciplini ali i čvrst garant da ćete doživeti epsku i nimalo gracioznu snežnu smrt. Oni koji su gledali u oči iste a preživeli su da svoju poučnu priču ispričaju nekim budućim pokoljenjima, jednoglasni su u proklinjanju harakiri obuće iz naslova i njene, već pomenute, suicidalne koncepcije. Napravljene od tvrde plastike i metala, pancerice zaista deluju robokapovski moćno i neprobojno, ( otud i ime - nem. ''panzer'' = tenk; prim.prev. ) ali tokom skijanja, nažalost, njima ne upravljate vi nego, avaj, proklete skije koje, čini se, uvek idu negde u pravcu ili provalije, ili štanda sa američkim krofnicama, ili u zimzeleno drvo posebno hrapave teksture kore. I sad, nije bitno ni to što vam se prodavac tih američkih jebenih krofnica najeb'o majke na jeziku koji ne razumete niti što ste sve polomljeno morali, razume se, da platite, ali bolno saznanje da ništa, ama baš ništa, niste mogli da učinite da nesrećni događaj predupredite, nanelo je težak i neizlečiv udarac vašoj inteligenciji a to je, meni barem, neprihvatljivo. Eto vam vaše skije i vaše pancerice, drugovi! Ja ću vas sa zadovoljstvom posmatrati iz najbližeg kafića...
- Tebra, nećeš valjda takav u grad, jebote?!
- Što, brate...?
- 'Ajde šulja i pantalone, al' te gilje...A daj, brate!
- Što, šta im fali?
- Mož' u njima dve bebe da sa'raniš, eto šta im je! Jebene pancerice im nisu ravne!
- Pa, 'ladno je, bre! Ima da se smrznem u nečem drugom!
- Ne'š ti jebati...
Jedan od ključnih momenata u preobražaju sina iz pubertetlije i lezilebovića u pravog čoveka, bar u očima ponosnih očeva. Neki će reći, čin važan koliko i prvi seks i položen vozački ispit, samo mnogo suptilniji. Većina se ipak slaže da je u rangu prvog pucanja iz ćaletovog tetejca.
Matorcima cipele simbolizuju eleganciju, kvalitet i duhovnu snagu, dok su patike (i sve varijacije iste) klošarska pubertetska obuća lošeg kvaliteta i očajnog, pomodarskog dizajna. Na sve to još i užasno vonjaju.
Naravno, nisu svi ćalci isti. Neki matori jarci sa šezdes' i kusur furaju vazdušne ljakserke misleći da ih to podmlađuje, ali svaki pravi ćale će na pijedestal svoje obuće u bilo kom trenutku uzdići elegantne muške salonke, kožne mokasine ili, ako je nepopravljivi roker u pitanju, čizme kaubojke. Jer, zna se, koža je bre kvalitet, i na miris i na dodir, a ne platnene prnjice koje prodaju po basnoslovnim cenama.
Dijalog ćaleta koji zna šta valja i sina zelenog & mladog:
- Sine, koliko vidim, došlo ti je iz dupeta u glavu, ponovio si se...
- Jesam ćale, al' nerado, to su mi cipele za praksu.
- Pa dobro bre, majkumu jebem, ne služe samo zato! Pogle' mene - mator čovek a imam stila! Šta fali ovim plitkim čizmama, reci ti meni?
- Moda, ćale. Ovi kaiševi izgledaju staro, kao da si čizme ukrao musketarima. A tek one mokasine, pa to niko mlad ne nosi.
- Ih, bre vi prndavci, ne znate šta je dobro! Da ti tvoj ćale kaže, to je kvalitet, a ne onaj tvoj gljivarnik što se raspada na dodir.
- A ti kao nikad nisi fur'o gilje?
- A? Jesam, ali kožne iznutra, da ne smrde na pacovštinu. Kad sam se vratio iz vojske negde 80-te, odmah sam prešao na cipele.
- Dirljivo, ali i dalje smatram da ovih tvojih modela nema ni u muzeju...
- Biće gospodin od tebe ili bolje da te nisam pravio. Ček da mi legne plata pa 'š da vi'š!
Hiperaktivna osoba koja iritira oblačenjem, pojavom i smislom za humor.
-E, de ste magarci nindže, pao seks neki sinoć? MU! Hahaha! Koji trip čoveče. Danas sam kupio nove gilje za 16.000. Imaju više boja na sebi neko jebeni Pera Detlić. LUD SAM KAO STRUJA BRE! MMHAHAHA! Šta ima kod vas šabani? De si Baki. Čujem da drkaš na mene? Šalim se mozgu. Šta se cimaš? hehe
-Daj bre, Saskvoč, odjebi.
Izraz koji se koristi za nešto što je previše dobro. Ako znamo da je zdravlje najbitnija stvar kod čoveka. Onda je nešto što je dobro kao zdravlje, vrhunac kvaliteta.
-U jesi video onu malu što se doselila u zgradu pored? Lepa, pametna, skormna.
-Jesam, voleo bih tako neku snajku da imam. Dobra je kao zdravlje!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Au brate kidaju ti gilje, koliko si platio, i gde si kupio?
- Platio 9 hiljada na popustu, u onoj sportskoj kod tržnog centra.
-Aaa, brate, voleo bih i ja da mogu sebi da ih priuštim, Dobre su kao zdravlje!
Dije Kudjo (Kuđo) je izmišljena italijanska marka cipela. Koristi se kada ste kupili jeftine cipele a neki bolid Vas pita koje su marke.
Kupite cipele za odelo i date 3500 din za njih, izlazite do kola jer idete negde, ali na Vas naleće lokalni bolid:
BOLID-"E tebra opake ti gilje, koje su?"
VI-"Dije Kuđo"
BOLID-"Pošto su?"
VI-"Džabe 300e, uzeo kod lopova"
BOLID-"Vidi se da su ludilo moraću i ja da uzmem"
VI-"Žurim. Dije Kuđo vidimo se"
Kad se neko ko fura isključivo sportski stil odevanja pojavi u jako elegantnom izdanju.
Bane: "Gde ste pičke, stigo Zdravko Čolić".
Igor: "Buahahahaha, šta je bre to Bane, gde ti treša, gde su ti tike, kačket, šta je ovo, izgledaš ko mambo igrač."
Ivan: "Izvini gde si nabacio to šabansko odelo".
Jovan: "A vidi mu gilje, cakle se, može da se ogleda u njima.
Filip: "Baneeeeeee, pa to si ti. Vidi kurca u drvenim nanulicama."
Večito na korak od toga da bude potpuni. Uvek u magli sopstvenog mediokriteta ili čega već, ali uvek osoba sa zrnom sumnje u svojoj pojavi. Sam pridev ide ispred onoga koji podseća na nešto društveno neprihvatljivo, ali sa malo zadrškom, tek toliko da ostane samo latentan.
Pridev uglavnom cilja na pedere, fašiste, sektaše i ostalu gamad koju većina ne želi u svojoj blizinu. Karakterišu se periodičnim promenama u izgledu, ponašanju i držanju. Baš zato što su same promene periodične, zrno sumnje još uvek ne nadvladava mišljenjem većine. Latentni peder s vremena na vreme ukombinuje pedersku roze košulju s teget puloverom; fašista dobije Baja Mali Knindža momente; a sektaš počne pričati kako baš nije sve onako kako je Isus zapovedio. I sve to zvuči toliko devijantno, da nekad zaista moraš upitati čoveka da li je s njim nešto u redu.
- E, matori, da vidiš kakve gilje hoću da uzmem... Vidiš one desno u izlogu?
- One kožne kaubojke? Hm, onako do jaja su, samo na njih ide malo formalnije odevanje, neka do jaja košulja, kapiraš?
- Ne te, one pored njih...
- Ove pederske teget mokasine? Ti mene to zajebavaš? Mada, oduvek sam sumnjao da si latentaš.
- Ne, ne, ove kaubojke su do jaja! I kažeš da idu na košulju?
Akcija u kojoj konobar, uz osmeh na licu, slucajno naplati vise il vrati manje para.
Gost:
-Da platim!
Konobaron:
-Aham, samo tren...
(U sebi: Opaaa, ruznjikavi je u drustvu tri dame, a nosi Prada gilje i fensi chuku...
Mhmmm, dve tople cokolade 300. Tu cu stavim "s slagom" 340, kratki espreso 120, nek bude "s mlekom" 140, to je 480...
I sta je pila ova debela?! Saaamo kiselu!?! Piii bre svinjce, bas si kod mene naslo da drzis dijetu... 80... Tu ne mogu nista... To ukupno 560.)
Petstosezdeset dinara!
Gost:
-Evo 600, u redu je!
Konobaron:
-Hvala lepo, prijatno...
