Omiljeni komentar slučajnih ili namjernih prolaznika upućen mama sa malom djecom koja se kmeze ili plaču.
Previja nogu jednu preko druge zgodna crnka izvijajući se među tijesnim sicevima, povlačeći minjak preko zategnutih butina. Dok se namješta vrckajući dupetom smiruje nemirno dijete.
- Siniša, smiri se zaboga! - Ali mamaaaaaa pusti me malooooo daaa... - Rekla sam ti nema hodanja po autobusu! - Ali mamaaaa obećalaaaa si, šmrrccc!? - Ne sramoti me tu pred ljudima, ne pomaže ti to! - Ali mamaaaaaaaaaaaaaa, šmrccc, aa jooj, šmrc! - Karte na pregled! (nailazi kondukter) - Izvolite gospodine. Borise daj čiki kartu! - Evo, šmrc. - Pa šta je bilo ljudino? (prođe rukom kroz kosu mališana, a pogledom preko maminog međunožja pa lagano u pravcu dekoltea). Uhh! (kratak uzdah) Ne da mama nikomeeeee! (dodaje, mazeći klinca po glavi ne skrećući pogled prikovan za nabrekle grudi). - Ne da mama, ne da, ne da! (dobacuje neko od putnika, ostali se smijulje) - Tako je! Ne da mama nikome. (odgovara nevješto gospođa)
Reč koje je dete u stanju izgovoriti nebrojeno puta (cifra nije ustanovljena) dok ne postigne svoj cilj, a to je da dozove majku iz ovog ili onog (cesto glupog ili nebitnog) razloga.
Klinac: Ej mama, mamaaa, mama, a mammaa, mama, mamaa, mamice, mamaa, majkoo, mama, mamaaaa, mmaaammaaa, mama, mama, mamo, maama, mmaama, mamaaa, makii, mamicee, mama, mama, mammmaa, mama, mama, mamaa, mamaa... ( x50) Mama: Ama, sta je?! Klinac: Bacio sam macka sa terase al ga nesto ne vidim dole...
Uz "biću ti najbolji drug", jedna od najčešćiš načina da deca nagovore nekog glupog drugara koji je izneo svoje grickalice/čokoladu/loptu, a u početku im nije dao ni da omirišu. Data osoba koja poseduje to bogatstvo kao što su npr. čokolade, se razneži i pomisli da je to čast da tuđa keva pohvali njegovu dobrotu, a u stvari alavi drugari gledaju na svaki mogući način da se dočepaju "Simke" koja mu je kao zakovana za ruku bila do izgovorenih reči. Grebatori koriste parolu "snađi se".
Džafer: A bre Demire, če mi daš malko tu belu čokoljadu? Demir: Hah, Džafere! Ta ti je dobra! Pa naravno da neču. Džafer: A molim teee.. Makar kockicu.. Demir: Ama bre ja jedem belu čokoladu da i ja jedanput budem musav. Ovako kad jedem crnu, niko ni ne vidi da sam je jeo. Džafer: Ali meni je mama rekla da se samo sa tobom družim.... Biću ti najbolji drug, obećavam. Demir: Hmm... Džafer: Ozbiljno. Demir: Pa dobro. Evo ti jedan red, ali da čutiš i nikom ne pričaš da imam.. Inače ču da ti jebem sestru Sladžu.. Džafer: Ona je več isprcana batice, i to još otkad..
Sprdnja na račun osobe koja ima nešto što vam trenutno treba, ili vam jednostavno treba neka usluga od nekoga, pa se koristi kao duhovit prilaz prilikom traženja usluge.
- Ej Mare, daj mi žvaku, video sam da imaš. - Ma dao bih ti, al dve su mi ostale samo... - Ajde, ajde, meni je mama rekla samo s tobom da se družim!
- Gde si Đole, kućo stara! - Evo me, šta ima? - Ništa, nego hteo sam da te zamolim za uslugu... - Ajde reci... - Ok. Ali pre toga samo da naglasim: Meni je mama rekla samo sa Đoletom da se družim!!!
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Jako učestala pojava prilikom telefonske konverzacije između majke i njenog čeda - studenta u drugom gradu. Riječi koje se koriste kada majka svojim, toliko izlizanim, savjetima i banalnim pitanjima smara do te mjere da gubiš svaku moguću želju za bilo kakvom pričom. Koliko god to bilo ružno reći, riječi koje u datim trenucima mogu da ti olakšaju život.
:zvrrr-zvrrr-zvrrr:
- Halooo. - Što se ne javljaš na pozive? - Ćao mama. Bio sam u čitaonici, nisam mogao. - Aha, znači učiš. Ajde da ti vjerujem. - Učim mama, učim. - Dobro, dobro. Šta radiš, ima li šta novo? - Nema ništa. Pravim pauzu pa ću ponovo u čitaonicu. - Aha. Je li ti kum donio onu hranu što sam poslala. - Jest mama, jutros. - Stavi to u frižider, da se ne pokvari. - Hoću mama. - Al' prvo zamotaj u alu foliju, da ne... - Dobro mama, objasnila si mi to prošli put. - Dobro, nemoj da se ljutiš. Znaš li kada ćeš kući? - Nisam još siguran. Javit ću ti. - Dobro onda. Budi pametan i da učiš. - Dobro mama, znaš da hoću. - Ajde ljubi majka, čuvaj se. - Hoću mama. Ćaoo. - I snajku da mi pozdraviš, nesrećo. - Hoću, hvala. Pozdravi i ti sve kući. - Voli te mama, ćaooo. - Ćao, ćaooo. :falim te Bože: ............. - Opet te keva cima? - Jok, Kim Kardašijan me zove na polni snošaj. - Ako si je odbio, akooo. - Ne seri. Daj mi taj kit-ket dvidim šta nam je dao.
Blizak "rođak" kritičnoj masi, samo mnogo manje kul. Ima tendenciju da postane sličan svom simpatičnijem rođi, barem što se gabaritnosti tiče i tu se svaka njihova sličnost završava
Statična masa je osoba, humanoid, veoma slična svakoj drugoj humanoidnoj jedinki, s tim što se njeno postojanje svodi gotovo samo na puko postojanje. Ona jede, spava, češa donje ekstrmitete i zeva i tako u krug stalno, svakoga dana. Ona ne glasa. Ona se ne rekreira. Ona ne čilira u klabingu sama. Ona ne radi ništa podno nebesa. Ona se budi, prođe kroz dan kao muva kroz prozor i onda ode na spavanje.
Nije flegma, a opet nije ni lenčuga, a opet je ponešto od toga. Toliko prost organizam, da deluje da je komplikovan. Paradoks. Hoće da se pokrene na akciju, al' je opet mrzi. Brzo se zapali za nešto, još brže se ohladi. Zainteresovana za promene kao što je prosečan tajkun zainteresovan za prava radnika. Onaj mali Kinez što pakuje ajfonove uod jutra do sutra više vremena provede razmišljajući o smislu života u toku jednog jedinog dana, nego što on razmisli o bilo čemu u jednom kvartalu.
Dete od 4 godine: - Mama, tata, nikada vas neću ostaviti! - Jaoo sine, baš si sladak, dođi da te mama zagrli!
Dete od 10 godina: - Mama, tata, nikada vas neću ostaviti! - Baš slatko od tebe sine, al vremenom ćeš morati da naučiš da živiš bez nas.
Tinejdžer od 16 god: - Ćale, kevo, nikada vas neću ostaviti! - Je l' on to nama preti?!?!?!?
Student u dvadesetim godinama: - Ćale, kevo, nikada vas neću ostaviti! - 'Ajde bre nosi se u tri lepe! Završi taj faks i zaposli se! Pazi na šta ličiš! Kad misliš da se ženiš!?!?!
Slično kao kod rečenice Lepa Brena za četiri osobe iz filma Tesna koža, tako je i ova Brenina pesma iz njenog starog filma Hajde da se volimo, dizala ljude na noge bez nekih grešnih misli, a danas da je izdala ovu pesmu, svi bi pomislili kako je mama čuvala za crnce, jer po predanju, oni imaju velike stvari.
- Čuvala me mama za velike stvari.... - Matori opet si u kuhinji kada je najzanimljivije, evo sa'će neki crnac da praši Brenu, požuri. - Evo me, al nemoj da bude kao prošli put kada smo gledali onaj film pa si pričao kako će da je gengbenguju, a ono ništa. - Delovalo je tako, aj' požuri sa'će crnja sto posto.
