Simke

постнихилизам 2020-02-21 03:53:04 +0000

Типичан представник ацаб генерације отелотворен у виду мршавог, високог типа, са качкетом/шеширом са сликом канабиса, тренерком и најк педерушом/торбицом. Симке обично иде у средњу машинску и по хијерахији је на највећем ступњу у исто тој школи. Код себе увек има ризле, личну карту и паклицу марлоборо тач цигарета, евентуално и кесу са "гудром" сумњивог квалитета што је довољно за један просечан дан у животу сваког Симкета. Њега можете лако препознати, често време проводи у кладионици и у такозваном худу, како он воли да назива простор испред свог солитера, а каткад испред средњих и основних школа. Симкетов музички укус често варира од народњака, психоделичног тренса, репа/трепа. Све у зависности од тога шта тренутни тренд налаже.
Сам по себи, симке тип лика обично обухвата широку лепезу ликова, симке може бити гасер, хулиган тип навијача, локални лерди, дизелаш...
Омиљени филмови су му јужни ветар, шишање, ране и паклене улице и често идоле тражи у ликовима из поменутих филмова, које веома често цитира. Омиљени тип девојака су му мими мерцедес тип девојака, такозване "рибе из краја". Симкетов круг пријатеља односно "ортака" је релатовно ограничен јер често "блеји" са себи сличнима, буде ту и пар "пулена" - ликова који су недовољно спремни да преузму ту титулу, али "блеје" ту са разлогом да се образују у том смеру, јер мисле да заслужују да постану још један Симке.

5
20 : 8
  1. Šta koi kurac ovi minusi bre alo bre, ovoe klasika bre, čovek objasnijo bre!

  2. Simke zaslužuje jednu ovakvu!

  3. Благодарим момци.

  4. Momci?
    Nemoj sada da skidam zvezdu.
    ;))))

Omiljeno za [1]

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.

Deutsche Welle · 29. April 2011.