Moto incestoidnih grupnjaka.
„sve po spisku“
Tačno ta rečsve po spisku3 definicije →
Situacije koja nastaje kad prođe jako puno vremena od nekog događaja. Valjda nam je mentalni sklop takav da pamti samo lepe stvari dok one ružne pokušava da potisne i gurne pod tepih. Probleme, patnje, muke što ljubavne što finansijske sve to leči vreme. Pre ili kasnije. Nema loše žene deset godina nakon njene smrti, makar je dobru kafu kuvala.
- Koj kurac mi sad stigao poziv za vojsku, zar nije ukinuta?!
- Nešto obnavljaju, treba otići ako to zaživi...
- Gde bre da odem?
- Pa u vojsku. Ja je samo po dobrom pamtim, druženje, redovan život, disciplina... Eh...
- Ćale ajd ne seri. Pa normalno da pamtiš samo po dobrom kad si bio u Titovo vreme još a pamćenje imaš da pamtiš samo jedan obrok u nazad. Treba ja da te podsećam da su te komandiri jebali ko vrana skeledžiju, pa straže, pa noćne uzbune, pa atomski s leva...
- Majku li im jebem u pičku! Zemlja im kosti istrulila pošto se nadam da su pomrli! Nema da ideš, ako treba ima da te krijemo ko 'ajduka!
Država gde se nekoliko desetina puta bolje živi nego ovde, ali po nekima postoji veliki rizik od smrti.
- Šta misliš mama da na leto odem u Ameriku? Mogao bi lepo da zaradim.
- Gde ćeš tamo? Pa pre 2 dana je udario tornado, 30 mrtvih.
- Ali mama, ja neću ići u to nezgodno područje.
- Nema veze, svuda ruši. Još one silne pljačka, svaki dan nekog ubiju.
- To se dešava samo na filmovima, nema toga u stvarnosti.
- Kako nema, juče bilo na vestima. Šestoro mrtvih u pljački banke.
- Ali mama, za 2 meseca bi mogao zaraditi kao ovde za godinu dana!
- Nećeš ti meni tamo ići, ko zna kakve zmije i paukovi mogu da te ugrizu?
- Jeste, tamo imaju specijalnu službu koja svakih pola sata skuplja mrtve po ulicama. Čuo sam da dobro plaćaju, čak bi i to mogao da radim.
Trenutak kada teoretičar zavere '' shvati '' da se ceo svet angažovao, da postoji cela jedna grupa naučnika, sa sve Buzanom na čelu kreativnog tima, koji su svoje živote posvetili traženju tog dugmeta koje će žrtvu vratiti na nivo Homo habilisa, u stanje uma Kristijana Golubovića. Drugim rečima,tripuje da ga neko troluje.
I dok Džukac prelazi ulicu ponovo ugleda baba Milunku, snajper babu tog huda, zaboravlja na Kaću i one tri pičke što nekim čudom nije smuvao, i na Peru što ga ceo dan podjebavao, pička mu materina, i počinje da razmišlja o čudnom spletu okolnosti koji se sinoć dogodio...sledi Džukcev mnogo zajeban monolog.........ček, saće.......evo:
'' Hm, Milunka... oduvek me je zanimala njena uloga u svemu ovome. Znam da ju je Pera unajmio, video sam kad joj dao lovu, kao ''vraća keva baba Milunki pare''. Vraća kurac. Ti si joj dao. Da bi mene sabotir'o. Da bi imao za šta da me zajebavaš. Ona je sve vrema skupljala informacije i to slala preko onog dede, što je ''slučajno'' uvek na onoj klupi u parku kad ja prolazim, ili ''slučajno'' igra šah sa penzionerima. On je verovatno posle tog.. eno ga deda jebem li mu sve!
:strelja dedu pogledom dok prolazi pored klupe u parku:
...khm, posle toga sve rek'o Maretu, Mare Kaći i ona na kraju onim ribama. Još kao posle raskinuli Marko i Kaća zbog neke Sanje neke pičke materine....ma daj....
I kako jebote uvek crveno svetlo na semaforu!? Kako nekad ne ubodem zeleno? Možda žele da stojim tačno na ovom mestu? Neko me prati! Eno! Onaj sa prozora me gleda! PRIČA SA NEKIM TELEFONOM! DOLAZE! Čekaj! Ne paniči! Oni me poznaju, znaju šta ću sledeće da uradim, po mome mozgu su pravili ovu šemu...MORAM DA RADIM ONO ŠTO OBIČNO NE RADIM! ŠTA RADIM ŠTO NE RADIM? ZNAM.....moram da nađem nešto da jebem! Odmah! To neće očekivati.
Jednolično udaranje čekićem u zid od strane komšije, u nedelju ujutru, zbog kog bezvoljno ustaneš i voljno mu jebeš sve po spisku.
Narodna mudrost koja objašnjava gotovo sve sukobe u istoriji čovečanstva, za koje nema izgleda da će prestati dok god čovečanstvo postoji. Na njoj je jedan od najpoznatijih svetskih psihoanalitičara, Sigmund Frojd, manje-više, zasnovao celokupan naučni rad koji se svodi na pretpostavku da se u osnovi svega nalazi sex.
Naime, usled nezadovoljenja sexualnog nagona, dolazi do akumuliranja sexualne energije što se kod muškaraca i žena različito manifestuje. Kod muškaraca, dominantni polni hormon je testosteron, koji je u toku evolucije bio odgovoran za odlazak muškaraca u lov i potragu za hranom. Zbog njegovog lučenja, ta nakupljena energija prelazi u agresivnost koja se ispoljava stupanjem u konflikte različitog intenziteta: od onih verbalnih, koji su najbezazleniji, pa sve do težnje da se strana sa kojom je započet konflikt fizički uništi, što rezultira tučama, ubistvima ili ratnim sukobima manjih ili većih razmera. Tako nastaju maloletni delinkventi, agresivne navijačke grupe i druge organizacije, ali i najveće masovne ubice poput Nerona, Iroda, Hitlera, Mao Cetunga, Staljina itd.
Kako je kod žena testosteron prisutan samo u tragovima, kod njih nakupljanje sexualne energije prelazi u džangrizavost, ozlojeđenost, opšte nezadovoljstvo, konstantnu potrebu za zvocanjem i slično. Tako nastaju isfrustrirane šalterske službenice, medicinske radnice, kasirke ili poslanice u parlamentu ( dovoljno je baciti pogled na Gordanu Pop Lazić, ili Natašu Jovanović ).
Sa druge strane, kada bi sexualno isfrustriarane osobe našle način da zadovolje svoj sexualni nagon, automatski bi se broj sukoba na planeti smanjio, najpre na lokalnom, a potom i na globalnom nivou. Jer kada bi svaki vojnik umesto puške držao u rukama neku cicu, ne bi imao vremena da razmišlja o istrebljenju protivničke strane, u fazonu ”…manje pucaj, više tucaj!!!” A kada bi šalterske službenice bile sexualno zadovoljene, bile bi pitome k’o mačići.
Ovu narodnu mudrost je često imao običaj da citira moj instruktor vožnje, koji je pred čas obavezno čitao crnu hroniku i komentarisao:
“Gledaj ovo… Mladić od 23 godine projurio kroz crveno i oborio pešaka… Ccc, a da se "igrao" sa nekom devojčicom sigurno ne bi imao vremena da jurca po gradu. Sreća da niko nije poginuo. Kažem ja tebi moj Mihailo, sve je to od nejeba.”
Sve očekuje.
Sklon improvizaciji.
Brzo reaguje.
Ništa ga ne sme iznenaditi.
Dobro opremljen.
Prilično si pijan u nekom lokalu.
Ortaci se negde pogubili,a ulazi riba koju muvaš već neko vreme,
i zamisli,prilazi ti i seda pored tebe...
Da li je i ona pijana ili je ostavio momak,
ili su je otkačile drugarice...Svejedno...
Počinje lepa priča,aha biće tu nešto...
Jaoj poljubac.A sam sebi smrdiš na alkohol i cigare...
Šta sada?
Pa gde mi je orbit u pičku materinu?
Ma kupiću ga na nekom kiosku kada izađemo napolje...
Ma OK,sve je OK...
http://vukajlija.com/hoces-orbit/81435
http://vukajlija.com/gde-ja-bre-zivim-u-picku-materinu/81393
po starinski - jebacu ti sve po spisku!
dokaz da smo ranije imali mnogo vise postovanja prema drugima i pazili smo sta cemo im reci, cak i u situacijama kad nas potpuno izvedu iz takta...
Novorođenče koje na mesečnom nivou zasere taman toliko pelena koliko ti zaradiš para.
- I? Kako bebac? Je l' ima još one grčeve?
- Ma idi bre, po celu noć samo plače i kenja, kad god ga skineš, on usran do po' leđa. Potrošili smo već tri paketa pelena. Sere mali za sve pare.
Poslednji argument naših roditelja da uradimo ono što traže bar iz sažaljevanja kad već nećemo samo zato što su nam rekli,kad vide da nas ono prethodno ubeđivanje baš i ne dotiče puno. Dok ne čujemo ovo, manje više na jedno uđe na drugo izađe, ali ovo, ima takav efekat da se istog momenta iznerviramo i uključujemo se u konverzaciju,jer naravno nikad ne kapiramo šta su oni to uradili tako vredno za nas, a što mi ne ispunjavamo očekivanja.
Keva: 'ajde malo počisti tu sobu, živiš kao u svinjcu.
Ja: Evo sad ću, samo još 2 partije kantera.
Keva: Uzmi to uradi odmah, ako ne počneš sad nećeš ni počinjati, ne mogu ti ja ceo život raspremati sobu, hoćeš tako i kad se oženiš, ženi razbacivati?
Ja: Ae kevo mani me, ubiše me zbog tebe.
Keva: Hoćeš li ti mene ikada poslušati?
Ja: aha.
Keva: Kada?
Ja: aha.
Keva: Ti mene uopšte ne slušaš, ne možeš ni za najmanju stvar da me poslušaš ja za tebe činim sve, ti mene ne možeš ni za ovo da poslušaš, tako mi i treba, što je čovek bolji prema tebi ti sve gori...
Dalja priča ne vodi to hepi enda, pa ću ovde stati. (:
