
Последњи аргумент наших родитеља да урадимо оно што траже бар из сажаљевања кад већ нећемо само зато што су нам рекли,кад виде да нас оно претходно убеђивање баш и не дотиче пуно. Док не чујемо ово, мање више на једно уђе на друго изађе, али ово, има такав ефекат да се истог момента изнервирамо и укључујемо се у конверзацију,јер наравно никад не капирамо шта су они то урадили тако вредно за нас, а што ми не испуњавамо очекивања.
Кева: 'ајде мало почисти ту собу, живиш као у свињцу.
Ја: Ево сад ћу, само још 2 партије кантера.
Кева: Узми то уради одмах, ако не почнеш сад нећеш ни почињати, не могу ти ја цео живот распремати собу, хоћеш тако и кад се ожениш, жени разбацивати?
Ја: Ае кево мани ме, убише ме због тебе.
Кева: Хоћеш ли ти мене икада послушати?
Ја: аха.
Кева: Када?
Ја: аха.
Кева: Ти мене уопште не слушаш, не можеш ни за најмању ствар да ме послушаш ја за тебе чиним све, ти мене не можеш ни за ово да послушаш, тако ми и треба, што је човек бољи према теби ти све гори...
Даља прича не води то хепи енда, па ћу овде стати. (:
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Što upucala te keva :D
Ма омета ме, убију ме на кантеру. (:
Šta da ti kažem,samo opušteno brate :D
Само опуштено,трудимо се (: