Kad se budemo vracali, ( nikad ) , najveca laz kojom su nas roditelji farbali kad smo bili mali.
Sin: Mama, kupi mi onu igracku tamo, onaj crveni motoric.
Majka: Sine, kad se budemo vracali, sad nemamo vremena.
„jebaću te kad tad“
Tačno ta rečJebaću te kad - tad1 definicija →
To je pitanje koje usledi nakon nekog "superkul" momenta neke osobe, i čime mi aludiramo na našu kvazizanesenost tom pojavom.
-Matori, tutnuo sam aluminijumske felne sa rotirajućim svetiljkama koje menjaju boju, znači ful fulova, keve mi Nevenke.
-Jebote pa to je vrh. A jel smem da te pipnem?
-??!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
-I tako brate ja sinoć, navatam onu Milevu, 2-3 puta za buljsona, pre nego što je otišla kući.
-Vau brate, jel smem da te pipnem?
-Ma duvaj ga bre...
Obično se koristi da počastiš neku budalu, koja te jako nervira i ne možeš da je podneseš
Znači nema te u poslednje vreme,izraz koji je nastao medju nekim iskusnim vukajlijašima usled veoma male pojave slengova na vukajliji...
pera:de si žiko,nisam te vido,nema te bre ko slenga u definicijama dana?
žika:ma,eto terala me keva da radim nešto...
Biser betonligaških terena i živopisnih gledalaca. Psovanje užih članova porodice predstavlja jedan od tradicionalnih srpskih običaja, kao i preporučivanje incesta u psovkama (jeb'o te ćaća, jeb'o te te ćaćin ćaća, jeb'o ti mater svoju). Pored toga, ovakva psovka dotiče i religijski aspekt pravoslavnog stanovništva na ovim prostorima, pošto je običaj da se posle šestonedeljnog posta jede mrsna hrana na Božić ujutro. Otuda i potiče mrsnoća sestre psovanom.
:Sudijsko mahanje rukama da se nastavi igra:
Tribina
- Fauuuul! Konje, slone, međede! Rad'će ušice!
- Dabogda ti se digo kurac na maminoj sa'rani!
- Jebem li ti sekanu na Božić ujutro kad je najmrsnija!
- Možda je čo'ek ateista?
- Ate...šta?
Kulturno modifikovani stihovi Borisa Novkovića kao aluzija na sve veći značaj automobilske industrije u ljubavnim odnosima današnje omladine.
Rečenica kojom roditelji izbegavaju da daju deci tačan odgovor na nezgodno pitanje.
Potpuno isto značenje ima stariji izraz "Našli smo te u kupusu", ali se on zaboravio vremenom.
Mama, mama, kako sam ja postao?
Donela te roda.
A kako to?
Pa lepo, ostavila te ispred vrata.
A odakle me donela?
Jesi li oprao/la zube?
Nisam?
Idi operi onda!
Potrošački uzvici ubrzo nakon otvaranja računa za struju.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Najbolji izraz pomoću kojeg možemo da nateramo nekog lika koji je odužio svoju priču da je skrati i pređe na poentu
-Znaš ti kad sam ja sa mojim ćaletom išao u šumu traktorom po drva, jedva smo izvukli živu glavu.
-A jel znaš ti kad je meni palo drvo na ursusa!
-Ne, nisi pričao.
-Moj brat od tetke, znaš ga ti onaj Nikola što je ujak onoj Tijani iz Lozovika što vozi golfa 3, išao on u grad, tamo u jedan novi kafić što se otvorio pre mesec dana, njega je otvorio onaj Stefan, znaš i njega... Tamo mu bile drugarice pa zove on i mene, dodjem ja tamo, popijemo po koje pivo, znaš da sam reko da ne pijem više al ajde da se pokažem pred njima... Dogovorimo nas dvojica da idemo sutra u šumu za drva... Odemo mi kuci tako oko 4 pola 5, kad oćeš ustajanje u 6 da idemo po drva, krenemo ti mi tako sa njegovim fergusonom i mojim ursusom... idem ja tako ursusom, a juče je moj brat sa njim radio...
-A bre barte skrati malo, ti ne znaš kad si pošo a kad došo, skrati malo, pređi na poentu nemam ceo dan, odužio si..
-Pa šta ja bar moje priče ne ponavljam po pet puta
-Ma ti tvoje priče ne možeš da zapamtiš
