Najbolji izraz pomoću kojeg možemo da nateramo nekog lika koji je odužio svoju priču da je skrati i pređe na poentu
-Znaš ti kad sam ja sa mojim ćaletom išao u šumu traktorom po drva, jedva smo izvukli živu glavu.
-A jel znaš ti kad je meni palo drvo na ursusa!
-Ne, nisi pričao.
-Moj brat od tetke, znaš ga ti onaj Nikola što je ujak onoj Tijani iz Lozovika što vozi golfa 3, išao on u grad, tamo u jedan novi kafić što se otvorio pre mesec dana, njega je otvorio onaj Stefan, znaš i njega... Tamo mu bile drugarice pa zove on i mene, dodjem ja tamo, popijemo po koje pivo, znaš da sam reko da ne pijem više al ajde da se pokažem pred njima... Dogovorimo nas dvojica da idemo sutra u šumu za drva... Odemo mi kuci tako oko 4 pola 5, kad oćeš ustajanje u 6 da idemo po drva, krenemo ti mi tako sa njegovim fergusonom i mojim ursusom... idem ja tako ursusom, a juče je moj brat sa njim radio...
-A bre barte skrati malo, ti ne znaš kad si pošo a kad došo, skrati malo, pređi na poentu nemam ceo dan, odužio si..
-Pa šta ja bar moje priče ne ponavljam po pet puta
-Ma ti tvoje priče ne možeš da zapamtiš
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ovo veoma podseća na ovo.