Osoba koja se kobejnuje iz jedne prostorije u sledeću upada k'o Gestapo. Iz sve snage na kvaku, cima vrata koja udaraju u zid i zatim ih manijakalno zalupi. Obično izaziva paniku, strah i brecanje ljudi u sobi u koju ulazi (ni Ana Frank se nije tako cimala kad su je iz drkanja u 3 ujutru budili dranjem "GESTAPO!!!") i nerviranje, nervozu i psovanje osoba u sobi iz koje izlazi tj. soba u kojoj je kobejnovanje izvršeno.
Modernija verzija izraza bi bila "uleće k'o nejvi sil tim šest".
Deda: Ne znaš ti, nije to tako. Sestra: Da Ivane ne znaš to ostavi dok ne pokvaris. Majka: Slušaj ljude Ivane. Ivan: Ma to je samo ubacivanje RAM memorije... Deda: Ma ne umeš upalićeš kuću dete.. Ivan: Vi svi pripadnici... govor. I kobejnovanje iz prostorije. Upada k'o Gestapo u dnevnu sobu gde ćale drema na kauču. Otac (cima se iz sna uz traume iz rata): E sad ćeš da vidiš. Slavka daj taj gajtan od pegle.
Nešto što je uvek bilo lepše i zanimljivije od samih igračaka.
Baš kao u stripovima slike na kutijama od igračaka su uvek bile “realnije” ne samo od igračaka nego i od same realnosti. Boje su lepše i življe, oružje svetlucavije, vatra iz motora borbenih aviona je prava vulkanska erupcija, junaci su mišićaviji, rane su bez krvi, govor lica i tela potenciran do granice da već na prvi pogled “glasno čujete” šta junak poručuje. Bitke koje su se u stvarnosti dešavale na desetine kvadratnih kilometra znalački su “sabijene” na karton dimenzija 30x30 cm sa jasno vidljivim vođom koji energično i strogo poziva u napad i još mnogo toga što i sami znate.
Nažalost, sve ovo otkrijete kad otvorite kutiju i iz nje izvučete gomilu dvobojne plastike neprijatnog mirisa, oštrih i nedovoljno obrađenih ivica, neanatomski malog broja osakaćenih zglobova, lako lomljivih okrajaka i ukočenog lica i pogleda.
Kao i uvek, lepota je najlepša i najzanimljivija dok je još skrivena.
Sharon Stone i Michael Douglas su nam to najbolje pokazali. Ili možda nisu?
Još jedan od onih savremenih izraza preuzetih iz engleskog jezika od kojih vam dođe da subjekta koji ih je izgovorio metodom jednoručnog bekhenda pošteno opandrčite po ustima tako da mu ista završe na potiljku jebene lobanje. Truli produkt trulog Zapada čiji se smrad prostire u svim pravcima sirote planete Zemlje. Nažalost a i obzirom da današnji svakodnevni govor na ulici sve više dobija na voluminiziranosti drugim i sličnim na kurac idućim terminima, čak ni eventualno omanje brdo korisnika istih - nastalo nesebičnom upotrebom avionskog mitraljeza - ne bi promenilo činjenicu koju svi vrlo dobro znamo ali se bojimo da je izgovorimo - uskoro će, naime, i nas normalne jebati u dupe. Kako na figurativan tako i na onaj BUKVALAN način.
Jer: kako da se jedan zdravorazuman, prostodušan i bogobojažljiv čovek odbrani od nezadržive plime kul urbanih ljudi, po religiji metroseksualaca, modernih shvatanja života i rupa koje poseduju, korisnika društvenih mreža i antidepresiva, piona virtuelnog sveta obrijanih dlaka sa tela i polnih organa, upućenih u modne trendove i meditativne tehnike, posetilaca hepeninga, poštovalaca svega što je novo i skida se golo, svesni sopstvenog ali ne i postojanja svog naroda, porekla, maternjeg jezika, istorije, kulture i porodice?
Hmm...Čovek novog doba zaista deluje kao rasan predstavnik nove arijevske rase. A znamo kako je ova prva završila...
- "Braćo i sestre Atlantiđani! Danas je veliki dan za našu zajednicu! Posle godina i godina istraživanja, naši najveći umovi su pronašli način kako da se fizički i duhovno oslobodimo stega sopstvenih tela i transcendentiramo u beskonačne prostore Vasione! Granice ljudskog uma više ne postoje. Svanulo je novo doba u kome možemo..."
...
- O čemu, bre, bulazni ovaj metuzalem, koji kurac? - Ma, zabatali, tebra. Na jedno uvo uđe, na drugo izađe...Nego, ajd' idemo da se kupamo u zlatu i jebemo trosise muze...
-„Halo mali, šta radiš, dolazi na miting“. -„Jebem, ne mog“... -„Ne jebeš, znamo, i da jebeš, 15 minuta ti je više nego dovoljno vremena, polazi.“ -„Ali nabavio sam vam aktivista.“ - „Jesi, zato te i zovemo, obuci stranačku majicu, stranačke gaće da vire iz stranačkog šorca, stranačke štucne, još nisi ovdje?“
Došao sam na trg. Nadao sam se da će biti kakve džabice da se malo naoštrim za podržavanje , međutim recesija pogađa i džepove naših vođa, pa smo im se našli, solidarnost i socijalna pravda na djelu. Šef je držao predavanje: „Slušajte, svaki štab je dobio određeni dio trga, da tu navija, i svako u svom dijelu da podiže adrenalin narodu, na moj znak mašite zastavama, kartonima, svim ostalim, ti mali ne nadaj se da ćeš se izgubiti u gužvi.“
- „Ne bojte se šefe, ova ovca se neće izgubiti, ako me razumijete...“ -„Ne jedi govna.“ - „Moram, lakše se vare ideali, jebo mu ti ned'lju.“ -„Ne psuj ovdje, ponašaj se, šta će reći svijet, jebem li ti sunce žarko, ljudi dajte mu barjak samo nek' se zanima malo, tražio je.“
-Upozoren sam na težinu barjaka, srećom danas sam istovario dva traktora usukane bukve livadarke, i jedan pocijepao, tako da mi dođe k'o čačkalica. Dok čekamo miting, stranačke pjesmice nam se urezuju u mozak, uskoro ćemo biti uigrani k'o ansambl Kolibri. Meni kroz glavu prolazi stih : „Moje zastave, uvijek su iste boje“, zamalo da zapjevam, al' još uvijek nisam toliki licemjer, uostalom, nisam na bini.
Počinje. Našao sam mjesto pred kamerom, ima da se razmašem onim barjakom k'o pionir Titinom štafetom. Sačekao sam znak šefa za mahanje, ali nisam mogao ni kile, izgleda da me je stigao i umor, a i 6mg smijuljice je možda malko previše, leksilium izuva iz cipela. Sve je kao i na prošlom, neko predstavljanje, nekih meni nepoznatih ljudi, vidim i kod mojih političkih nemišljenika vlada isto raspoloženje. Onda su prozvali Njega, sve je skočilo, mislio sam- istrgaše čovjeka. Naš Guru, naš Ideolog, Predsjednik, Bog, je jedva došao do bine, mogće da je i on pod nekim opijatima osim vlasti.
Euforija, najvatreniji su oni koji nemaju ništa. Barjak maše sa mnom. Guru je izjavio kako je ponosan što je tu. Pritom mu zaškripi glas k'o nepodmazana vrata, mislio sam rasplakaće se. Da se on rasplakao morali bi i mi, nema brale, moraš, plači. Al' izgleda da je negdje popio malo ljuću rakiju pa još stoji u grlu. Politički govor k'o politički govor. Uradili smo ovo i ono, opleti po neprijatljima, strane investicije, pljuni one drugačijeg mišljenja, nova radna mjesta, Srbi najprviji, hoće vas unište ja ne dam... Generalno čovjek ima smisla za humor.
Kroz glavu mi je prokapala misao o tome šta misle oni na bini dok nas gledaju dole, i kako se nađemo sa njima na pola puta na izborima, jebala nas Neda Ukraden, al' od leksiliuma nisam imao dovoljno koncentracije da donesem zaključak... Na povratku kući samo me sreo samo šefov zajeban pogled.
Razlog zbog kojeg je svaki političar govno od čoveka.
Negde na nekom mitingu političar drži govor: - Mi ćemo... zajedno sa našim prijateljima iz međunarodne zajednice.. u cilju boljeg života građana... povećanja standarda... nastaviti borbu... svim sredstvima... borbu... intenzivno... hrabro... kao do sada... bez uzmicanja... bez straha... pred izazovima koji nas čekaju... uz vašu pomoć... na krilima ispunjenih obećanja... u ovom velikom trenutku... ne smemo propustiti priliku... - Čuješ ovoga, što jede govna. Ne zna da je čovek onakav kakvu hranu jede.
Ne verujem da uopšte neko i zna kako to izgleda, ali verujem da je to u stvari ogromna manipulacija građana, i pretpostavljam da to izgleda kao i u primeru (možda malo preterano, ali verujem da nisam daleko od istine).
(Državna televizija, jedini kanal)
06-07........Veličanje komunizma i predsednika 07-10........Vesti iz zemlje i pljuvanje kapitalizma 10-12........Nacionalni Dnevnik I 12-14........Govor predsednika 14-16........Ratni film (severnokorejske produkcije) 16-17........Vesti 17-19........Snimak govora predsednika iz 2001. 19-21........Nacionalni Dnevnik II 21-23........Snimak fudbalske utakmice (severnokorejska liga) 23-24........Pregled ovonedeljnih vesti i dešavanja 24-06........Odjavljivanje, intermeco
Ono sto kazes nekome ko insistira na svojoj baron patispanj prici,bez namere da menja temu dok ne izazove zeljenu reakciju odusevljenja.
A-Juce sam dao 4 gola,od toga jedan kroz noge,jedan i sa pola terena,pokidao sam... B-A,kul,kul...bas sugavo vreme danas... A-Onako...i brate,ovom jednom bilo krivo,faulirao me,ja mu jebo mater posle utakmice,isevao sam ga ko vola,a znas kako me gleda njegova riba,uf... B- A-Au,al si me iskulirao sad.Hvala ti na minutu cutanja za moj govor. B-Pa kad smaras,brate,sta hoces da ti kazem bravo,hoces da ti trazim autogram,aplauz mozda?
Šok-faktor začin pridodat na uobičajena (ne)dela. Možeš ti obožavati isti pol, zlatne tuševe, satanističke rituale, polivati se benzinom sa upaljačem u drugoj ruci, ali ako to nisi radio "na sred Terazija", nego negde u širem centru grada, ili u provinciji, onda je to sasvim normalno i beznačajno, baš kao da si sve navedeno počinio u svoja četiri zida.
- Gosn doktor ministre, bila je rano jutros saobraćajna nesreća, neko je pregazio Audijem pet maloletnika i pobegao sa lica mesta. - Pa dobro, standardica. Regularni uviđaj, pa ako ga nađete, nađete. Ukoliko narednih dana ne dođu porodice da protestuju, onda cimanja bez. - Ali to se dogodilo na sred Terazija! - Ouuuvaaauuu! Alarmirajte sve medije, sazovite mi konferenciju za štampu, iscimaj onog malog što mi je pisao doktorat da mi sastavi govor, pošaljite snimke sa svih kamera u CIA, FBI, FSB, Interpol, Mosad i Emaj Siks! POZIVAJU SE SVE KARTE! -------------------------------------------------- - Srce, baš te želim, sadodmasad, a daleko smo od kuće. - I ja tebe. Eh, zašto više nema onih kabina za fotografisanje nigde? - Ima jedna u blizini, ali meni već ulazak u njih deluje upadljivije od seksa na ulici, a znaš da ne sme niko da nas vidi. - Ma kad ulaziš, još i vidiš gleda li neko, problem je publika koja čeka kada skloniš zavesicu. - Zaboravi, kontam da je manje upadljivo da to uradimo na sred Terazija.
To je u stvari sponzoruša in the makeing. Pošto prema njoj majka priroda nije bila baš najdarežljivija (liči na obrijanu mutiranu kozu koja se propela na dve noge, ima lice kao konj koji pokušava da dohvati jabuku kroz žičanu ogradu itd, itd...) ona je u potrazi za nekim ko će joj obezbediti novac za estetske operacije koje život (na visokoj nozi) znače. ALI, pošto fizičke atribute za kvalifikacije u prvi eliminacioni krug do najtežeg tajkuna još uvek nema, ona će krenuti po neselektivnom sistemu daj šta daš ka prvom batici koji će joj omogućiti kupovinu PRVOG ORIGINALNOG PARFEMA koji je faza bez povratka. Nemojte pogrešno da je shvatite, ili potcenite. Ona nije naročito pametna, ali za stvari koje je zanimaju je pravi maher. Ona će znati kako da se dodvori i umili izabraniku svog poriva. Uže specijalnosti su joj zabadanje noža u leđa kvazi-drugaricama/konkurenciji, mazan govor, erotično zabacivanje kose, prekrštanje nogu i bezočno laganje. Iz nje izvire iskonska, neutaživa glad. Ova sasvim prosečna devojka je rešila da se popne uz lestvicu sponzorstva sa onakvom odlučnošću kakvu retko koji čovek poseduje, i najverovatnije će uspeti u tome. Pretpostavljam da samo ona sama zna koliko je prilikom tog procesa njena duša propatila, i koliko je morala nisko da spusti lestvicu svog ponosa i izbriša liniju između sebe i najobičnije životinje. (Bez uvrede životinjama, jer ona sver radi po sopstvenom izboru.)
Neću nikoga da prozivam.Njihovi demoni su im dovoljni. Preporučujem knjižicu 'Grabljivica' kao lektiru na zadatu temu.
Ekonomsko-pedagoško-mitološki fenomen čiji je idejni tvorac Mića Jovanović. Koncept je razvijen na bazi modela organizacije Rudarsko-topioničarskog basena u Boru i usko je povezan sa izborom za Miss Timočke Krajine, Donje Ćuštice i ostalih vukohebina.
Mića Jovanović drži svečani govor povodom podele indeksa brucošima: "Vidite, ja sam sa namerom odabrao da se ovaj naš Fakultet baš nađe usred šume, ovde na Kraljevici. Zašto? Pa pogledajte, klupice, trava, šumica... sve to doprinosi tome da se kolege i koleginice druže nakon predavanja... Takođe čast mi je da vam saopštim da planiram da na Kraljevici uzrokujem ekološku katastrofu, izgradnjom novih 2000 mkv prostora, što će podrazumevati seču ovih stoletnih borova, ali sve zarad napretka"... Istina, verovali ili ne...
