To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Pored "baš vam lepo stoji", omiljen argument prodavačica u domaćim buticima. Kad to čujete, obično vam dođe da im odgovorite istom frazom samo u obrnutom redosledu...
Izras koji govori da moramo biti uporni ako želimo nešto da postignemo. Najčešće korišćeno motivaciono sredstvo. Veoma korisno da ohrabrimo same sebe kada smo nesigurni. Naravno, nije u svim slučajevima tačno, samo u granicama realnog. Danas, u svetu gluposti, zamenjeno poslovicom 'što se može to se i hoće'
Reči roditelja kada kreneš da se dereš na njih jer su ti ''načinili neku šteti''.
-Gde mi je ona duks plavi, kevo? -Onaj plavi? Dala sam ga komšiji, neka ga nosi njegovo dete kad ti nisi hteo. -KOME SI BRE DALA? KAKO NISAM HTEO DA GA NOSIM, 200 PUTA SAM GA NOSIO. -E, mali, ne deri se, niko te se ne plaši.
Savet onome ko u svemu što radi primenjuje veću silu nego što je potrebno. Deluje odviše agresivno, divlja!
-Sinko, što stišćeš taj hleb ko pijan sisu! Uzmi nož za hleb majku mu... -MA MOŽE I OVAKO! -Sinko, ne seče se tako hleb, tako se svinje kolju! Je l' ti ga nije žao?
--------------------------------
-Vidi matori što su trojica crnaca navalila na maloletnu kubanku, raščerešiše je! -Sinko, ne tretira se tako žena, tako se svinje kolju!
-----------------------------
-Ode preko gola! PU, pička mu materina! -Kad šilji k'o divljak! Ne šuta se tako penal, tako se svinje kolju!
Opravdanje Dejanu Cukiću u ekipi mališana zašto ga niko nije tražio dok je trajala žmurka. I zašto mu nisu rekli da je igra gotova. I zašto su njega tjerali da krade trešnje iz komšijinog dvorišta, ili da kamči loptu iz gustih navojaka žice na koju se kaleme grozdovi vinove loze. Isti razlog zbog kog su ga ti isti, samo malo drugačiji nagovarali u osnovnoj školi da krade žvake iz supermarketa, uvlači se u ženske svlačionice tokom tokom presvlačenja za čas fizičkog. Nametnuta, izmišljena sposobnost zbog kog ga su ga kasnije, kad je već bilo kasno za život, slali u izviđače suparničkog tabora, neke vojske, neke zemlje. Možda je gubio zube, čula ili udove, možda je pio batine i jeo zemlju, možda je još davno ponos bacio psima, ali hej, da je neko drugi, možda ne bi ni živ ostao!
Zato samo napred, lakovjerna spodobo, psu. Maši repom, vjeruj im. Prijateljem im budi. Umrijećeš sjutra ni kao taj pas sa kojim te poredim, za tuđi račun, za tuđu ljubav. I tu ćeš da se prikriješ vješto, ko i do tad, tu par stopa ispod zemlje, na ivici ljudstva, a daleko od njih, kako si i živio, bez riječi, bez vriska, bez laveža, kako god...
Kažemo za mušku osobu koja se oblači u prodavnici odeće za decu. Odnosi se na "teretana" momke koji kupuju uske majice ne bi li istakli izdefinisano telo. Majica se spaja sa telom, tako da je ona u simbiozi sa sveže definisanim BIPcepsom. Takođe i opis odeće ženske osobe koja je zalepila tajice uz sebe kao kolaž papir.
Zbog teškog skidanja i jednog i drugog, odeća se odstranjuje hirurškim putem, tj. cepanjem makazama posle svakog puta.
- Š'o će ti ta pederkasta roze majica? Samo smo u park izašli. Parada je desetog, ubr. - Neka. Sad sam se vrnuo iz teretane, pa da se pokažem... - Vidiš ti koliko je to nepraktično? Steže telo, a napolju vruće. Ja samo ne znam kako ti to uspeš kasnije da skineš...onako znojavo, prilepljeno. - Pa, makazama. Kako ću? Dođem kući i krenem da derem odozdo. -----
- Šta je? Što si se uzvrpoljila? - 'Oću da kenjam, a obukla ove crne tajice. Stopile se sa salom, pa ne mogu da ih pomaknem. - Ništa. Jedino da uzmeš makazice, pa izrežeš prostor oko rupe i gotovo. Posle, kad završiš, uzmeš konac, pa zašiješ rupu na 'lačama nakon kenjanja i gotovo! - Aaa...Hvala ti, baš si srce...
