Postoji teorija kako sve oči vremenom postanu takve. I ona da su urokljive oči simbol ljudi - reptila sa druge planete. Špijuni, jelte.
Ali, većina penzosa iz gradskog imaju natprirodnu moć suptilnog izvlačenja životne energije iz tebe. Ako ne uspeju, krenu sa bacanjem kletve jer im nisi pružio očekivano zadovoljstvo. Stiven King je napisao popularni roman po uzoru na srpske urokljivce - "to". Menjaju oblik, ali suština je ista - hrane se tvojim osećanjima.
(Penzioneri, shvatili smo šta radite).
Ulaziš u bus. Već pri ulasku te hvata osećaj neprijatnosti i panike. Okrećeš se oko sebe i shvataš da si bio u pravu - neko te posmatra. Penzioneri. Ponovo gledaju urokljivo povremeno škripeći pri pokretima. Pažljivo se okrećeš diskretno vezivajući čvor na gaćama. Kapljice znoja kvase ti lice i vrat. Pljuješ triput i pomeraš se s mesta na mesto kao retardiran. Promrmljaš "oče naš" na srpskom, anglosaksonskom i nemačkom ( za šta u trenutku misliš da je ipak nacistički govor sa jutjuba). Za svaki slučaj, kažeš sebi.
Probrani, reprezentativni primjerak.
Đekna, epizoda Govor parafraziram
Joksim: -Sjećaš se kad sam četres prve ja pobio četeres biranije Njemaca, a ti nijednog...
Radosav (za sebe): -Kako li ih samo probra, da mi je znat.
--------------------------------------------------
- Ne znam, žiriro sam Peru, sad mu plaćam rate, ne javlja se na telefon.
- Sad ću ga ja zvat. Mene se mora javiti.
- "Birani korisnik je trenutno isključio telefon..."
- Pu! E, ako vam je Pero birani korisnik, zatvorićete firmu brzije dana.
Spartanac.
Bez smaranja o njihovom detinjstvu ili teškom školovanju kako bi postali "The Spartans ", i tu pod školovanje mislim na sto jedan način kako ubiti persijanca, a ne Sistem protoka fluida .
Druga stvar u vezi sa njima je njihov govor. Učeni su da svaki problem, i uopšte sve što hoće da kažu, kažu jasno ,kratko i jednostavno , nisu pravili od miša slona.
Dok se sada ljudi kriju iza fraza i tuđih govora, tad je svako govorio šta je mislio (šta god da je mislio homo sapiens iz VII veka pre nove ere) .
Tu je i ona stara proverena da su decu sa hendikepom bacali sa litice.
Nije ni čudo onda što je na vrhuncu moći bilo 12 000 hiljada spartanaca koji su vladali sa 500 00 robova.
Pitate se zašto su propali, propali su zato što je neka budala rekla aj da radimo nešto drugo osima rata, aj da pevamo, filozofiramo i pišemo romantičnu poeziju u stihu. I onda je više ljudi odlazilo u filozofe umesto u vojnike i njihova vojna sila se raspala, tad su ih i osvojili (pravi primer bi bio, bilo je više menadžera upravnog odbora nego poštenih radnika i tad su otišli pod stečaj) .
Jelena Karleuša, Boki 13, Soraja,Džastin Biber,tatini sinovi,mamini sinovi ............
Primera je mnogo.
Na imaginarnoj stazi ukrštenih potencijala i ambicija doći blizu postavljenih granica. U očima posmatrača uspeti, nadjebati prosek i vidljive norme. Zaslužiti naklon. A subjektivno opet samo saznati da ne postoji statični tron, provalija na kraju ravne ploče, već samo nova i nova sizifovanja. :Nije greška, igrica se ipak ne može preći, nema kraja!:
- Bogami, naš kolega Marko baš daleko dogurao, postao ugledni hirurg, zamenik direktora, uskoro će i...
- Šta kurac dogurao, da l' je nekad k'o čovek popio pivo s ortacima, sve neka žurba, obaveze, jebem ti ja takve uspehe!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Gledaj nas gde smo u odnosu na vas, a vi stalno kukate... Dokle ste bre vi dogurali i opet se samo nešto žacate?!
- Ma čoveče, ti izgleda ne kapiraš... akcije mi padaju!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Samo treba da slušaš mene i daleko ćeš dogurati!
- Ne mogu ti reći koliko sam srećan što imam tako pametnog drugara.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Oćeš da idemo na predavanje Nika, evo sad prvi put dolazi u Nišu.
- Koji Nik? Sloter?
- Ne lupaj! Vujičić, znaš onaj lik, motivacioni govornik, čovek našeg porekla. Rođen sa hendikepom, ali pokazao kako borbom i upornošću može daleko da se dogura.
- Jao, da. Znaš, sad kad razmislim, celog života sam maštao da odem na neko takvo predavanje.
- E pa super onda, srediću nam karte preko cimerke...
- Važi, a ja ću da ponesem inhalatore u slučaju da se zacenimo od smeha...
- Debilu!
Upotrebljava se kada hoćete da na fin i kulturan način date nekom do znanja da je šupak.
Ministar X, resor za regionalni razvoj u poseti selu Y.
Ministar X(drži govor): Naša vlada je uložila pare u to i to, izgradili smo taj i taj put, telekomunikacionu i kanalizacionu infrastrukturu, bla, bla, bla, truć, truć.
Siroti meštanin, Gedža: Gospon ministre, mogli bi da ni date pare da u našoj zadruzi napravimo deci pozorište.
Ministar X: Zašto bismo mi ulagali u pozorište? Šta će vama to? Zar vam nije dosta kanalizacija? Odakle vama glumci, vi samo krave i svinje imate, ta vi ste zadnja rupa na svirali.
Gedža: Jesmo gospon ministre, a vi ste zadnja rupa na meni.
U poslednje vreme čovek bez škole, bez znanja iz struke, bez ičega osim jake rodbinske ili partijske veze. Čast izuzecima
Istinit primer:
Direktor jednog javnog preduzeća u jednom gradu ulazi u kafanu. Debeli konobar ga pozdravlja:
- Ooo, 'de si, školski!
- Izvini, otkad smo ti i ja školski?
- Pa ni ti ni ja nismo ništa završili. Mislim, od škole...
Isti grad, isti direktor, drži govor na sednici gradske skupštine.
- ... i dakle, to je taj projekat koji sam ja lično intrigirao...
Kolega pored ga gura laktom i šapuće:
- Inicirao...
Direktor poluglasno, ali ipak blizu mikrofona, odgovara:
- ... ma, to ti je isti kurac!
Naprava koju je konstruisao lično i personalno Mladen Obradović, vođa paranormalne organizacije Obraz, čija je primarna funkcija, kako sam naziv kaže, identifikovanje pripadnika homoseksualne orijentacije, putem dešifrovanja sitnih psihofizičkih odlika ili literalnih sklonosti subjekta.
Ideja je nastala u pauzi odbrane Kosova od napada Kozojebaca, kada je Mladen primetio da Vilenjaci počinju zbog straha od njegove organizacije, sve češće da izbegavaju otvoreno prikazivanje svojih sklonosti (nošenje ženske obuće, ciklama majica, šatiranje, pidžama parti tuče jastucima, lizanje sladoleda na specifičan Severina način, odlazak kod Azdejkovića da slušaju ploče, grupno praćenje svetskog prvenstva u umetničkom klizanju i mnogi drugi jasni znaci prelaska na tamnu stranu), te prikrivaju svoje sklonosti ubacivanjem suptilnih naznaka u govor i pisanje, koje samo pripadnici iste vrste mogu da razaznaju.
Shvativši potrebu za aparatom koji će razotkriti ovakve šifrovane poruke LGBT populacije, Mladen je uposlio neke od najvećih umova Obraza i tako je nastala ova naprava, koja će podosta olakšati život svakome ko želi da se zaštiti od pogubnog uticaja "onih čije ime ne spominjemo, a vole da im se umoči u rupu koja je predviđena samo za izlaz", te je tako još jednom uspeo da ostavi čistim obraz našeg malog, ali pravoslavljem vrlo obdarenog naroda.
Mladen Obradović: Da li je Peder-Detektor spreman?
Obrazov naučnik: Jeste o veliki vođo. Samo je još ostalo da Vukašin dođe iz Maksija sa baterijama i test može da počne.
Mladen Obradović: Odlično, ali kako ćemo ga testirati? Ovde smo svi čisti. Detektor svakako neće raditi.
Obrazov naučnik: Znate kako o veliki vođo, u svakom žitu ima kukolja, a znate kako oni umeju biti prepredeni. Možda i nađemo izdajicu u svojim redovima.
Mladen Obradović: U pravu si. Evo stiže Vukašin sa baterijama. Daj ovamo baterije Vukašine, sine junački, da oprobamo napravu.
Vukašin: Izvoli vođo.
Mladen Obradović: Ubacujem baterije. Aparat se puni. Pali se. Evo ga pišti. Sad ne pišti. Sada opet pišti. Naučniče, zašto se ovo događa?
Obrazov naučnik: hmmmmm....veoma čudno, sada ne pišti opet. Uperite u Vukašina.
Mladen Obradović: Aha, opet pišti. Pišti kada se uperi u Vukašina.
Vukašin: Što u mene kada se uperi? To je neka greška.
Obrazov naučnik: Aparat ne laže Vukašine. Ti si izgleda da prostiš, peder Vukašine. Zadržite malo aparat na Vukašinu, da vidimo na displeju zbog čega ga aparat apostrofira kao pedera.
Robotizovani glas Peder-Detektora: DETEKTOVAN SI! TI SI PEDER!
Mladen Obradović: Evo izlazi na displeju poruka. Aha! Vukašine da li je istina da ne jedeš čisti, srbski, pravoslavni euro-krem, nego da si se podao Đavolu zapada i jedeš Nutelu?
Vukašin: Pa dobro vođo, ubacim ponekad nutelu u palačinku.....ali ne uvek....jedem i cipiripija i fineti....
Obrazov naučnik: Stvar je poprilično jasna. Vukašin jede nutelu jer nema beli deo euro-krema, samo crni. Vukašin voli crnce.
Vukašin: Nije istina to...samo euro-krem jedem....ne volim crnce...Bogsvama ljudi...
Obrazov naučnik: Neutrališite ga brzo, Vukašin je peder!
Mladen Obradović: Ne znam kako, šta da stisnem?
Obrazov naučnik: Ovo dugme sa slikom munje, spržite ga!
ZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAP
Mladen Obradović: Dobro je, spalili smo Vukašina. Ko bi reko da je bio peder, polivali smo ga svetom vodicom i nije prokrvario, a vidi sada ovo.
Obrazov naučnik: Izgleda da su našli neku odbranu od svete vodice, ali peder-detektor ne mogu da prevare.
Mladen Obradović: Na kome bi sledećem mogli da ga proverimo?
Obrazov naučnik: Pa eto, uperite u sebe, čisto da vidite efekat kada neko nije, da prostite, peder.
Mladen Obradović: Ma nemoj, ajde u tebe prvo.
Obrazov naučnik: Nema potrebe, pa ja sam ga konstruisao......nemojte u mene......
PIIIP PIIIIP PIIIIIP PIIIIP PIIIIP
Robotizovani glas Peder-Detektora: DETEKTOVAN SI! TI SI PEDER!
ZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAP!
Mladen Obradović: Sunce li ti jebem pedersko, voliš čoko-moko a? I tebe smo sredili. Halo, Srboljubka. Zovite mi ovamo nekoga za koga ste apsolutno sigurni da nije peder, neka dođe ovamo i odnese peder-detektor ili možda je najbolje vi to da uradite. Siguran sam samo za Vas da niste peder u ovoj organizaciji.
Javljati se negde gde si nepoželjan i nepozvan. Mešati se u tuđe probleme i petljati se u tuđa posla.
-De si komšo, kako žena, kako deca?
-Dobro su.
-Je l' kod vas sve u redu?
-Sve...
-Kad ćemo onu rakicu da pečemo?
-Kad bude bilo vreme.
-Uh, što smo lakonski nastrojeni?
-Nismo, odnosno, nisam.
-A što nešto ne viđam vašu ženu?
-Zato što me ostavila, k'o najgoru papuču ovde. Zalivao sam cveće, prao veš, iznosio ga na terasu, kuvao uvek ručak, i to da zaslužim. Ajd' sad vadi nos iz ove bašte, pusti me da zalijem njene omiljene ruže!
-Nije ni čudo, sad ću celom selu da ispričam!
Paranoik. Može bit' al' ne mora da znači. Može biti i jako nesiguran. Ili cak uplašen. Lik koji je jako nervozan, ali ne nervozan u fazonu da samo čeka nekog da ga prebije, već jednostavno nervozan. Pokreti su mu kao kod okorelog džankija. Pogled nekako izgubljen, a govor nerazumljiv. Nije kriv. Mukica. Možda nosi neke traume iz detinjstva. A možda je samo retardiran.
Deluje čudno?
Čuj čudno. . .
Deluje kao da ga je ispljuvala neka plavičasta masa, magma. Kao da su na njemu neko vreme izvršavana razna ispitivanja, te su mu izumrele moždane ćelije. Ne znaš dal' pre da mu se smeješ ili da ga žališ. Lik čija je izgubljenost na neki surovi način zabavna. Svi ga vole. Ribe kažu: "Kako je sladak kad onako zamaše ručicama"
Njega niko ne dira, neka ga, sam je u svom svetu. Nešto poput onog seronje iz Šejtanovog ratnika koga svi miniraju. Samo što je ovaj slučaj nekako andjeoski. To je dobar lik. Ne želi on nikome zlo. Neki kažu da donosi sreću. A hejteri kažu: "Da, ali losu" :ironičan smeh:
Čekaj, sad to što se razlikuje od ostalih znači da nije čovek? Postavi se ti na njegovo mesto. Pa on nikad neće jebati. Dovoljna muka, sama po sebi. Njega vidiš kada ga najmanje očekuješ i na mestima gde nisi ni sanjao da može doći. U svakom gradu, naselju, varošici. Na njega uvek naletiš i uvek te obuzmu iste misli.
Populacija: Zajedno sa Rusima - 300,000,000
Starost naroda: Iz vremena ameba
Poznati Srbi: Azis, Marino Bogdan, Bog, Milka Canić, Slobodan Milošević, Ceca, Ruška Jakić, Paris Hilton, Vesna Vukelić - Vendi i mnogi drugi...
Srbi su stanovnici Srbije ali dosta ih ima i u Holandiji, najviše su koncentrisani u gradu Hagu. Laici ih često mešaju sa Velikim Srbima, stanovnicima Velike Srbije. Brojno stanje Srba nije poznato, ali se sa sigurnošću može tvrditi da je u pitanju ceo, pozitivan broj.
Sudeći po fosilnim ostacima pronađenim u blizini staračkih domova i groblja, kao i po signalima koje emituju crne rupe i kvazari, Srbi postoje od početka vremena i prostora, mada se sumnja da su postojali ranije, a neki idu toliko daleko da tvrde kako su Srbi stvorili vreme, baš zato što ga nisu imali dovoljno. Tačnije, uopšte.
Ukoliko se zanemari širenje i skupljanje Srbije, Srbi su oduvek bili tu gde se trenutno nalaze (u velikom sranju).
Jezik se u Srbiji uglavnom koristi pri ishrani, a za govor samo u posebnim prilikama. Dva osnovna jezika u upotrebi su nemušti i visokorodni srpski jezik. Visokorodnim srpskim jezikom govore malobrojni, a kao lingvistička zanimljivost se izdvaja to što postoji obilje dijalekata - seoski, gradski, gradsko-seoski, banjski, poslovni, svetovni, svešteni, fenserski, pozerski i sl.
Srbi postoje u svim veličinama, oblicima, bojama i ukusima (poslednja tvrdnja je dokazana tokom ranih '90ih godina 20. veka, na slučajno odabranom uzorku penzionera iz reda za hleb i mleko).
Najčešće stanište je kamen, odnosno, prostor pod njim (ponekad se naziva i rupom). Stanovnici Srbije retko izlaze iz svojih staništa na površinu, obično u vreme izbora i dočekivanja, religijsko-propovednih ceremonija, kada se podkamenjarskom stanovništvu ukazuju visoko evoluirani primerci.
U srpsku kulturu spada - Fljožljnj.
