Mnogo zajebana skupina ljudi. Čuvari Vukove tvorevine. Ispravljaju nas u govoru i u pisanju pozivajući se na gramatiku kao popovi na Bibliju, dok mi njih ispravljamo u mišljenju iznoseći u svoju odbranu slobodu umjetničkog izražavanja i primjere iz svakodnevnog života.
-E, gosn' lingvista, 'vako, imam pitanje, kako je najpravilnije da se kaže ono kad..
-Pridjev 'pravilno' se ne poredi, kao prvo.
-A?
-Kažem da nema najpravilnije, ima pravilno i nepravilno.
-E?
-Da, da. Šta ste ono krenuli da me pitate?
-Ma da ti ja kažem tebi sad, nisi u pravu, pazi..
-Nije potrebno da koristite dva puta zamjen..
-Ma boli me patka. Evo kad smo kod toga, dobjasnim ja tebi. Ta patkica kod petnaestogodišnjaka je sasvim pravilna, zdrava, prava, jelte... I vidiš kad naraste junoša malo, a sa njim i donji ekstremni ekstremitet, da se tako duhovito izrazim, ne može se reći da je i on samo pravilan. On je, jebiga, pravilniji. A ako je mali još i talenat, pa prebaci dvadeseticu u centimetrima, e takva ti je kurčina onda najpravilnija! Aj' sad žimiti, jeb'o me pas đe i nađoh tebe da pitam išta.
KuuuuuUUl!