Uzrečica koju smo ponavaljli u osnovnoj školi držeći se potiljak. Naš profesor fizike koga smo zvali Sila(jer je nadimak Fiza korišćen za drugog profesora fizike koga smo imali u školi) nije trpeo nedisciplinu na času i kad god neko pisne Sila bi prišao iza tog nekoga i raspalio bi ga šakom po potiljku. Sila nikad nije pružao ni najmanje znake razumvanja prema dečijim nestaslušcima, samim tim ni ljubav i tako je nekom na kraju palo na pamet da smisli ovu uzrečicu.
Kasnije u životu se to prenelo na bilo koji oblik vlasti koji nije trpeo nas obične građane i nemilosrdno nam je uništavao živote, pretvarajući nas u bubašvabe otporne i na pad atomske bombe.
Bolna istina. Koliko god da smo nekada kukali, danas nam se uvek cini da je neko juce bilo lepse. Da li zbog toga sto sve izgleda drugacije iz sadasnje perspektive, da li zbog toga sto zivot uvek sa sobom nosi neke nove i nepoznate borbe, a logican je strah od nepoznatog... Iskreno, mislim da danas treba voleti danas.
Jedva cekam sutra da pomislim kako mi je danas bilo lepo...
Uzrok svih bolesti, pored stresa i promene vremena. Ako ne pušite, niste pod stresom i nije se menjao vazdušni pritisak, a i dalje vas nešto boli - definitivno ste hipohondar.
- Doktore boli me rame. D: Jel pušite? - Da. D: Pa to vam je od cigareta.
Ja: Doktore, probada me ispod plećke D: Jel pušite? Ja: Ne pušim D: A jeste li pod stresom? Ja: Ne... D: Pa to vam je od vremena, ove nagle promene sve će da nas sa'rane.
To je ono kad u originalu iz pedesetih "Rta straha" Gregori Pek u završnoj sceni filma, u mulju rečne delte, posle baletskog pesničenja okrzne metkom po ramenu Roberta Mičama i onda ga ostavi u životu da bi ovaj doživotno trunuo u zatvoru, dok u rimejku iz devedesetih Nik Nolt sa familijom mora da Roberta de Nira prvo pali sprejom, pa da ga tuca u glavu, pa da ga davi, da mu vrši liposukciju i na kraju da ga izrešeta iz pištolja.
Na lestvici najvećih gužvi ikada odmah iza pošte prilikom deljenja Dinkićevih 20 evra. Gomila budućih kozmetičarki, pevačica i igračica, zajedno sa njihovim muškim soulmejtovima koje čeka blistava karijera baštovana ili vozača šlepera još blistavije firme Jugodrvo ulažu poslednje trunke svoje psihe na slaganje mučenički tužne face, kao i da do detalja razrade genijalnu i krajnje originalnu priču da njih pedeset sedmoro odjednom boli stomak, a njih sedamnaest (da ne bi bilo providno, jelte) otkida glava i muči ih proliv.
Po mom misljenju to je Marina Tucakovic.Ta osoba je napisalja jedno 10 000 pesama,koje su ,naravno sve ljubavne.Motivi u njenim ljubavnim pesmama su ,mahom isti i svode se na to da jedna strana pati zbog nejebice i neuzvracene ljubavi i zato konkurenciji zeli da saspe zivu sodu u oci.Interesantno je da do sada nisu reagovali crkveni cuvari morala,jer je veoma cest motiv u njenim pesmama,svalerka koja tera svog jebaca da napusti zenu i decu.....
Zahvaljujuci svom talentu je postala je veoma imucna,a motive ,verujem da pronalazi u svom privatnom zivotu i cinjenici da zahvaljujuci svom fizickom izgledu,verovatno mora da placa za sex.
