Ona je mala plavooka pametnica. Čita enciklopedije i to ne one dečije, ilustrovane, već one prave, od po nekoliko kilograma, za odrasle. Stalni je gost "Kefalice". Jasno je da će postati doktorka, boriće se protiv bolesti i nedaća koje su zadesile zemlje trećeg sveta. Sve to dok na klaviru komponuje himne dece iz Čada i Gvineje Bisao, igrajući balet poput Isidore Dankan, a reketom zamahuje kao Žistin Enan, dok po malenom stasu podseća na Anu Kurnjikovu. Roditelji komšijskoj deci već uveliko nabijaju komplekse kakvo čudo od deteta su stvorili.
Eto ga i prvo razočarenje! Umesto nje, na takmičenje iz matematike otići će ćorava Milena, jer je Milenina mama učiteljici donela neku kutiju u ukrasnom papiru, obmotanu belom mašnom. Plavooka pametnica, pogođena nepravdom, odustaje od svog sna. Reket je zamenila tastaturom, a baletanke ermaksom! Roditelji i dalje svoje plavooko čudo dižu u nebesa. Mala je pričljiva, ne zaklapa usta ni kad spava, sigurno će biti dobra advokatica. To je to, upisaće prava! Palata pravde premali je zalogaj za nju, jedino Strazbur je dovoljno dobar za njene apetite, misli se majka koja je takođe bila čudo od deteta, ali je zapela kod "rimskog", alavo trljajući dlanove na sve milione koje će njeno čedo zgrnuti svojom pametnom glavicom.
Stigli su i viši razredi osnovne škole, mala pravnica podseća na "Plavušu sa Harvadra". Umesto crnog tuša za likovno kupila je crni ajlajner, ne bi li se što više dopala onom osmaku sa papagajskim kopačkama, inače budućem Ronaldu. Pao je i prvi poljubac, a Vikipedija je odavno zamenjena Skajpom... umesto mikroskopa, za rođendan želi veb kameru.
Približio se prijemni za srednju školu, dežurne gluperde prezasićene pričama o njenom visočanstvu, greju stolicu da jednom za svagda speru ljagu sa svog imena koju su nabili kako njeni, tako i njihovi roditelji. A ona, ona greje "Ronaldovo" krilo, jer ipak je ona čudo kakvo svet nije video. Ona ne mora da uči jer još dok je bila u obliku jednog spermatozoida i jajne ćelije, primljena je u Mensu... njen embrion je već govorio da će postati nobelovka jednog dana.
Trenutak istine i rangiranje za srednju školu. Samouvereno korača ka spisku gde će pored svog imena ugledati "Treća beogradska gimnazija", jer svaka druga škola je za pičke i nižu klasu. Šok i fijasko! Držeći za ruke Ronalda koji je u šesnaest godina već pustio trbuh, pronalazi pored svog imena "Drvno-prerađivačku školu". Nema veze, idemo dalje. Majka je već sklepala priču kako to i jeste želja i cilj! Postaće svetski čuvena dizajnerka nameštaja jednog dana, evo, već je traže iz Ikee.
Srednja škola i zaključak da je fakultet kod nas čisto gubljenje vremena. Ronaldu su nudili višemilionski ugovor u Ajaksu, ali šta će on u Holandiji?! Ostaje u majci Srbiji i IMR-u, to je pravi klub za njega, koji bez njega ne može, a zbog izrazitog lokalpatriotizma rešen je da mu pomogne. Ronaldo je našao novu, još mlađu pametnicu! Zanat, to je danas na ceni... ćorava Milena će se drkati na fakultetu godinama i šta onda?! Ovako odmah imaš posao u rukama. Đuro Salaj, kurs za izradu akrilnih noktića i čupanja malja šećernim voskom i Bog da te vidi! Stisnuće zube i istrpeće matorana da joj otvori još jedan od više miliona kozmetičkih salona u Beogradu, a posle toga će sve ići svojim tokom. Sam svoj gazda! Čad i Gvineju već odavno ne ume da nabode na karti.
Jebi ga, beda udarila, konkurencija prevelika, a muka naterala žene da same čupaju kudravost! Nesuđena lekarka, pravnica, borac za ljudska prava, teniserka, balerina, vajarka i kompozitorka primorana je da potraži komad hleba na drugom mestu.
-Gde si Stano sto godina? Šta rade tvoji? Mala je završila dva fakulteta do sada verujem, ona moja lenčuga još se bakće sa ovim jednim! Zamisli koja je to propalica, obnovio godinu na ovu bedu, ne mogu živa da se nadižem kredita za školarinu... A ova tvoja, sigurno dobila fotelju u nekom ministarstvu, a?
-Khm, ma ne... malo odmara od učenja, radi u Maksiju znaš, privremeno!
-Oho, nisam znala da se preorijentisala na ekonomiju, pa lepo! Gde je, jel u upravi?
-Paa, ne baš, u prodavnici, za kasom, ali to joj je za neko istraživanje!
Mnogo uporan lik, ima ideju, uvek spreman za akciju ali na kraju nikad ne uspe da posao završi kako je i planirao.
- E, komšija, 'oćeš da mi pomogneš oko ovog drveta, 'oću klincima da napravim kućicu?
- Pa, šta znam, ozbiljan si ili 'oćeš da me popneš gore pa da mi tvoja Mira pokolje piliće kao onda kad ste me zavrnuli za ćurana?
- Ma mrtav ozbiljan, evo i plan sam napravio, skicirao sve, radio na tome već dva meseca, čak sam i neke grane posekao, al' ne mogu sve baš sam. Ajde, moći će i tvoji klinci da borave, ne baš svaki dan ali će moći. A to za ćurana se obrati Radetu, taj je opasan mnogo.
- Dobro komšija, neka ti bude, samo ja bih da pregledam prvo to što si crtao, nije da ne verujem u tvoje stvaralačke sposobnosti, al' sećam se kad si običnu stolicu pravio, trebalo ti je mesec dana a polomila se čim sam seo na nju. Dobar si ti čovek, al' uvek ti nešto ne štima.
Bolni krik agonije koji ispušta neka osoba na teškim psihofizičkim mukama. Gadna i strašna situacija bez vidljivog izlaza, tako da može samo da žali što se rodio umesto da nerođenjem to prosto eskivira. Krik je najčešće propraćen i iznošenjem uzroka tih muka.
- Ćale, treba sutra da ideš u školu.
- Šta ću tamo? Davno sam je završio.
- Ne zajebavaj, nešto zbog mene.
- Šta si sad napravio?
- Polomio sam stolicu.
- Pa, dobro, desi se to i slučajno, što sad ti prosvetari izvoljevaju?
- Ovaj, polomio sam je o leđa onom štreberu iz prve klupe, a jedna nogara odletela pa još i prozor razbila, pa staklo poseklo i onu pegavu gusku iz druge klupe. Onda sam lepo popsovao profu koji uleteo da vidi šta se dešava i razdvojio nas, pa i lekare iz hitne kad došli da odvezu onog cvikeraša.
- Kuku meni! I šta ja sad da radim?
- Pa, ono, idi tamo i nekako me opravdaj. Čuo sam da sad ima i pravilnik o zaštiti maltretirača, pa burgijaj nešto tu. Ja već kenjao kod psihologa kako imam nekih teških porodičnih problema i tako to,kao, ti i keva se stalno lemate, ja osetljiv, revolt i te šeme, pa vidi i to iskoristi.
- Jao, majko, što me rodi da izrodim debila! Dal' da te ubijem sad ili kad se vratim iz škole? Vala, bolje da sam platio abortus nego što sam se ženio!
Novi stil mučenja koji se razvio uporedo sa razvitkom korporativnog sistema poslovanja, tako da su stari stilovi mučenja poput kineskog, srednjevekovnog, Gestapo ili dobrog, starog, srpskog gepek pa u šumu mučenja, počeli polako da se povlače pred ovim novim, veoma zanimljivim stilom.
Naime, iako kancelarija izgleda kao potpuno nevino okruženje, u kom nema sprava za mučenje i maltretiranje, maštoviti čovek može da nađe razne sprave kojima može da obavi taj posao samo ako malo mućne glavom i voli to da radi.
- Dobar dan izvolite.
- Treba nam gospodin Jovanović.
- Nije tu, na sastanku je trenutno van grada. Sačekajte, gde ćete, stanite, ne možete unutra.
- Beži bre!
- Mileva, ko se to dere, u čemu je problem?
- Jovanoviću pičko jedna gde su moje pare. Što se ne javljaš na mobilni mamu ti jebem a?
- Ajoj Pajo, pa ovaj nisam video propušten poziv a bio sam u WC-u, i ovaj onda sam radio nešto, pa...
- Zvao sam te tri'est dva puta u zadnja dva dana, 'oćeš da mi kažeš da si dva dana bio u WC-u?
- Ma ne nego...
- Sada ćeš da vidiš zašto mene zovu Paja Gips. Đole daj sprave za mučenje.
- Zaboravio sam gazda, ostale mi kući.
- Kako si ih zaboravio, konju jedan kako sada da mu palicom lomimo časice i čekićem lupamo prste a?
- Nemojte ljudi....
- Ćuti bre! Šta sada da radimo idiote?
- Pa gazda bre, nema frke pogledaj oko sebe. Ima bre šta god poželiš da ga maltretiramo. Možemo heftalicom da mu priheftamo jaja za stolicu.
- Bravo Đole, oduvek si bio maštovit. Možemo i da ispravimo spajalicu pa da mu zabadamo pod nokte.
- To gazda bre. Možemo i vrelom vodom iz ovog aparata za vodu da mu ošurimo facu.
- Joj što mi se sviđa ova igra Đole. Možemo i rasheftivačem da mu bušimo rupe na nožnim prstima.
- E gazda a možemo i da napravimo maštoviti kombo i još da se sprdamo. Pazi sada ovo. Zaheftamo mu jaja za fotelju, onda ih rasheftivačem odheftamo, otvorimo fioku, ja mu stavim jaja u fioku i naglo je zatvorim a pre toga mu ti markerom nacrtaš brkove da se smejemo.
- Ahahahaha bravo Đole nego Jovanoviću jel imaš ti pare ili nemaš i što si se upišao, zar nisi dva dana bio u WC-u?
- I....i....i....imam pare.
- Odlično, al' sada mi malo krivo što imaš, baš bi bilo dobro zezanje.
Muke koje dostojanstveno trpiš kad si debeo.
Rafovi u marketu su suviše blizu, jedva prođeš. Obavezno nešto potkačiš i srušiš (i, naravno, oboriš još dva artikla u pokušaju da podigneš onaj prvi).
Ne izlaziš više strahujući od stolica (da se ne desi što i poslednjeg puta: da poneseš stolicu sa sobom).
Isto tako, loža na 2. galeriji u Narodnom pozorištu je tako uska da su ti se kolena izlizala prošlog puta (osim što si iskrivio vrat), pa više ni tamo ne ideš.
Kad se zaduvaš jer si se popeo na 3. sprat, bez lifta, podsmevaju ti se zbog kilaže; kad se iz istog razloga zaduva tvoj mlađi brat, zabrinu se za njegovu krvnu sliku.
U buticima za ,,elegantno popunjene" prodaju kreacije pobesnelog klovna (kragna do vakcine, modeli iz ,,Burde" za jesen/zimu 1966).
Dolaskom Kineza na Balkan, ova pojava dobija interkontinentalni kontekst (čitaj: nijedne pantalone ti nisu taman, pa makar da su s one strane sveta).
U društvu si često jedinica zapremine (-Znaš kol'ka je ogromna - pa, bar dve tebe! - Kakav je motor kupio, i tebe bi bez problema mogao da provoza!).
Fin i suptilan način da vam rotitelji kažu da ste ga najebali. I oni su sve to prošili, i oni su radili ista sranja kao i vi, i njima su njihovi roditelji pričali isto, ali jebi ga, kazne mora biti.
- E brale, ne mogu napolje, čekam ćala da mi dođe sa roditeljskog, imam 4 keca, raspoloviće me. Ma reći ću mu da sam se zaljubio, jebi ga, na nešto ću se vaditi.
- OMEREEEEE!
- U jebo te, evo ga, moram da palim, čujemo se kasnije. U sobi sam ćale!
- A tu li si. 4 keca, a? Jesi ti lud bre? Alo kretenčino, najgori si! Dobro, onaj tvoj pegavi ima 7 komada, ali boli njega kurac, ima 5 krava, ej bre, to je zalog za budućnost. A šta ćeš ti nesrećo?
- Ćale, tek je tromesečje, popraviću do kraja.
- Popravićeš ti moj kurac. Pa popravićeš na dvojke, a i to teško, znajući kakva si lenština, jebem li ti ja majku besposlenu! Pa čemu ovoliki kečevi?
- Ma... Zaljubio sam se.
- Aha... Slušaj sine, znam kako je to. Prva devojka, pa onda hormoni divljaju, udaraju u glavu, ali u donju, a ne u ovu koja ima sposobnost razmišljanja. Jebi ga, mlados' ludos'. Pa bio sam i ja mlad.
- Aham... Kul... Nego, mogu li do igraonice?
- Ne, kažnjen si dok ne popraviš bar 2 keca. Zagrej stolicu i preusmeri tok misli sa donje ka gornjoj glavi.
Odlučiti nešto poslije dužeg vremena i puno razmišljanja.
Izraz je nastao od riječi dokon što je u stvari osoba koja stalno nešto razmišlja i smišlja.
- Tebra, aj više ne mogu da sutra da čekam.
- Samo da vidim je li sa drugaricom samo ili ima i dečka.
- Dokonaj više hoćeš li joj prići ili ćeš kući kao pizda brate.
- Id... idem, neka ti bude.
.....
- Ćć ća ćao, mogu li dobiti broeejjjj....
- Ne. Imam dečka.
- Hm, pošteno. Ćao.
---
---
Septembar, 6 godina studiranja. Spremanje za socijalni rok.
- Pa dobro jebem mu mater više Luka, hoćeš li ikada uzeti stvari u svoje ruke i ponašati se kao čovjek. Ja ovamo kidam svoje ruke i živce da ti obezbjedim krov nad glavom i da imaš šta da jedeš a ti se tu sprdaš na tom jebenom fakultetu.
- Ajde ćale. Opušteno šta ti je. Lagano riješiću sve...
- TO MI GOVORIŠ VEĆ ČITAVU VJEČNOST! De malo dokonaj šta ćeš da radiš sa životom uzmi tu knjigu, zagrij stolicu i nauči to već jednom. Kud te ne upisa na neki privatni manje bi novca spiskao. Jeste ova omladina danas nesposobna za sve. Ko vas napravi takve.
Komsija ili komsinica kojima su iskljucili telefon zato sto nisu platili racun od 7000 dinara(koriste dial up koji se reklamira na pinku mislim da je Comneting)pa dodju kod mene da provere poruke na Facebooku.
Nedelja 9:45 naostrio sam se da igram Mass Effect 2.
Ding Dong na ulaznim vratima.Ko je sad da mu .....em Majku.
Komsinica:Cao komsija,kako si,nisam te probudila,a?
Ja:Ma jok.Izvoli sta ti treba?
K:E mogu li da pogledam nalog na Facebooku meni telefon nesto neradi.
Ja:(Razmisljam da joj rascopam glavu nadzakom koji je na dohvat ruke)Ajd.
Upadaj.
Ulazi i smara me pricom zasto ne otvorim nalog na Fejsu,da se druzimo,upoznam nove prijatelje chatujemo itd.
Seda za komp i ukucava www.facebook.com
Klikce,kuca po tastaturi salje medvede i srca dok ja gledam Zikinu sarenicu na RTS1.
Posle 15 minuta nema nameru da se skine a mene Zika smara.U glavi mi se mota misao kako bi bilo lepo da postoji blackhole gun pa da je liferujem u nistavilo.Kafu i sok necu da joj nudim znam da ce onda da zaglavi jos jedno 2 sata.30 minuta kasnije je saljem kuci uz obrazlozenje da imam posla.Odlazi u bedaku jer je pocela da chatuje sa nekim likom iz Subotice koji je strasno sladak,a koji meni izgleda kao Geth.
Odlazi,zakljucavam vrata,zakucavam eksere i podupirem stolicom.Vadim osigurac od zvona i sedam na stolicu.
Mass Effect 2 je konacno moj.
Književni pravac čijim je nastankom nastalo i ono čuveno "šta je pesnik hteo da kaže?". Do tada je pesnik hteo da kaže ono što je i rekao, šta tu ima da nije jasno koji moj. Jedino pitanje je bilo da li je lepo ili nije i kraj priče. E, a onda dolazi grupa što pijanih što drogiranih ludaka Francuza sa apsintom u ruci i olujom u lobanji, koji ni sami nisu znali ujutru kad se otrezne šta su to sinoć hteli da kažu svojim dubokoumnim stihovima.
Druga polovina 19. veka, krčma negde u Francuskoj, rano izjutra. Krčmar čisti haos od noćašnjih bahanalija i svojom nespretnom bukom budi svoje redovne i cenjene goste, preparirane, Stefana Malarmea i Artura Remboa. Malarme namešta oborenu stolicu i seda za sto. Nateže skoro potpuno presušenu flašu apsinta, sa kojom je podigao i papir prilepljen za njeno dno. Odlepljuje papir umazan velikom zelenom flekom i zagleda. "Labud". Teškom mukom čita, čudi se i pokušava da dokuži umetnički dojam stihova na papiru. Obraća se Rembou, koji sedi spram njega i poluotvorenih očiju pali cigaretu:
- Arture, sinko, šta si hteo da kažeš ovim Labudom? Čitam ovo i ništa ne razumem.
- Kojim labudom? Daj da vidim.
Artur čita, čudi se, stihovi su divni, zanosni, tako opojni, ali im smisao ostaje skriven.
-Ne znam. Ne sećam se ni da sam napisao ovo. Možda ovo nije moja pesma. Pjer, (obraća se krčmaru) da li ti je poznata ova pesma? (pokazuje mu papir)
- Oh, da, tu divnu pesmu je noćas napisao mesje Malarme, satima je ponavljao stihove gospodjicama iz separea.
- Eto ti ga labud, Stefane, konju jedan pijani, pa sam otkrij šta si hteo da kažeš u noćašnjem dubokoumnom zanosu, nošen krilima muza iz Marseja beše, ako se ne varam. Pjer, daj jednu flašu za dobro jutro!
Dobro, ovo već postaje problem. Kome su trn u oku bila ova dvojica? Zašto u stanici da ga ubije? I što je još bitnije, ko ga je ubio?
Razmišljanja mi prekide Jasmina koja me je žudnim pogledom molila da se vratimo u kancelariju i dovršimo započeto. Taman što sam htio da progovorim kad se začu glasno lupanje ulaznih vrata, kao da ih je neko umalo razvalio. Jedna žena, u tamnoj uniformi, skoro crnoj. Znao sam ko je to. Samo nisam znao zašto je tu. Vodila je nekog lika u lisicama sa sobom. Pričao je sa njom kao da je poznaje, dok ga je vodila ka ćelijama.
- E bre Rejv. Alo, šta radiš to?! Ej, ne u stanicu, nemaš dokaze, eeeeej! REJVENKO! NE U ĆELIJU, ALO, ZNAŠ TI KO SAM JA?
- Znam. Zato te i vodim u zatvor.
- Rejvenko, pa znamo se, ne bi ti mene valjda...
- Oooo da, bih.
- Rejv, reci mi da se šališ.
- Profe, da se šalim, ostavila bi te u podzemlju, da budeš Don Profeone, znaš?
- Pa šta? Bar mi je dobro išlo sve dok... EJ NE STEŽI TE LISICE TOLIKO!
- Baš ti je dobro išlo, ko bubreg u loju.
- E, ne bih ja baš to tako rekao...
- Ne počinji opet, nego marš u ćeliju.
Svi u stanici su začuđeno posmatrali ovaj prizor, jedva vjerujući svojim očima. Pa to je bio Don Profeone, majstor reklamne mafije. Uhapšen od strane Glavne Inspektorke Gavranić. Iznenađeno sam gledao u nju dok je prilazila svježem Rusovom lešu.
- Lukac, šta je ovo?
- Oprostite inpektorka, ja...
- Glavna Inspektorka Gavranić.
- Oprostite Glavna Inspektorko Gavranić, Rus je do maloprije bio dobro. Odjednom se srušio sa stolice i... eto, to je to.
- Hm, neki bućkuriš, pojzen rekla bih. Vidi da to nije Gugi uradio.
- Nee, Gugi bio dole u mrtvačnici kad se ovo desilo. Dare i Čegrtaljka su mi tako rekli.
- A njih dvojica? Imaju li solidan alibi.
- Da, Dare je slagao neke postere, a Čegrtaljka je čitao neke definicije u zakoniku. Elem, sličan slučaj...
- Da, znam za Ironičnog. Imate li osumnjičene?
- Upravo sam krenuo kod jedne...
- Dobro. Dobro Lukac, nisi ti loš inspektor, samo...- reče ona dok mi se primicala da mi nešto šapne.
- Samo, pazi šta radiš sa tom Jasminom. Znaš da interne veze nisu dozvoljene.
- Ali kako ste...
- Doviđenja inspektore Lukac.
- Doviđenja Glavna... Inspektorko Gavranić...
Stajao sam u čudu. Kako je mogla da zna za nas dvoje? Mogu da se zakunem da sam čuo AC/DC u pozadini kako izvode Back in Black dok je ona izlazila iz stanice. Hm... Pozabaviću se time kasnije. Sad moram da odem do kafane u kojoj je mlada konobarica radila, da pokušam da saznam nešto više. Od jednog lokalca po imenu Bazzo, shvatih da mlađana Mimix radi u obližnjoj kafanici. Padalo je veče kada sam stigao tamo. Ušavši u nju, dočekao me je oblak dima loših cigareta, kao i raspoložene dame noći. Na moje iznenađenje, scenu je zauzela Dženis Džoplin. Moj cilj je bila ona. Tamnokosa mlada konobarica. Sjedila je preko puta čovjeka koga su nazivali Sejo Govedo. Ustala je od njega da posluži druge goste. Čim je ona ustala, privukoh stolicu, i popričah sa njim. Jasno i kratko, ispriča mi sve o njoj, kao i da bi trebalo da krenem u sobu kraj toaleta, da se nađem sa njom. Tako mu je rekla, kao da je znala gdje ću da sjednem. Ustao sam, platio čovjeku piće i uputio sam se prema toj sobi...
Nastaviće se...
(III)
