Recenica kojom se najavljuje hrpa psovki i ruznih reci.Izgovara se u prisustvu dece i starih osoba.Uglavnom,oni koji trebaju da 'proste,znaju vise psovki,nego sto si ti cuo u zivotu.
Slava.Svi sede i rucaju,jedino Mile drzi neki svoj govor.
Mile:Idem ti ja tako neki dan Knez Mihajlovom,kad prodje neki tip pored mene i zakaci me ramenom onako....ja se okrenem i kazem mu,da prostite:Mamu li ti jebem u picku s ledja,konjino jedna,ajde opet to uradi ako smes,serem ti se u usta!Odma je pobego....
Sin domacina koji sedi pored njega:Ma ko ga jebe.....nemoj da se ustrucavas pred nama da psujes,jel tako cale?
Domacin:Pa 'fala kurcu da je tako!
Rucak se nastavlja.....
Što bi rekli - činjenica. A činjenica je da će te Bosanac jebat'. U Bosni je to fakat.
Gde si, care? Kako si, nisam te dugo videla?
- Evo, mala, opuštencija! Mindže, bleja, čeif, ludn'ca! Kako si ti?
Ono... po difoltu sam sjebana, ali ima i nekih ono kao dobrih momanata.
- E, jadna, kakav ti je to govor! Nemaš svog jezika!
'Ajde, bre, ljakse, ti ni svoj jezik ne znaš, a to je fakat! Je l' ti se tako sviđa, eto ti naša reč - fakat?!
- Fakat, a?!
Da!
- Fakat je da te 'oću fakat, šta kažeš, a?!
Kakav si primitivac, ja se samo šalim!
- E, gotovo je sad. How do you like them apples?
Likovi koji su rođeni na jugu Srbije, koji su ceo život do svoje osamnaeste npr. govorili kao što im i porodica, i drugari i komšije govore, a onda ih životni put nanese u druge krajeve gde se srpskim zbori, ali malo drugačije.
Razlikuju se od beogradskih bandera po tome što pri povratku, dužem ili kraćem, ne poprimaju drukčiji akcenat i gramatičke oblike, kao b.b. već pričaju zavičajno, ali se usput žale što ih je kleta sudbina zajebala da se rode u takvom okruženju, i što jadni moraju da se stide svog govora.
Kad bolje razmislim gori su od b.b. i od pokondirenih gramatičara iz drugih krajeva Srbije.
Jedne od češćih izjava:
- Ja kad odem gore, ja deset dana ne pričam, samo ćutim, dok se ne naviknem na govor.
- Ovaj naš dijalekt je toliko seljački, da jadni ljudi koji se trude da ispravno pričaju, naprave najgoru mešavinu i ispravnog i našeg pričanja da to ne može da se sluša. Zato ja ćutim.
- U našoj zemlji je najveći problem što imamo toliko dijalekata.
- Ti si akademski građanin, pričaj sa mnom ispravno, ko ja.
--------------------------------------------
Ako se kojim slučajevima nađem sa takvima u istoj situaciji, postajem još gori "seljak" nego što umem, a oni nek se pitaju kako mogu toliko puta da izgovorim "azdisaja" i "kompir" u svakoj rečenici.
Ekspresno odrađena sahrana uticajne ličnosti.
-E, otkud ti ovuda?
-Ma evo me sa groblja, bio sam na sahrani pukovnika Milenkovića.
-Čekaj, sad je 15:02, zar nije sahrana u tri?
-Ma napravili sprdačinu od sahrane, čovek će da se prevrće u grobu narednih 20 godina k'o na ražnju. Istovremeno pop čitao molitvu, otac njegov držao govor, babe naricale pored groba, vojnici savijali zastavu i ispaljivali plotune, a komšinice postavljale sto za daće. Ono u mimohodu izjaviš saučešće, pokupiš rakiju i meze, sagneš glavu da te ne oprlji ćorak, prekrstiš se, baciš ružu na grob i otprate te do kapije.
Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.
Hronologija velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi.
---01.04.2012.
07:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Randu: Znaš očem’ sam razmišljao Envere sine moj?
Enver: Očem’ tatko? Jes’ opet razmišlj’o da se odseliš u Marinkovu Baru?
Randu: Ne sine, gledam Avatara. Dvanajs mu je. Stas’o je za ženidbu. Ako ga uskoro ne priženimo k’o vo će da rilja.
Enver: Hoću tatko, ali nemo’ sada. Dobio sam jednu grandioznu ideju. Hoću da napravim Paradu Romulanaca i zauzet sam tim ostvarenjem mog sna, a i nisu vremena kao nekada. Sada se sve kasnije ženu. Neće pre trinajste pa to ti je.
Randu: Paz’ se te politike sine, mnogima je došla glave. Nego danas već da odeš do one favele kod Delta Sitija i da mu nađeš neku žensku, poslušaj oca.
Enver: Dobro tatko, skoknuću danas, taman tamo idem po neki šahtovi pa ću da svrnem.
---01.04.2012.
18:30 Favela kod Delta City-ja.
Halid: O Envere, otkud ti?
Enver: Pa bio sam tu poslom, pa reko’ da navratim, jer čuo sam da imaš jednu ćeru za udaju a ja imam sina za ženidbu pa da se orodimo.
Halid: Imam Envere, ćeru. al’ da se zna da nije jeftina. O Đelferijinoj lepoti se pesme pišu a čak je i Jašar dolazio da je prosi, al’ nisam je dao, imala je tek 8 godina. Za Đelferiju je napisao pesmu “Jagnje moje malo”.
Enver: Dobro tvrdiš pazar Halide, ali imam ja šta da ponudim. Dajem ti dve flaše vinjaka, boks drine i dres Roberta Karlosa.
Halid: To je i Jašar ponudio. Nije dosta.
Enver: Dobro, nudim i 50 kila kartona. To je dve kuće ovde da sagradiš.
Halid: Hmmmm...nećkam se, nećkam sada. Dobra ponuda.
Enver: Na sve to nudim i mog konja Zorana. To je moja poslednja ponuda. Zorana volim k’o sina rođenog.
Halid: Prihvatam. Daj ruku. Mo’š da vodiš Đelferiju. Dođ’ sledeće nedelje sa svatovima po nju.
Enver: Evo ruke. Sledeće nedelje, dolazimo po mladu.
---01.04.2012.
20:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Enver: Tatko bio sam kod Halida. Isprosio sam lepu Đelferiju od njega. Morao sam i Zorana da dam za nju.
Randu: Đelferiju. Hmmmm.....jesi li siguran Envere da ona nije oštećena roba? Priča se da se Jašar oko nje vrzmao a i Keba isto. A ‘de se njih dvojica vrzmaju, tu je uvek belaj.
Enver: Čista je tatko kao suza. Pa ne bi se Halid sa time zajebav’o valjda.
Randu: Ne znam, videćemo. Diži šator Envere, zovi celu favelu, Avatar nam se ženi.
Avatar: Neću sa Đelferijom da se ženim. Ja volim Kasandru.
Enver: Prisluškuješ a? More nemoj da te sada odalamim sve zvezde da vidiš. Ženiš se sa Đelferijom i tačka.
Avatar: Neću bre tatko. Đelferija je bušna k’o goblen. Neću. Spav’o je ko je stig’o.
Enver: Ma sa’š ti da vidiš svoga Boga. Tatko, daj kaiš. Zorana sam dao za nju barabo nezahvalna.
---08.04.2012.
12:00 Svadba Avatara i Đelferije u faveli kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Sto za VIP zvanice.
Keba: Lepa svadba Jašare. Enver se baš isprsio. Doveo je i Blek Panterse da pevaju. A vidi Džejku kako se razmahao i skače po stolovima. K’o malo majmunče je.
Jašar E Kebo, jeste lepa svadba, ali biće čupavo kada provali Enver da je mlada već probala zabranjeno voće.
Keba: Kako se ti Jašare poetski izražavaš, zato ljudi i vole tvoje pesme, ja to ne znam pa ih ‘vatam na eleganciju. A biće čupavo, i to čupavo k’o ta tvoja “šatorka” od frizure ali mi ćemo da se nakrkamo i bež’mo odmah odavde. Dok ne eskalira sukob.
Jašar A Đejka?
Keba: Ma ako ovde izbije, njega niko neće ni primetiti. On ti je k’o hobit. Protrči ispod stolova i pobegne.
Jašar Trpaj klopu u džepove pa da begamo još malo.
---09.04.2012.
Jutro posle prvog dana svadbe, favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Enver: Tatko jesu se probudili više, da proverimo čaršafče?
Randu: Jesu Enver čulo se nešto. Neka me zla slutnja obuzela. Gde je Halid i njegovi gosti?
Enver: Odoše kod njih u favelu da se odmore malo pa dolaze opet u podne, da nastavimo.
Randu: To mi je sumnjivo Envere sine. Nisu ostali da prisustvuju starom običaju širenja japanske zastave. Ček’ evo Avatara.
Enver: Avatare sine, daj čaršaf, pa da nastavimo pijanku.
Avatar: Ovaj, tatko nisam je još spav’o, ovaj, bili smo umorni od svadbe i ovaj, kasnije ćemo....di ćeš tatko unutra, pa gola je....
Enver: Sklon’ se bre. Daj čaršaf ovamo. Šta je ovo? Prevareni smo!!!!!! U rat!!! Opremajte se odmah!!! Svi!!! I ti Avatare.
Avatar: Ali tatko, pa nema potrebe....
Enver: More uzimaj kobru i za pet minuta da si ispred.
Randu: Polazite svi. Idemo da im jebemo majku ciganjsku.
---U isto vreme, favela kod Delta City-ja.
Motivacioni Govor Halida ratnicima iz njegove favele pred neminovni sukob sa Enverovom vojskom.
Halid: Braćo moja. Do sada su verovatno Enver i njegovi psi s’vatili da smo im uvalili raspalu Djelferiju, i krenuće ovamo svom silom na nas.
Mi smo spremni da branimo našu favelu i ako treba položimo živote za nju. Braćo moja, borite se kao da sunce sutra neće svanuti i ovo je poslednji dan vašeg života. Poslednja prilika da učinite neko slavno i odvažno delo koje će čergari prenositi na sve strane sveta. Danas je dan kada ćemo počiniti takva dela o kojima će Džej pevati balade. O kojima će Mel gibson snimiti film. Braćo moja. Danas ćemo pokazati da se naša favela saginjati neće.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOO
Halid: Sačekaćemo ih kod Kineskog tržnog centra. Odatle će doći. Znam. Vi što trenirate boks i mečkari u prvi red stanite. Na moj znak prvo pustite mečke pa onda se zalećite. Ostali iza njih stojite i pre nego što mečke stignu do prvih Enverovih redova zaspite ih flašama i ciglama pa i vi u zalet. Slomićemo ih za minut.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOOO
Halid: Krećemo! Živela favela kod Delta Sitija!
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: Živela!
---Epilog velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele pored pumpe na Bežanijskoj Kosi iz pera Romulanskog istoričara i povremenog dens muzičara Hamita Đogaja poznatijeg pod scenskim imenom Đole Đogani.
Dana 09.04.2012. godine dogodila se velika bitka između dve favele, one kod Delta City-ja i one pored pumpe na Bežanijskoj Kosi, koje su do tada imale istoriju čarki, ali nikada se nije desio ovoliki sukob.
Sukob se odigrao kod kineskog tržnog centra, gde je Halid postavio svoju vojsku jer jer računao da će Enver u besu krenuti najbližim putem ka njegovoj faveli.
Vojsku je postavio savršeno i bio je brojčano nadmoćniji, ali Enver nije upao u zamku direktnog zaletanja u Halidovu vojsku, nego je mudro obišao Delta City i prvo uleteo u Halidovu favelu, potpuno je sravnivši sa zemljom a onda je došao Halidu sa leđa i jednim brzim jurišom, pre nego što se Halid snašao, uništio njegovu vojsku. Iako je Halid možda i tada mogao da se odbrani, ipak nije uspeo jer od iznenađenja dalekometno oružje (flaše i cigle) nije moglo da se iskoristi, a uznemirene mečke su se oslobodile i počele da prave rusvaj u njegovim redovima a ne neprijateljskim. Bitka je kratko trajala a Halid je uspeo jedini da pobegne iz nje jašući na konju Zoranu i dok je bežao, prokleo je Envera i zakleo se na osvetu.
Kasnije se pričalo da je Enver znao za Đelferiju i da se sa Gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom dogovorio da naprave ovaj rat, da bi očitili Halidovu favelu, zbog zgrada koje tu treba da se grade, ali to nikada nije dokazano.
Transportovati sve oko sebe u drugu dimenziju nebitnosti.
Svojim postupkom ili pojavom učiniti da postojanje ostalih padne u zaborav, načiniti ih stopostotnim Dejanom Cukićem.
- Ćao, kako si se juče proveo kod kumova, sećaš se da si me zamolio da ostanem da čuvam decu kad sam ionako u PMS-u, a ja u PMS-u ili grizem ili koljem, kako si rekao, a kumu je to bila važna večera.
- Šta ispriča, ženo? Super.
- Kuma Nina kaže da je tvoj govor bacio senku na čitavu večeru, a posle da ne govorim!
- Uvek sam umeo da pogodim ljude u dušu, ti to najbolje znaš srce, hihi.
- Stoko pijana, poželeo si kumu, citiram, da jebe svakog dana pet komada ko onomad na Zlatiboru, gde ste obojica bili "hitnim poslom" na njihovu četvrtu godišnjicu braka!
Starac Fočo od stotinu ljeta: matori deda sa štapom koji odaje utisak da jedva stoji, ali dobija iznenadni pogon ako mu se u vidokrugu pojave novine 24 sata, ubeđen da su se pojavile kod nekoga isključivo da bi ih on uzeo.
Baba - trkačica: to je biće koje brže trči od Bolta kad treba da zauzme slobodno mesto, ali ako nema slobodnog mesta, onda će se do zemlje poviti i podići prvu osobu mlađu od 100 godina: ajde sine, baki teško i ja sam u tvojim godinama ustajala...
Antipolitičar: obično deda koji raspreda o političkom (ne)vremenu i drži govor, kao da se sprema da se kandiduje za predsednika.
Cigančići: oni ne moraju da se brinu da li će ih kontrola izbaciti. Pevaju, vrlo često praveći neki svoj remix, da nije reči teško bi pogodio o kojoj se pesmi radi. Često poželiš da im daš pare, samo da ućute.
Ludak: to je ona vrsta ljudi koja kreće da se dernja iz čista mira, i uvek priča ili se svađa, najčešće sama sa sobom.
Žena sa decom/trudnica: taman kad smestiš guzicu, ona uđe u autobus i vreme je za ustajanje. Kakve si sreće, najčešće ide do okretnice.
Mangupi: prepoznaju se po klasičnom (mangupskom) načinu odevanja (neizostavni šuškavci i air - max). Željni su pažnje, pa najčešće urlaju iz sveg glasa, pišu po svim delovima basa, ili na neki drugi način prave budalu od sebe.
Biznis man: Za ovakve ljude, koji nekako odudaraju od gomile, često se pitaš zašto se uopšte voze autobusom, pored tog skupog odela.
Smrdljivci: oni kada dignu ruku, pola autobusa pada u nesvest. U ovakvim situacijama ljudi žale što nemaju naviku da nose gas masku sa sobom.
Otvarači/zatvarači prozora: Rade antagonistički, uvek u pogrešnom trenutku. Na 40 stepeni zatvaraju prozore jer će ih ubiti promaja, a kada je napolju ledeno, treba im svež vazduh.
Vozači: najčešće voze bas, ko da voze vreće s krompirima, nadrndani su i nervozni.
Sudbinom predodređeno zaposlenje disleksičara.
-Pozdravo ljudi dobar....dobri... khm... Ovo meni čast danas da. Ja sam nagrada, moć... Ouvaj...Da, khm... Hvala vam, ne znam kako strah preko. Ko je glasanje, hvala mi, dobar sam. Nezaboravno veče u trenutku starog svata.... koji bre kurac? Kakav je ovo govor?
-Šta?
-'sti jebeno hendikepirana?
-Nemojte tako šefe...
-Samo ja mogu da jebenog disleksičara postavim kao sekretaricu, sam Bog zna kako.
-Pa moj kum tvoga brata pašenog, a i pušim ti, realno...
-Ono, jes... Ništa, prebacujemo te na šalter, nek oni smrtnici tumače ove tvoje šifre.
Juce sam cuo zanimljivu pricu od pouzdanog izvora. Dva drugara, osnivaci Googla su na pocetku svog rada imali neku babu koja im je obavljala poslove sekretarice i sta jos ustreba. Nisu imali pare da joj daju za platu, pa su joj odvojili 10% akcija. Baba je verovala u momke, nije htela da ih proda i sada je multimilionerka, kupuje zamkove i uziva u zivotu...
Potencijalni govor Mladjana Dinkica, coveka od "akcije": "Dragi gradjani Srbije, culi ste za pricu o baki koja je, cuvajuci svoje akcije, dosla do vrhunca zivotne blagodeti. Jos jednom se pokazalo da su akcije jedna od najsigurnijih vrsta nekretnine!? Vlada je pripremila plan po kom ce svim zaposlenima podeliti akcije, a plate se ukidaju dok ne izadjemo iz krize (ne pre 2013.) . Vrednost akcija ce biti 1000 evra, ali Vlada ne moze garantovati sa sigurnoscu da ce gradjani moci i sedamdeseti deo toga da dobiju, usled stalnog komesanja kursa evra i nestabilnog dinara. Ovaj potez je za vase dobro, iako vam verovatno uopste nece biti bolje. Hvala! (klim glavom na dole)"
Homoseksulanim činom (najčešće nasilne prirode) učiniti, do tada neprikosnovenog testosterondžiju novopečenim članom gej komjunitija..
Iskonski strah svakog crnogorskog paterfamilijasa koji, iako do tada uspješno potiskivan, eskalira neposredno prije odlaska muškog čeda na studije u slobodarski Beograd.
Scena: Poslednji sati na rodnom ognjištu, poslovni iz Bara stiže na bjelopoljski peron za sat i po. Očekivani povratak nazad: jun 2045.
Otac: (više od 3 rečenice zadnji put prozborio kad je đedovom pobratimu držao govor 5 godina ranije), vadi poslednji Point iz kutije, zamišljeno gleda u plafon, pravi se dramska pauza....:
-"Radivoje, 'Nu 'odi ovamo da ti nešto rečem prije nego kreneš"!
Iskra životne mudrosti, prenošena sa generacije na generaciju kao prađedov orden sa Mojkovačke, zagrmi kroz prstoriju:
"Slušaj me...veliki je to grad....Ti si malo nježnije građe...Pazi se kukavče, moga bi te tamo neko opederit'!
