Nekada davno, bilo negde jedno veliko selo. U tom selu, ljudi su vekovima živeli na isti način, poštujući svoju tradiciju i običaje. Najveći gazda u selu, neki Pera, imao je ogromno imanje, na kome nema šta nije bilo: konji svih rasa, krave koje daju mnogo mleka, ovce koje daju najbolju vunu,... Imao je ogromnu porodicu i na desetine slugu. Jedino što nije imao bili su dobra pšenica i med. Jednog dana prolazio je pored dosta manjih imanja svojih daljih komšija, Žike i Laze. Oni nisu imali mnogo posluge i njihove porodice su bile dosta manje, ali su živeli srećno, bili su sjajne komšije i najbolji prijatelji. Na Žikinom imanju je video na stotine košnica, kakve je mogao samo da sanja, a na Lazinom prvoklasnu pšenicu. Odmah se polakomio. Nekoliko dana je krišom pratio kako ti ljudi žive, a onda je shvatio da Žika i Laza svakog dana izvode stoku na ispašu na svojim livadama, s tim što Laza ostaje da čuva krave, dok Žika svoje krave ostavlja da pasu same. Tako je jednog dana prišao Lazi, dok je bio sam na njivi i "spontano" mu skrenuo pažnju kako komšija Žika ima bolju travu za ispašu od njega i rekao kako to nije u redu. "Pa šta ja tu da radim?", začudio se Žika. "Ako ste najbolji prijatelji, diži tarabu i pusti svoje krave da se malo omrse!". Malo zbunjen, ali lakom, Laza digne tarabu i pusti svoje krave da se napasu. To je činio i narednih nekoliko dana, prvo bojažljivo, a onda je svoje krave sasvim normalno puštao samo da pasu na Žikinoj livadi. Video je sve to Žika, ali nije hteo da se meša, da ne kvari odnose sa komšijom. Sve je to trajalo nekoliko nedelja, dok Lazine krave nisu ušle u Žikin kukuruz i napravile veliku štetu. Video je i to Žika, pa mu kap prelije čašu, zgrabi pušku, ispali par metaka u vazduh, pa razjuri krave. Lazine krave se razbeže, pa nestanu u šumi tako da ih je gazda jedva našao i to tek svaku treću, dok su ostale pobili vuci, ili su upale u klopke za lisice. Ne beše mu drago zbog toga, pa se naredne noći ušunja Žiki u štalu i zakolje mu nekoliko krava. Vidi to Žika, pa mu ne beše drago. Naredne noći, sakupi on sve svoje sinove, braću i rođake, pa upadoše kod Laze na imanje, popališe mu štalu, obore, nekoliko pomoćnih zgrada, pobiše mu deo familije, te mu ostaviše samo kuću, a u životu njega, ženu i žensku decu. Vide to Laza, pa mu ne beše drago. Ode on kod gazde Pere, da ga zamoli za pomoć da se osveti Žiki, kome bi uzeo deo imanja i stoke. Gazda Pera reče: "Može to, ali druga polovina imanja ide meni, a ti ćeš mi još dati i pola svoje pšenice!". Ne beše Lazi drago zbog toga, ali obraz je obraz, a i morao je da stane na noge posle silne štete. Sledeće noći, skupi Pera sve svoje sluge, sve svoje muške sinove i udruži se sa Lazom. Zapališe Žiki sve štale i obore, odvedoše mu svu stoku, popališe mu svu njivu, a na posletku i kuću. Pobiše njega i celu familiju, osim ženske dece, koju Perini sinovi uzeše za sebe. Podeliše tako Pera i Laza Žikino imanje, a Žika dade Peri pola svoje pšenice. Posle godinu dana, ubi Pera Lazu u lovu i oženi njegovu udovicu, kako je i sam bio udovac, te uze i njegovo imanje.
Nije teško pretvoriti ovo selo u planetu, imanja u države, a porodice i sluge u narode.
...ali selo iz njega neće nikad. Ovo se kaže za sve one koji tezgare po raznim Gelzenkirhenima, za one koji su došli iz rodnog sela u veliki grad i seju svoju seosku mudrost zajedno sa šlajmarama i slincima na asfaltu,za sve ostale kojima viri praziluk iz analnog otvora. Nije problem u selu,problem je u ljudima.
Neke žene iznele Smederevac ispred zgrade i peku paprike,a za drvo pored komšija zakačio prase i redi iznutricu.
Osobe koje su nekada bile zive a onda su , podlegle pritisku , nasle devojku i zaboravile da postoji iko osim nje. Kada god sretnente nekog palog druga on objasnjava kako je mnogo zauzet trenutno oko nekog posla ali kako je bas planirao ovih dana da te zove a u stvari te okrene jednom godisnje kada mu riba ode u selo kod rodbine .
Vlada:Gde je bre Misa , sto ga nema ? Milan:Pao je brate . Vlada: I on , e jebes ga , aj osinemo neko pivo za njegovu dusu .
Svako selo ima baku ''salivačicu'' koja obavlja gorepomenutu radnju. Kad dete ne može da spava, plače, plaši se nečega, onda ta staramajka bude pozvana kući da izvrši ritual salivanja strave. Donesu se ugljevlje, trave, kravlja balega, još neke ''hokus-pokus'' sitnice, baka izrecituje neku bajalicu, pesmicu i... da, dete posle spava mirno i slučaj je rešen.
- Šta je ovom DJoletu? Nešto se mnogo trza, kao da ima neke tikove, šta li? - Tja, po meni, to je klasičan primer nesalivene strave iz detinjstva... - ?! Čega, bre? - Ma, ne mogu sad da ti objašnjavam... Obavesti se na Vukajliji...
Seljak iliti penzioner. Napredna tehnologija i sve novo što je, upotrebljava na starinski način (udaranjem, lupkanjem, drndanjem), ne razume kako nešto može da bude osetljivo na dodir a pogotovo na udarce. Uvek se nešto sjebe i polomi kada padne pod njegove glomazne ruke. Može komotno da se vrati u selo i da tamo i ostane. Nije žvaka za seljaka.
- Da vidim kakvo ti je to sokoćalo sinko. - Nemoj da mu daješ. Taj lizne prst pre nego što ga pipne. - Šta sereš i šta ti to znači?! Izvoli čiko. - To znači da će ti sjebati telefon kao što je sjebao njegovu novu veš mašinu pa sad njegova žena pere na ruke i iskuvava veš na smederevcu. - Ma ne seeeri! Čiko, ne! To se ne mućka, čiko. Čiko, to radi na dodir, e jebiga sad!
Rek'o jedared maestralni Čkalja Draganu Lakoviću u seriji "Ljubav na seoski način". Raspostranjena kod starijih stanovnika centralne Srbije koji se rado sećaju gledanja ove serije rekordne gledanosti premijerno preko zadružnog televizora. Tek što su uveli struju u selo. Laković je u dotičnoj seriji tumačio oca čoporativne porodice, imao je mladunčadi više nego što je dana u nedelji.
Izvrtanje ruglu seoskog ispičuture, nema kuće u selu da je preskoči, prije bi promašio kad bi išao od vrata do vrata i zvonio, ovako, alkoholičarski instinkt je nepogriješiv, još ako je malo selo...Za razliku od popa koji nosi vodicu u određeno doba godine, za ovoga vremensko ograničenje ne postoji, on je uvijek na raspolaganju.
"Mama, mama, gdje je tajo, kad će donijeti narandže, otišao je ima tri sata?" -"Dok raznese vodicu, sine, ako se sjeti da ima kuću..."
Skvo koja je naklonjena aferama, kroz koju je cijelo selo prošlo. Profesionalka u svom poslu, kamasutru je preletjela k'o đak prvak bukvar. Bik koji sjedi, prije nego što je opalio Natigonu (mada možemo 'ladno reći da je ona njega tu opalila), je bio živahan i trčkarao po pašnjacima ganjaću leptiriće. Izcjedila ga je svojski, za sva vremena.
- Joj Natigona, ti meni dala da te ja dželjam po rč cijelo veče, Vinetu voli to. Puno voli. Sad se vratio iz rat, zaželio se Natigoninog rča! - Na, ti goniš moj rč! Natigona voli isto arčenje! Arčenje u rč je super, kao i vatrena voda.
Po 99% matoraca nešto najsmešnije što se može videti na seriji ili filmu.Dokaz totalne izopačenosti ljudi iz ovih krajeva.Još jedna u nizu morbidnosti zbog koje nam oganj pakleni ne gine.Valja napomenuti da je Radoš Bajić filmadžija koji je odbranio doktorsku disertaciju na ovu temu.
Transkript razgovora Tijanića i Bajića nakon emitovanja par epizoda serije Selo gori a baba se česlja:
Bajić: Alo Tijanicu!?
Tijanić: ALO!Mala nemoj da ga grizeš prebaciću te u jutarnji program.ALO KO JE TO ?
Bajić : Ma ja sam bre Radoš!
Tijanić: A ti si Sekula!
Bajić: Je li kako se pokazala ona moja serija?
Tijanić:Za malo je gledanija od Evroneta eto kako.Slušaj me dobro dajem ti fore još dve epizode, ako se ništa ne promeni izbacujem te iz šeme i repriziram Bolji život.Jesčuo?
Bajić:Strpi se brate još večeras nećeš zažaliti...
Tijanić: Pa nećeš valjda opet da prevrćes sanduk?
Bajić: Jok ti ćeš !
Tijanić :Au bre provaljen si više sa tim, nije narod lud.
Bajić: Samo ćuti i uživaj!
Sutradan na dnevniku: Serija Selo gori a baba se češlja oborila sve rekorde gledanosti.Piplmetar pokazao da Pink zajedno sa B92 može da duva karu RTS-u. STOKO BEZ REPA SA BRDOVITOG BALKANA PLAĆAJ PREPLATU ZA BOLJE I NISI !
