Krajnji stupanj "civilizovanog" smrada. Od istog je gori samo smrad od pokvarene hrane ili neke raspadnute lešine.
Uruk Hai, po rodoslovu Orci (koji takođe smrde), iskopani iz blata koje je natapno kišom dugi niz godina, nisu mogli da doguraju do nekog boljeg stadijuma što se tiče lične higijene i ličnog im i personalnog mirisa, te su uspeli da vonj pokislog dodža avlijanera čergarskog učine čak i prijatnim.
Takav vonj se dobija dugotrajnim preznojavanjem zarad jurenja lopte ili dugotrajnom vožnjom vozilima GSP-a leti u špicu. Fizički rad takođe podstiče mogućnost da barem na takav način postanete pobratimi sa Uruk Haiima.
Celonoćna pijanka u zadimljenoj prostoriji i izmiksovani uzorci alkoholnih pića sa ostacima od kiselog kupusa koji ste imali za ručak tog dana na vašoj garderobi daju vam tu tipičnu esenciju kojom ubijate sav biljni svet u radijusu od 25 metara.
„bacanje blata“
Tačno ta rečBacanje blata5 definicija →
Dvadeseti vijek. U svim vijekovima prije dvadesetog, sve su slike uglavnom u koloru, zato što fotografija nije ni bilo (dobro, bilo ih je u 19. vijeku, ali nisu uzele maha), pa podatke o istorijskom naslijeđu dobijamo i preko umjetničkih slika, koje su bile u boji. Krajem dvadesetog i u dvadeset i prvom vijeku, pak, dominiraju kolor fotografije.
Tako veći dio dvadesetog vijeka ostaje jedino istorijsko razdoblje o kome je većina zabilježenih slika u crno-bijeloj tehnici.
To se podudara i sa nekim od najvećih strahota u istoriji čovječanstva koje su zabilježene upravo u dvadesetom vijeku:
prvi i drugi svjetski rat, španska gripa, oktobarska revolucija, holokaust, bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, genocid nad Jermenima itd.
Četvrti jahač 'Seks i grad apokalipse', uz crvenokoso truplo koje izgleda kao da je uginulo pre dva meseca, Saru Džesiku Parker, zbog koje je nastala doskočica 'Vrati konju glavu' i onu konzervativnu kurvaćinu. Samanta je 'kraljica', žena 21. veka, govori ono što misli, naziva stvari pravim imenom i svi tetraretardirani epiteti kojim će vam obožavateljka, u čijoj glavi se mućka splačina, ove nobles- keruše istu tu opisati. Onda će kroz usta obožavateljke krenuti proliv pomešan sa prdenjem o tome kako je ova brlja od serije revolucionarna stvar u ženskom svetu, remek- delo koje je doprinelo tome da se žene ne ustručavaju kada govore o seksu, porastu feminizma, osamostaljenju žena i ostale baljezgarije koje naviru u ovoj prolivnoj pohvali izmetoidne serije kao što je ova. Pravi šlag od fekalija na torti od blata.
Ironija je što bi se svaki muškarac složio sa porukom koju ovo đubre nosi, a to je da ovaj svet nema dovoljno seksualno neiživljenih, situiranih nimfomanki u godinama, koje su spremne za svakakve perverzije i maratonski snošaj. Ali ja sam samo zatucani, lažni moralista sa Balkana i verovatno nisam skapirala dubokoumnost ove preinteligentne serije.
Bela misteriozna tečnost.
Zaboravite ono što su vas učili u školi da je voda tečnost bez boje i ukusa. Ova voda ima čudan ukus i bele je boje. Osobe koje nisu navikle da piju takvu vodu obično sačekaju neko vreme da se voda razbistri. Za to vreme, ako prislonite uvo, možete čuti šuštanje unutar čaše. Ali ne brinite, jer u vodovodu kažu da u česmovači nema hlora niti kamenca, već da je to vazduh. Što ste bliži centru Beograda, voda je sve belja i čudnija. Oni koji žive u "krugu dvojke" već odavno koriste filter ili kupuju vodu. Mada ima i onih "hrabrih" koji misle da to nije ništa strašno ili jednostavno "nemaju para za bacanje".
Lik došao kod ortaka koji studira u Beogradu.
-Brate, daj mi čašu vode.
-Izvoli.
-Matori, rekao sam vodu. Šta je ovo, neko razblaženo mleko?
-Hahaha, to je voda, ako mi ne veruješ, sačekaj malo pa ćeš videti.
-Care, ti ovo piješ svaki dan?! Ma zajebi to, ajmo na pivo!
Uzvik koji je postao duboko utisnut u mozak svakoga koji je duge sate svoje mladosti proveodio ispred ozračenog ekrana, gubeći vid (dioptrija -4), obožavajući idola, čudnog nam imena KANTER.
Izraz je označavao bacanje bombe, i bio je generalno popraćen ovacijama, tipa: "Beži, brate!", "AAAAA, klanje bombom, haha!!", i sličnim komentarima.... da, mogu priznati da sam često bio žrtva ovog verbalnog terora, zbog moje instiktivne reakcije da se prepadnem, kad je čujem, cimnem miš u levu stranu, izgubim se, gde je leva, gde desna, i odletim u 3 lepe....
---------------------------------------------------------------------
Izraz takođe može asocirati na ne toliko prijatan boravak na wc šolji, posle hasanja izuzetno začinjene hrane....
Mislim da se svi sećamo tih dana...
NIKAD VIŠE FEFERONE!!!
Majstor za seoski fudbal i vrsni poznavalac lokalne beton lige, iako ne zna baš sva pravila ovog sporta. Preživeo je sve živo i video najgore adaptacije fudbala bliže od svih. Više ništa ne može da ga iznenadi. Kada zbog davanja crvenog kartona lokalnom golgeteru Ljubinom dobije iz publike najgore psovke na svoj račun, odgovara bez pardona sa najpoganijim citatima Duleta Vujoševića. Poučen iskustvima kao što su valjanje u koprive i bacanje u bunar od domaćih "navijača" zato što je sudio penal za goste u seoskom derbiju Dubona - Velika Krsna, mito stalno prihvata tako da mu nikada ne fale: drva za ogrev, prasetina, rakija, sir i slično. Kako je vremenom postao autoritet i gazda na svim utakmicama beton lige, više se štoperi (uglavnom krndelji od po 190cm) ne usuđuju da mu lupe šamar na sred utakmice.
Lokalni Paor:"Pa gde si debeli našao da sudiš penal za ove glupake iz Dukinaca, mora da ti je Gile Žikin neki rod! Jebo te onaj ko te doveo!"
Seoski Hauard Veb:"Da se nosiš bre ti seljačino u tri lepe! Dovela me tvoja ćerka, njoj sam bio dobar, ne znam što se tebi ne dopadam!"
Lokalni Paor:"Jaoj kad te dohvatim, mamu li ti...!"
Seoski Hauard Veb:"Ćuti bre zapekli! Jebem ti prvi red na sahrani!"
Linijski sudija:"Alo! Ovaj bek iz Dukinaca namerno šutnuo loptu gore u zabran, dok si se raspravljao!"
Seoski Hauard Veb:"Jel sam mu beše dao već neki žuti na ovoj utakmici?" (jede sir iz kese)
Linijski sudija:"Jesi, već tri!"
Seoski Hauard Veb:"Pa mamu mu njegovu seljačku, dokle će bre više da pravi cirkus od ove utakmice! Evo ti crveni i već kad izlaziš, idi u zabran i potraži loptu! To nam je jedina koju smo imali! Ako si je probušio, igraćete sa dulekom!"
Lokalni Paor:"Svaka čast sudija! Jest' da si nevaspitan, ali znaš kad treba da se da crveni! Samo tako udaraj po ovima iz Dukinaca! Moje samopoštovanje!"
Ukoliko mislite na mlade nade švedske filmske industrije oskudno odevene u SMB krpice sa švajcarskim noževima kako proučavaju mahovinu i količinu padavina uzimajući uzorke blata u kome će se svakoga časa povaljati, grdno se varate.
Izviđačice su vrsta pred izumiranjem. Većina izgleda kao da bi svakoga trenutka mogla da završi životnu karijeru, ali nekim čudom još uvek su tu. Iako ste nebrojano mnogo puta poželeli da ih nema, i da ih nikada nije ni bilo.
One znaju sve. Kada ste otišli u grad, kada ste se vratili. Koji automobil ste kupili, koliko troši, i kako je išao prvi automobil koji je vaš deda pre Drugog svetskog rata kupio, znate onaj kome je otpao karburator u Glavnoj ulici. Znaju vaše porodično stablo bolje nego vi sami, ma koliko poricali da vam je luda Milisava neka tetka po babinoj liniji. Znaju, na žalost, i koliko vam je ispita ostalo, ponekad bolje nego vi sami, a u svakom slučaju mnogo bolje nego vaši roditelji, za čije zdravlje je bolje da ne saznaju validnost vaših ocena.
Žive u osmatračnicama, u vidu prozora sa muškatlama i zavesama uštirkanim 1973., u zimskim mesecima, a ispred zgrada na hoklicama prekrivenim krparama u letnjim mesecima. Iako vam se na prvi pogled čini da su te stare bakute veoma bliske sa svojim nemačkim prijateljem Alchajmerom i zaokupljene veoma posvećenim radom na dvadeset drugom Titovom goblenu, ne verujte im. Lažu.
One vide sve i čuju sve.
Izviđačica: (ćuti i merka)
Žrtva: Dobar dan (eee jebiga, sad sam ga ugasio)
I: Ooo dobar dan Petre, kako si ti fino vaspitan. Gde ideš?
Ž: Pa evo pošao sam...
I: Dada, baš lepo što ideš kod baba Nade u bolnicu, kako joj je?
Ž: Pa bolje, znate ona je...(!? brate sinoć smo odvezli babu u bolnicu kako zna!!!)
I: Dada, baš baksuz, sreća da nije polomila nogu kad je pala ispred svoje zgrade nego samo uganula, mada ko zna da li bi se to desilo da je došla da živi kod vas prošle godine kako je tvoj otac govorio.
Ž: Pa daaa... Znate ona voli svoj kraj i neće da... (!?!? ženo za koga radiš CIU, BIU, DB???)
I: Klasična priča, svaki dan je slušam, voli svoj kraj, voli svoj stan, svoje cveće, svoje mačke, ma šta bi joj falilo da pređe ovde, vidiš kako smo mi dobar komšiluk :namig: a i mogla bi par časova kuvanja i tvojoj majci da održi, mislim ne kažem ja da Marijana ne zna da kuva (jok i ne kažem), nego ipak je baba Nada stara škola, kad smo kod škole kako je tebi?
Ž: Pa fino evo spremam... (Gde me sad nađe sa tim, alapačo neovejana, cela zgrada ima ponovo da priča kako nikako da diplomiram...)
I: Da, te fluide nikako da daš već dve godine. Biće sine, biće, ništa ti ne brini.
Ž: Da, pa sad... (Babu li ti babinu i tebi i fluidima baš vala)
I: Sad 26. beše imaš ispit? Nek je sa srećom, poliće baba Ruža vodu za tobom kad pođeš, da si mi živ i zdrav.
Ž: Pa hvala baba Ružo... (Znači 26. je ispit, vidiš ja mislio da je 28. opet bih se zeznuo i prijavio pogrešno...)
I: I na kafu da me zoveš kad položiš, znaš!
Ž: Hoću, hoću (bolje još godinu dana da vučem jebeni ispit, nego tebe u kuću da pustim)
:iskače pred taksi, maše rukama i nogama u ritmu epileptičnog napada. Izbacuje nekog Kineza sa zadnjeg sedišta. Otvara prozor:
Ž: Evo mi ga taksi baba Ružo, moram da idem, evo već 20 minuta kasnim. Prijatno, doviđanja.
I: Doviđenja mili, pozdravi baba Nadu.
Taskista: Alo bre Fanđo, gde žurimo, kuda majstore?
Ž: Brate, izviđačica. Što dalje!
Još jedan (među hiljadama) izraz za muški polni organ.
Glađenje labuda (isto što i bacanje majmuna u nesvest)
Uvalio mi je labuda (dobrano me zajebo)
Suvi labud (apstinencija)
Pustiti labuda na ispašu (suprotno)
Gubljenje nevinosti. Kontrapenetracija djavoljeg urina. Slika ti se manta, ispred tebe legura priloga iz ciganske pljeske. Ljuljaš se. A ukus u grlu sladak. U magnovenju shvataš zašto su baš zbog vinjaka grčki bogovi batalili nektar i ambroziju...
Ne sećaš se kada ti je ćale prvi put dao da probaš pivo, ne sećaš se prvog gutlja vina na slavi. Zaboravio si prvo pijanstvo i prvo bacanje pegle. Prvi poljubac i prvo guranje u vaginu su odavno iza tebe. Sve je ništa. Prvi put si prepoznao ukus čokolade u vinjaku i ponizio celu flajku. I uspeo si, dosegao si nirvanu. Jezikom i prstima vrati bale u usta. I potrudi se da što bolje zapamtiš ukus.
Jedinstveno ime za sve vukojebine.
Nadaleko nepoznata zabit gde država ne dolazi ni kad su izbori. Uradjen je jednom asfalt od crkve do zadruge i žene nisu znale šta je pa su po putu razvijale pitu.
Ni to nije dugo trajalo jer je asfalt nestao pod naletima konjskog izmeta, slame i blata sa seljačkih opanaka.
U toj zabačenoj kasabi se i dalje viori petokraka i Maršal Tito stoji u onoj jednoj učionici, koja broji 3 djaka i popa učitelja. Tamo se i dalje televizor pokriva dekom, jer niko ne zna kako se gasi a čest je slučaj da kad dodje neko sa autom, žene iznose kantu vode da ga napoje. Od nedavno je počela da se razvija i robno-novčana razmena ali isključivo u njemačkim markama.
- Brate gde me vodiš ?
- Ne brini, ovde ćemo da prenoćimo, imam neku rodbinu.
- Aj reci mi oćeš me zguzit, da se razgibam malo.
- Ne seri, evo stigli smo još malo.
- Ovde možeš prvi srpski ustanak da snimaš. Kako se zove ova vukojebina ?
- Čamot kod Maglojevića.
- Znači Pripizdina kod Pičkovca. Ako nas šta pitaju ovi brdjani mi smo iz udbe.
