Logika koje se drže penzioneri u želji da produže svoj životni vek. Kontra onoj nek ide po redu.
- Moje saučešće.
- Hvala.
- Šteta, bio je dobar čovek. Mogao je još malo...
- Naživeo se on. Dočekao je sam cvet starosti, a što kaže narod nek ide po redu...
- Snajka, idi u pičku materinu! Ti si na kraju reda, pa bi još da ustupiš mesto drugima... Kakav red, ne po redu nego koga pozovedu.
Onaj udarac koji se uvek maši.
Stojanović: I Pantelić juri ka praznom golu, juri ka praznom golu iiiiiiii...iiiiii...i autogol, Srbija izgubila od Farskih ostrva sedam nula nakon propuštenog zicera Marka Pantelića. Važno je ipak da se srpska reprezentacija okrene ka predstojećem azijskom kupu i dobije veoma važnu utakmicu sa Kazahstanom u prvom kolu grupe c podseka 8A...
Višković: Jao, šteta...Ana Ivanović je promašila čist zicer...Ova će greška biti veliki udarac po Anino samopouzdanje u nastavku meča...A podsetimo, ono je već uzdrmano sa trideset i dva uzastopna poraza u prvom kolu gren slemova...A kao što vidite, Ana nosi letnju kolekciju Živanšija 2011/2012...
M (pijan, pipajući joj pupak): E, baš je dobro što ne nosiš gaćice.
Ž(facepalm):A posle kažu da zicer ne mo'š da promašiš.
Ono što ti redovno nedostaje da pucaš u zlikovca, najčešće iskusnog ubicu, koji, sa nožem u ruci, totalno opušteno šeta oko tebe, iako si u njega uperio pištolj, koji ti na kraju otme.
Ti: Ni korak dalje. Pucaću!
Ubica: Nemaš ti petlje za to (prilazi i uzima ti pištolj kao kusur u radnji i pritom te kolje, dok ti, u nedostatku petlje, gledaš sve to kao da si van svog tela).
Posmatrač: Šteta za ove mlade ljude da ovako ginu, mi smo pre imali više petlje...
Nešto maglovito, nešto sitno i skoro pa nevažno, često zanemareno, u prolazu spomenuto, nešto nedovoljno. Kučina je neka blijeda riječ, od onih što same ne dolaze. Upari se sa tricom, tim još jednim nedostatkom mase, zauzme položaj u uglu sobe. Tamo nastavi da gleda u te i teži nuli. Kučina je talog vremena, ono što se izmigoljilo njegovom zelenom zubu, nešto toliko nevažno da ni vrijeme neće da ga pregazi. Nešto što mi niko ne uze i ne traži.
Kontriram, kontriram: te nevažno, te nestvarno, te ovakvo i onakvo, a kakvo god da je, i dalje nešto je. I ne samo to: to je nešto jako lično, jedan dio mene koji niko neće. Te kučine sa zida, što ni ja ne znam šta su.
Ako nečim pozitivnim hoću da je opišem, rekao bih da je kučina ono što je ostalo iza. Iza, da budem tako neduhovit, pučine i kurčine. Pučine koju sam možda htio, koja je metafora za štagod, neću da pričam o tome, i kurčine koju sam dobio, i o kojoj sve znate, ista je kao ta vaša i nema svrhe pričati ni o tome. Kad se sve slegne, i šteta i prašina po njoj, sve se i vidi, sve je jadno i javno.
Dobro, ne baš sve. Ostane nešto lijepo što sačuvam za sebe, što je oduvijek bilo tu, ali ga tek sad cijenim kad je to sve što mi je ostalo, što nije ni javno ni jadno. To već nikad nećete saznati, a pokušavaćete, samo da me raskrinkate.
Ali ima nešto još tu. Ta kučina, ne znam da li je moja, ne želim je sigurno, ali nema čija biti bez moja. Ne znam je li javna - svi je vide, niko ne primijećuje. Ne znam od čega je, od kakvog se dima naoblačila. Konoplja, kudelja, lan, paukova svila, ostaci ostataka, nemoguće ih reciklirati, upotrijebiti, uništiti. Sjede, vise, ničiji.
Žestoki i očigledan pleonazam. Morate biti žestoko naoštreni kad krenete nekome nabrajati neke razloge, čitati bukvicu ili držati predavanje, da biste koristili ove izraze.
Prvo i prvo, boli me kurac oće li vam se svidjet ova definicija.
Drugo i drugo, ako vam se i ne svidi, nije neka šteta, jer da valja, valjda bi vam se svidjela.
Treće i treće, ja sam je napisao i sad mi ne pada na pamet da je brišem, a moderatori ako oće da je brišu, samo nek navale...
Navukao se na belo.
Gde vam je Dzoni, nisam ga video ne pamtim?
- Au matori, zapeo je za liniju prošle godine, pao i nema nameru da se pridigne.
Kakve linije, o čemu ti?
- Navukli ga oni njegovi iz kraja da povuče crtu, svidelo mu se i šta dalje da ti pričam..
Šteta...bio je dobar lik.
Izraz koji se koristi za opisivanje veoma lepog para. Ali ne samo lepog. To dvoje su jednostavno stvoreni jedno za drugo, u većini slučajeva imaju osećaj kao da se oduvek poznaju, u njihovoj vezi nema laži i prevare, što i jeste jedan od faktora koji ih čini tako dobrim parom. Naravno često se znaju naći na meti ljubomornih osoba koje nisu pronašle svoju srodnu dušu, međutim, oni se ni ne obaziru na to, boli njih briga. Društveni su i vole da flertuju sa drugima, međutim nikad im ne bi ni palo na pamet da prevare svog partnera. Na kraju krajeva, deca im u 99% slučajeva budu baš kao i oni, ali samo neki od njih nađu tako slične sebi, kao što im je roditeljima pošlo za rukom.
*Telefonski razgovor u toku:
Filozof: Brate. Slušaj me brate, video sam danas Džonija i Elu, prejaki su brate. Stoje jedno drugom savršeno.
Loksi: Zezaš? Jebiga, šteta što i ja nisam mogao doći da ih upoznam. Znači, isti su kao i na Vuki?
Filozof: Isti brate, zajedno izgledaju k'o dobitnici genetske lutrije.
Loksi: Do jaja, pozdravi mi sve i poljubi Kris za mene obavezno.
Filozof: Hoću, hoću, evo Stićko te pozdravlja (Barakuda u pozadini :nećeš moderisati Kostiću:).
Ludi Čak: Loksi dolazi ovamo, totalno sam "suraunded baj faking idiots."
Loksi: Koliko je vama gotivno jebote, e moram d'idem, čućemo se, možda dođem za par meseci pa ćemo se naći, žemo? I da, pozdravi mi Kurajbere, umalo da zaboravim da pomenem glavne aktere ove definicije još jedanput.
Filozof: Može brate, može. Čujemo se.
Cimer u iznajmljenom stanu koji, zbog toga što u stanu ima samo jedan krevet, spava na podu.
- Pa lep je stan, šteta što ima samo jedan krevet
- Brate, ti spavaš na podu. Imam ja dušek, pa ću ti ga dati.
- Što ja na podu?
- Tvoji imaju kuću, moji nemaju - ja sam ceo život podstanar. Red je da i ti osetiš kako je to...
Omiljeno zanimanje kod baba. Doktor je za njih san snova, najveće moguće dostignuće. Svoje sinove žele da načine doktorima, a ćerke da udaju za iste. Jako su razočarane ako im se ćerka uda za npr. ekonomistu, jer babe smatraju da to nije zanimanje. Pobogu, znaju i one da budu ekonomisti, treba samo da štede pare od penzije, a doktor ne može svako da bude.
: Sine, šta je onaj tvoj po zanimanju? Znaš, ja sam jako želela da se tvoja majka uda za doktora, ali ona to nije htela. Koja šteta, koja tuga.
: Moj je, bako, doktor nauka.
: Odlično, baba je baš ponosna sine. Dovedi ga sutra, taman da ga upoznam, a i boli me koleno danima, taman da mi pogleda to.
Smaranje djevojke i svih putnika u autobusu od strane (ne)jebača, koji želi da prikupi dovoljno poena koji bi ga odveli ka spolnom općenju sa paćenicom. Inače, njegova priča je toliko puta pročitana da svi putnici zajedno sa vozačem željno iščekuju ultimativni odjeb od strane paćenice koja proklinje sekundu u kojoj je ušla u autobus jer je trebala ići ranije, ali je njena drugarica morala da se vidi sa onim zgodnim Žaretom od kojeg joj vulva naprosto prašti i obrazi joj dobiju seljačko rumenilo, pa je morala da je sačeka kako bi išle zajedno.
Fernando Colunga: Je li maco, jesmo se mi vidjeli nekad ranije?
Paćenica: Mislim da nismo.
Fernando Colunga: Kakva šteta, a mogli smo baš da se smuvamo, možda da mi i djecu već rodiš.
Paćenica: Ma odjebi kretenu jedan, prije bi se smuvala sa Bokijem 13 nego sa tobom.
