Nešto maglovito, nešto sitno i skoro pa nevažno, često zanemareno, u prolazu spomenuto, nešto nedovoljno. Kučina je neka blijeda riječ, od onih što same ne dolaze. Upari se sa tricom, tim još jednim nedostatkom mase, zauzme položaj u uglu sobe. Tamo nastavi da gleda u te i teži nuli. Kučina je talog vremena, ono što se izmigoljilo njegovom zelenom zubu, nešto toliko nevažno da ni vrijeme neće da ga pregazi. Nešto što mi niko ne uze i ne traži.
Kontriram, kontriram: te nevažno, te nestvarno, te ovakvo i onakvo, a kakvo god da je, i dalje nešto je. I ne samo to: to je nešto jako lično, jedan dio mene koji niko neće. Te kučine sa zida, što ni ja ne znam šta su.
Ako nečim pozitivnim hoću da je opišem, rekao bih da je kučina ono što je ostalo iza. Iza, da budem tako neduhovit, pučine i kurčine. Pučine koju sam možda htio, koja je metafora za štagod, neću da pričam o tome, i kurčine koju sam dobio, i o kojoj sve znate, ista je kao ta vaša i nema svrhe pričati ni o tome. Kad se sve slegne, i šteta i prašina po njoj, sve se i vidi, sve je jadno i javno.
Dobro, ne baš sve. Ostane nešto lijepo što sačuvam za sebe, što je oduvijek bilo tu, ali ga tek sad cijenim kad je to sve što mi je ostalo, što nije ni javno ni jadno. To već nikad nećete saznati, a pokušavaćete, samo da me raskrinkate.
Ali ima nešto još tu. Ta kučina, ne znam da li je moja, ne želim je sigurno, ali nema čija biti bez moja. Ne znam je li javna - svi je vide, niko ne primijećuje. Ne znam od čega je, od kakvog se dima naoblačila. Konoplja, kudelja, lan, paukova svila, ostaci ostataka, nemoguće ih reciklirati, upotrijebiti, uništiti. Sjede, vise, ničiji.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
vrlo lijepo
Ozbiljno si prišao ovome vidim :)
+
Kako je ovo dobro, fenomenalno! *
Najbolji pisac na Vukajliji.
Баш писац.
DA nije
KUČINA?
možda recept za ovakve ozbiljne definicije: nepretenciozno, originalno, pomalo pomereno gledište, stišanim tonom, bez patetike, još jednom: odlično, i bravo za g-đu moderatorku :P
ok, niktov, slobodno preuzmi zasluge za ovaj odabir ;-)
moro sam još jednom da je pohvalim pa to ti je, a i baš sam pametno sročio ovo iznad
svaka ti je ka u njegoša :-*
aj sad da vidimo dal će da se dešava u komentarima kako sam predvidela. neću se kladim u pare nešto, hoću samo ono zadovoljstvo da ti kažem ' JESAM TI REKLA! '
'Oćeš u pare? Pa možda da je više ljudi... ovako nezapaženo proći će... mada čekamo Bulgakova, ali garantujem da će podržati ovaj odabir...
ako mu ne bude predugačko bez obzira ma sadržaj definicije :-P
a ta radjardova me baš nasmeja noćas
lečka je duža, al uzdam se u njega ajde bre bulgakove dolazi i sud svoj daj!
Prizivanje Bulgakova 2016
odo ja sad kući lečka da odspavam, a ti pazi šta će da bude :-*
OK, niktove. Zaista se ne sećam šta sam dao, u svakom slučaju prvi pasus jeste fenomenalan. I sasvim dovoljan za Vukajliju. I ono dalje je lepo napisano, ali nepotrebno u konkretnom slučaju, po mom mišljenju. Da je posle prvog pasusa usledio neki osmešan (ne urnebesan, nego osmešan, tako je jedno od moje dece nazivalo ono što izaziva osmeh) primer, definiciija bi bila perfektna.
Inače, baš cenim ovog autora.
da prvi pasus, ali i poslednji je jak... a dobro ti insistiraš na tom osmešeneiju al ok nekad i čisto bez dodataka... mene malo nervira to forsiranje osmešenosti često a bez potrebe ili neko već ubuđalo ustajalo osmešeno rešenje
btw hvala na mišljenju jer pošto sam preuzeo zasluge za odabir polako preuzimam i definiciju :)
nije ispalo kako sam očekivala i eto niktov opet si u pravu
stani još nije gotovo ahaha
ma prošao trenutak
život je kao pesma ako ne legne u pravom trenutku ko da ga nije ni bilo
d. nikolić
kasno je za mene, brale
n. arnerić
ahahahaha jao
dobro, nije baš da ima veze direktne ali kad se razmisli isto tako nema veze
al je baš prijatno
kotzka rubikowa isto voli ovu sentencu ajde kotzko dođi sad ti arneriću kotzko