U americkim akcijama i trilerima, psiholosko kriminalisticki detektiv.
U urbanim sredinama,kod nas,to je vremesni,dobrodrzeci penzos,bivsi zasluzni clan saveza komunista,koji je pokupio pored partijske doktrine,i paranoju,maniju gonjenja,sizofreniju, teoriju zavere i ostale manije i fobije.
Klinci ga zovu i Windowmen,jer non stop visi na prozoru,ukoliko nije ispred zgrade.
Ne tangira ga to ni malo,koliko kucni red,i odrzavanje bezbucnosti od strane klinaca u vreme istog,na sta nesebicno upozorava.
Svaku "sumnjivu situaciju" pred zgradom,u korenu resava tako sto upozorava i opominje.
Kad te ulovi na hodniku ili pred zgradom,toliko ce suptilno odraditi ulogu Serloha Holmsa ispitujuci te o tebi i tvojima i svima ostalima,da je tebe blam od uspesnih provokacija,i pocinje da te boli glava.
Posto je sam sebe pobedio u reizboru predsednika kucnog saveta,red je da se pozabavi odrzavanjem liftova,zelenilom, popravkama, gde revnosno kamci pare komsiluku,ali i zavrsava sve u roku i pedantno.
U zgradi nema kucnih ljubimaca, a muzika u kasne sate je podlozna verifikaciji od strane MUPa,po anonimnoj dojavi.
Jednom recju - harmonija!
Vreme Nato bombardovanja 99:
Profajler(besno):
Opet nisi strazario ispred ulaza,na sta to lici? Vi, Markovici i Sretenovici niste bili ni jednom,morao sam ja,ionako ne spavam danima,ne mogu da izdrzim to vise momce!
Ja:(lazljivo)
Nisam stvarno ni znao, komso da ima ta straza,a sto to!?
Profajler:(Jos besnije)
Pa tebi izgleda nije jasno sta se dogadja?
Napravio sam raspored straze zbog lokatora!
Ja:(nevesto):
Cega?
Profajler(usiljeno)
Nije cega nego koga,momce,koga?! Javljeno je da spijuni postavljaju po krovovima uredjaje za navigaciju i lociranje.
Ja:(zabrinuto)
CIA snajka CIA,komso.
Bojim se da su jednog mog drugara uhvatili,te likvidirali. Nema ga vec 5dana.
Krecu se u trojkama.
A trojke su,sta komso?
Specijalne jedinice diverzantske grupe!
Profajler:(raskolaceno)
Sta jos znas u vezi sa spijunima?
Ja:(usplahireno)
Jednog su uhvatili 2ulice nize, kazu da je i narkooman. Nasli mu ovoliku iglu! On kaze seceras, a znamo mi da je on narkoman,a mi droge nemamo!
Profajler:(iznenadjeno)
Auuu! I jel priznao?
Ja:(zabrinuto)
Nije nista priznao,nije hteo ni da mu oproste sto su ga tukli. Iskoristio trenutak i pobegao zavezan za stolicu.
Al sve jedno.
Nadam se da ce komsija Djuru koji ga je uhvatio,ipak da se sete na dan bezbednosti.
Ako ga se sete na dan bezbednosti - sete - ako ne sete - nikom nista. To je bila njegova gradjanska duznost!
Kamšotovanje u usta. Ko je čitao bajku 'Nemušti jezik' zna da zmija uči glavnog junaka nemuštim jezikom tako što mu tri puta pljune u usta. Ovde se isto radi o pljuvanju zmije u usta, doduše ova zmija je druge sorte.
Kada sam bio u srednjoj školi svi smo dobili određene upitnike na kom jeziku želimo da slušamo nastavu, ja sam hteo da ispadnem mangup pa sam napisao 'na nemuštom'. Dolazi razredna, tries' i kusur godina a neudata, nedojebana baba-devojka i počinje da me kori. Ja mrtav ozbiljan, ne popuštam pred odbranom nemuštog jezika i još joj ponudim da je naučim da se i ona sporazumeva njime. Nasmeja se ona i pristane. Priđem ja njoj i kažem joj da sedne na stolicu, zažmuri i otvori usta. Učini ona sve kako sam joj ja rekao, a ja priđem, izvadim svoj penis i počinjem da masturbiram a odeljenje se jedva suzdržava da ne umre od smeha. Neke devojčice pokrile oči samo Sandra kurva gleda i smeje se, pička joj materina kurvinska. Osetim ja da sam pri kraju a razredna već nestrpljiva al' žmuri i dalje. Nacentriram ja lepo i započnem rafalnu paljbu- napunim joj usta, okrečim joj lice, košulju a odeljenje piša u gaće od smeha. Razredna počela da vrišti i kreću joj suze koje su se odmah pomešale sa mojim semenom pa je izgledala još smešnije a još nije imala gde da se opere jer taj dan nije bilo vode u školi, a svi se pravili ludi pa joj ne daju maramice da se kolko- tolko dovede u red. Ja odmah kidno' kući naravno, sutradan dolazim normalno u školu, očekujem da sam izbačen kad ono- sve u redu. Razredna ljuta na mene, al' čudno mi da me nije prijavila ili uzela na zub. Završava se čas i zove ona mene u kabinet za strane jezike, zaključava vrata i tera me da uradim isto ili da letim iz škole. Ja normalno sve ponovim, jebiga nije mi svejedno. Ma terala me skoro svaki dan, sav sam presušio, a kasnije nam se pridružio i neki crnac iz studentskog doma pa smo joj obojica svršavali po faci ali to je druga priča.
U meri kojoj pečurka znači Mariju, stajling Zvezdama Granda i Ajronmenu onaj metalni kurac u grudima, nešto najbliže fejtelitiju koji zadaje Liu Kang u zadnjem delu poznate sage. Sentenca čijim izgovaranjem mediokritet upada u katarzu i orgazmičnost koje je najpribližnije stanju nakon sabijanja bombe pred Miletovim dućanom ili bambusanjem žene o "Mitrovini".
-Rako da ti pričam, ček da pivo donesem prvo.
-Može, suv sam ko dren!
-Evo saću.
-Lepo si pokosio dvorište.
-Ma to Darinka tandrljala nešto pre nego što su dolazili ovi iz suda.
-Koji?
-E to sam hteo da ti pričam!
-Ja!
-Znaš li onda kad sam se tužio s Milošem oko one medje?
-Znam bre!
-E on zvao tamo iz Austrije, sad je on tamo znaš, ove njegove i reko da odu u sud da dodju ovi otud da uknjiže, duvedu u katastar i to.
-Dobro?
-I sad navodno ja uš'o parapetom dvaes santima u državno.
-Ono parče onde jel?
-Jes! I oko toga nastala furija.
-Ih sad!
-Da vidiš, došli ovi. Ja razapeo onu baštensku stolicu uz'o pivo i čekam, seo po sred dvorišta i gledam. Njih dvojica doterali se u odela neka, dobra kola, ko da nisu geometri, ko da ne nose letvu, knjige neke nose i to. Javiše se oni meni, ja otpozdravih, oni nešto pričaju, gledaju, nišane, i na kraju vele da moram da rušim parapet.
-I jebem ti sunce!
-Ja reko mert'e, zašta su vam te letve! Uzeše oni da mere.
-I?
-Dolazi onaj pirgavi jedan, kaže: "Gospodine izvinite mi smo pogrešili vi ste ovo legalizovali" , a meni to kum Rale smutio lane, njegova svastika tamo radi pa ona.
-Sposoban bre Rale, nisam znao.
-I ja ti pridjem kod njih na kraju reko': "Znaš šta, da se vi školovani šta pitate ovaj narod bi se sav satr'o i mršte mi iz avlije dok nisam zvao Darinku da donese vile da vas izbušim ko sir!"
-Nisi valjda tako?!?!
-Jesam, odoše k'o popišani! Da vide kako je kad selo bije po ušima, e! Oš još jedno pivo?
-Može! Lud si Jovo svakad bio.
Prvi odlazak novopečenog kancelarijskog pacova iz njegove udobne pećine na spratu, ispod, u proizvodnju.
Devičanski silazak uglavnom obavlja uz iskusnijeg kolegu, koji je to već prošao mnogo puta, zato što mu treba neko da mu se nađe u pomoći ukoliko stvari krenu po zlu, jer u magli, prašini, teškom vazduhu, folk arijama koje se kroz taj vazduh probijaju i samom grotlu proizvodnje, čovek može da doživi svašta.
Novajlija: Nikola treba da siđem dole u halu da nađem nekog Peru Mrtvaka, šefa rezača. Ko je taj i gde je dole?
Johnny: Evo saću i ja dole sačekaj me. Samo da obavim jedan razgovor.
Novajlija: Važi. Idem do WC-a. Čekam te ispred.
Johnny: Dobro Ruki. E evo zvoni, vidimo se kod WC-a. Ej ćao Golube. Silazim sada sa ovim novim kolačićem dole kod vas. Javi svima. Znaš već šta treba da radiš.
Golub: Jašta!
Tri minuta kasnije. Proizvodna hala.
Novajlija: Au šta se ovo čuje? Čuj koja seljana hehehe. Slušaju Draganu Mirković. Au.
Johnny: Jesi lud bre! Tiše, čuće te.
Novajlija: Ko, šta?
Johnny: Golub. Šef farbara. O'š d'izginemo? Čovek je bio petnaest godina na robiji jer je razbijenom flašom zaklao lika, samo zato što je rekao da je Dragana Mirković imala nos kao kuka pre operacije. Ćuti. Evo ga. Eeej Golube.
Golub: De si Džoni. Šta se radi?
Johnny: Evo ništa Goksi, došao novi kolega, pa mu pokazujem malo fabriku.
Golub: Novo meso hehehe dobrodoš'o.
Novajlija: Dobar dan, ja sam.....
Golub: Ijaooooooj stani. Kroz šljivike i livade. Au Peroooooo daj pištolj.
Pera Farbar: Polako Golube, stoko jedna. O'š opet da rikošetira pa pogodi nekoga. Nećeš se opet izvući za to k'o prošli put.
Golub: Dobro, sipaj onda onu majstoraču odmah da nazdravimo, sa ovim novim.
Novajlija: Neka ne treba, ne pijem ja na poslu....
Golub: Ma šta bre ne piješ. Fin si suviše. Ne odgovara ti društvo.
Novajlija: Ma ne, ne, gospodine, samo ja na poslu znate.....
Golub: A muzika ti ne odgovara. Ne voliš Draganu Mirković. Džoni jel rek'o nešto za Draganu Mirković loše?
Johnny: Nije Gošo, 'leba mi. Gotivi Draganu čovek sto posto.
Novajlija: D...d...d....da, da, obožavam je, imam sve pesme na empetriju....
Golub: Na čemu? Jel ti to mene psuješ?!
Novajlija: Ne, ne, ne, to je uređaj za muziku znaš...
Johnny: Ne psuje Goksi, to je neki uređaj za muziku, staviš brdo pesama na njega, ubodeš sluške i slušaš muziku.
Golub: A dobro, dobro, ja rek'o psuje me nešto.
Johnny: Moramo da idemo Goksi, tražimo Mrtvaka nešto. Jesi ga video?
Golub: Jesam, tamo je kod onih materijala, znaš na koje mislim, ljut je kao ris.
Johnny: Fala Gošo. Vidimo se.
Golub: Ništa Džoni. Aj Novajlija vidimo se i pazi šta radiš.
Novajlija: Doviđenja. Au ovaj je lud kao struja.
Johnny: Pa pazi, svi su ti ovde dole pomalo uvrnuti na ovaj ili onaj način. Evo i Pere Mrtvaka, kod onih kanistera i buradi. Mrtvaaaak. De si čoveče, šta se radi?
Mrtvak: Šta de si? Šta se koji kurac smeškaš tu? Gde su moje rukavice? Gde su zaštitna odela? GDE!?
Johnny: Polako bre Mrtvak, evo ovaj novi kolega je zadužen za to.
Novajlija: Ovaj dobar dan. Ja sam......
Mrtvak: Ma šta dobar dan svileni, gde su zaštitna odela? Gde su? Ljudi mi krv kašlju, a ti se ovde švrćkaš. Dođi 'vamo bliže, dođi.
Novajlija: Pa stanite, ja sam juče tek počeo da radim....pa ne znam ja kakva odela....ko kašlje krv, ne znam o čemu pričate.....ja......
Mrtvak: Ma šta ne znaš, juče si se ti rodio, dođi 'vamo. Džoni pusti me, ubiću ga ovom dizalicom.
Johnny: Polako Mrtvak, polako. Nov je momak, nije još ni počeo, polako. Ajde smiri se. Ajde. Smirela. Evo videćemo šta možemo da uradimo brzo.
Mrtvak: Dobro evo miran sam. Polako. Kada stižu skafanderi za moje ljude? Hoćete da pomremo svi dok se vi setite? Jel to hoćete?
Johnny: Evo stigao je novi, dobar je Mrtvak ne brini brzo će on to da odradi.
Novajlija: Naravno, samo da vidim šta vama tačno treba i.....
Mrtvak: NEEEEE!!!! Pa gde si se tu naslonio čoveče, jesi lud ti?
Novajlija: Šta, šta, šta je bilo? Što?
Johnny: Ok, stani polako Ruki. Najbitnije je da ne paničiš u redu.
Novajlija: Što, šta je?
Johnny: Ti burići su radioaktivni, zato i trebaju Peri ta odela i rukavice.
Novajlija: Šta bre radioaktivni? Kako? Pa ovo je fabrika autobusa? Šta tu da bude radioaktivno?
Johnny: Polako, ne znaš ti sve šta se ovde radi. Ovo je za vojni program. Ajde ovuda sada idi do Transporta i traži šefa transporta Boru Picu. Dobro, nemoj da kažeš Pica, poludi kada to čuje. Jednom je u kancelariji mučio jednog našeg kolegu ceo dan zbog toga. Vezao ga za stolicu, mada nema sada to veze. Reci samo Bora. Odmah kreni, tamo sam za pet minuta, biću sa tobom u bolnici.
Novajlija: Evo idem, idem. Požuri samo ovamo.
Johnny: Ne tuda, čistačica je malopre čistila, ubiće te ako joj sada izgaziš.
Mrtvak: Hehehe au bre Džoni kako ti nije dosadno da ih tako cimaš više? Meni već pomalo žao ljudi. Ali i dalje ne mogu da verujem da se izlože na tu radijaciju.
Johnny: A malo ono, inicijacija jebiga.
Mrtvak: Bole tebe pičke, klimica, internet, fotelja, i sprdnja sa ovim novim pacijentima, dok mi ovde ginemo.
Johnny: Ne seri bre Mrtvak i ti ovde po ceo dan ladiš jaja. Nego odo' do Borine kancelarije, sigurno ga je već vezao za stolicu onako istraumiranog i preti mu heftalicom.
Mrtvak: Ajde ludaku, vidimo se.
Pitanje koje je nadjebalo glupošću pitanje Gde ćeš za Novu godinu?
- Ma bili u Saksu, dobro bilo, buljuk ljudi, problem samo što se nisam upakovao u pelene jer je otići do WC-a bio pravi izazov, četvrto pivo je zajeb, znao sam ja, a pio klipače, ne one pederske Bavarie, jebeš to, onda su puštali neki rok osamdesetih, Zoca se popela na barsku stolicu, bila viša od ostalih pa joj bilo drago, Mare pušio neku kubu, a bože dragi što to dimi, ne možeš verovati, malo treperim sad, ali dobro je sve mada je Goca bila pijana,iako je posle došla sebi, Veki izvukla neku mezu iz džepa, malo onako, hteo Bane doneti gusle, al gde ćeš brate, nema se mesta, kažem mu ja, jedva odjeba čoveče onda došla i Beba, dobro ona slabo pije al hajd razvodnili brate pelindžer a naplaćuju 120 dinara pa gde to ima, delili i neke Jeger bedževe pa smo svi šljaštrili, valjda da nas mogu naći u prtinama posle. Nisam ja pio to iz epruveta, to je meni gej, a i podseća na davanje urina, ne mogu, što jes-jes. Mlata rek'o ženi Budeš li pod sto pala ja te ne vozim kući pa ti gledaj, mene krenulo fino, nakresan onako al nisam kresao, ne ide kresanje s nakresavanjem, šta ćeš, jebi me još malo s glupim pitanjima, ajd.
- O, pa ti si dobro dočekao Novu.
- Pravo da ti kažem jedva sam se dočekao na nogama, ali i četvoronoške je za ljude, zar ne? Izvini sad odoh peglati. Što od tebe što od piva.
Izraz se koristi pri opisu događaja sa nezasitim ženkama koje sada moraju da dožive pročišćujuće iskustvo.
- Je li, sine, šta je bilo sinoć sa Mirelom, baš te zažareno gledala tamo kod šanka?
- Pa vodila me posle kući... da me gleda.
- Idi: da te gleda?!?
- Aha. Pocepao sam joj gaće na pola pretsoblja, i golu je namestio na trpezarijsku stolicu. Dobra stolica, solidna, od bukovine.
- Mojne da kenjaš da je bukovina?
- Razumem se u drvo, slušaj dalje: jednu nogu joj naslonim na sto, drugu na radijator, raskrečim je ko svetu Rimljani Paraskevu ... ili je to bila Evdokija? Nema veze, glava joj padne tamo iza naslona, ne može da drži glavu. Ja se upro o stolicu, udobno mi, mogu da ja nabadam kao torero mladog bika u predigri koride. Procurelo do poda, ona se obeznani. Istresem ga u nju, i legnem na kožni kanabe.
- Dobra priča. Baš umeš da pričaš, plastično, ono, mislim, doživljajno...
- Nije kraj: ona dođe, legne na mene. Meni vrućina, malo je pomerim. Tu pričamo jedno frtalj sata, kad ona uzme mačora u usta. Mačor odgovori brzo, i tu je naguzim tako da joj levu nogu popnem na naslon za ruke, malo asimetrije uvek oživi situaciju. Znoj joj se sliva niz leđa: snošaj produženog trajanja, normalno... Pred kraj počne da vrišti. Prozori bili otvoreni, ona kaže: Blago meni, pored prozoraaaa... zagrcne se od naboda. Neka prozora, kažem ja.
- Jadna devojka...
- Nije jadna: pričamo mi tu, slepljeni ko šiptarske krpe na sladoledžijskom štandu u ponoć na porečkoj rivi, kad ona počne: "Hm, Miško, znaš, imam jedan problem?". Koji je kurac sad, pomislim, da joj nije neko bolestan pa joj treba kinta za lekove? "Koji problem imaš, maco", procvrkućem ja. "Pa", kaže ona, "mislim... veliki problem". "Nisam mislio na veličinu", spustim ja diskusiju u realne okvire, "mislim: šta te muči?" "Pa", nastavi ona da žilavi , "mislim...". Tu ja skapiram: "Pa ti nisi svršila?!?" I tu ona zasija okicama!
- Au, jebote, pa šta ćemo sad?
- Kako šta "ćemo"? Šta ti tu imaš da radiš koj moj? Uputim joj ja tu jedan pogled koji sam pokupio od Gari Kupera u "Vera Kruzu" sa Bertom Lankasterom, ono kad se spremaju na poslednji dvoboj kog će Lankaster završiti u prašini, i kažem: "Bejbi, daj mi minut vremena". A onda dodam: "I potrudi se malo za svoj orgazam, nemoj da mi gotovanišeš tu...". I ona se baci na blajv ko koker na porciju mesnih kuglica... Ne znam jesam li ti pričao da kokeri ne umeju da stanu dok jedu, mogu da prsnu ako im ti stalno doturaš hranu, to je zbog neke digestivne anomalije koja...
- Daj ne seri sa psima, drž' se teme!!!
- Dobro, dobro... i tako ti ga ona tu polira jedno 15 minuta... i Krstivoje se podigne iz mrtvih. I da vidiš: uzmem da privlačim onu stajaću vešalicu za sakoe, prazna vešalica, stajala pored kanabeTa, podmetnem joj pod pregib kolena, noga joj visi kao otkinuta, napali me ono stopalo... ja se uprem o parket, dobar, čist parket, lakiran...
- NE SERI PRIČAJ!!!
- ... i krenem da joj ga guram u rč! Mirela zavrišti i baci se prstima na kliću, samo mlati glavom. Prozori otvoreni, komšije već sigurno pozauzimale poze sa grickalicama po svojim sobama... al ko ga jebe. Ima da mre ženska, sama je tražila!
Period od 1945 pa sve do 50-tih godina proslog veka kad je komunisticka vlast, nesto milom, a negde bogami i silom, naseljavala vojvodjanska mesta sa celim porodicama iz Like,Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Vecina tih ljudi nikad do tada nije cula za pojmove kao sto su elektricna struja, traktor, kombajn itd, tako da je taj period pun tragikomicnih dogodovstina sa tim ljudima. Vecina njih otrgnuta od svog zavicaja, nikako nije mogla da se prilagodi novom podneblju, pa su na sve moguce nacine pokusali da prilagode situaciju prema svojim prilikama. Mladji narastaji su se lako privikavali, ali stariji su imali prilicno muka i jada...
Primer I
Cuje se ogromna buka i lupanje iz kuce teg pristiglog koloniste. Naravno, starosedelac, znatizeljan da vidi kakve su mu komsije, ide da vidi o cemu se radi. Ulazi kod komsije u kucu i vec sa ulaznih vrata u kucu ostaje zatecen i zabezeknut. Novopeceni komsija razbija plocice na podu u kupatilu,koje je jos nemacki domacin pre njega postavio.
- Komsija sta to radis???
- Ma nocas sam ovde ostavio jarca i kozu, pa se polomise po ovome, pa reko, da se resim ovoga da mi marva ne izgine...
Primer II
Ulazi kolonista, zadihan i crven ko rak u prostorije mesnog odbora u selu. Pokusava nesto da kaze, ali nikako nemoze da dodje do vazduha. Presednik odbora ga slusa ali ovaj nikako da prozbori neku razumljivu. Napokon mu uspeva.
- Precednice dolazi i pomagaj ako znas za boga!!!
- Sta je sad Obrade?
- Ma dolazi odma kod mene u kucu, bojim se ono cudo ce mi pogusiti celjad...
Covek ustaje i ide, a nista mu nije jasno. Ulazi u kucu kod domacina, a ovaj mu pokazuje sijalicu na plafonu.
- Ima vec sat vremena kako duvam u ovo cudo i nikako da ga ugasim.
- Obrade, covece, jel se ti samnom salis il si ozbiljan?!?
- Ali sat vremena....
Presednik, videci da je ovaj mrtav ozbiljan, prilazi zidu i pokazuje mu prekidac pokusavajuci da mu objasni sta je struja i sijalica, ali ne vredi....Na kraju se penje na stolicu i odvrce sijalicu. Tek tada se domacin smiruje.
Kad te uhvati ništa te ne drži.
Skraćeno: neurast.
Fajerfoks, Vord, Medija Plejer i SC2 se guraju na taskbaru pored 3 Skajp razgovora i 4 čet prozora. Na stolu pored mutiranog TV-a opružena knjiga, raščepljena kao deveruša jer je preko nje bačen strip, isto tako otvoren, da mogu senzualno da razmenjuju mastiljave fluide. Svuda okolo razbacane folije od načetih kutija napolitanki koje ti se plaze sa patosa. Polupopušena pljuga zabodena u humku u piksli na komodi, pahulje pepela popadale naokolo, ali uholaža koja tu šnjura ih samo zaobilazi i ništa se ne tangira. Kreneš po ubrus, u stvari samo misliš da kreneš, jer dlanom si već prešao preko svega, i pepela i uholaže, a onda samo duneš da rasteraš najsitnije trunje. Od toga ti se malo zamanta u glavi, jebiga, morao si da se sagneš. Shvatiš da si sedeo valjda zamišljajući da imaš rimski tepidarijum, šta li, a ne govnjivu Forma Ideale “radnu” stolicu: sve ti bila skliznula guzica na ivicu, savio si se kao da će da te fotografišu za članak o skoliozi. Ispraviš se i pogledaš kroz prozor i tako trepćeš neko vreme. Nije loše. Postaneš svestan desne noge koja radi kardio u ritmu treptaja pa je lepo svesno primiriš, ali to samo učini da postaneš svestan i svog disanja. Jedino što tad ostaje jeste da pripališ novu pljugu i otvoriš prozor tako što se dokotrljaš do njega na stolici, ne ustajući, a onda ipak ustaneš i pogledaš napolje. Na krošnji prekoputa je svraka, koja zauzvrat tebe pogleda kao da si poslednja budala, što i jesi. I šta ćemo sad?
Kada te, dok kenjaš, zapljusne voda iz šolje po guzici.
Leto, 37 stepeni, ne smeš napolje u fila papučama jer se tope u dodiru sa asfaltom.
Odjednom, osetiš bol u stomaku, kao da ti digestivni trakt igra boćanje.
Shvataš da moraš da napustiš online igricu u kojoj neviđeno dominiraš jer ti se prikenjalo još pre sat vremena, a ako prdneš usraćeš se pa ćeš morati da menjaš i stolicu, a i moraćeš kevi da objašnjavaš kako se online igra ne može staviti na pauzu.
Odlaziš do wc-a, konačno, sedaš na šolju, kreće istovar.
Mislio si da će ovo da se završi lagano, bezbolno, he he he, varaš se. Bitka već uveliko traje nekih 20 min.
Odlučio si sa mu daš ime, red je, pa i žena kad se porađa da ime detetu odmah, zar ne? Nemaš pojma lupio si, nema veze, moraš se koncetrisati. Okej, osećaš da je kraj blizu, poslednje napinjaje i trebalo bi da se završi ovaj egzorcizam.
Konačno izleti napolje brzinom od četiri maha, naravno pogadja vodu u šolji koja zbog jačine udara pravi cunami koji ti zapljusne guzicu, pomisliš kako sad ni ne moraš da se brišeš, realno te je rashladilo i osvežilo na neki uvrnut način. Baciš pogled da vidiš sta si rodio...realno po veličini i obliku izgleda ko ona gumica gde je jedna strana predviđena da briše običnu olovku, a druga, plava strana, za hemijsku (ili bar tako kaže legenda).
Često korišćena sintagma sa izraženim proročkim elementima koji se ravnomerno prenose kako na globalnom, tako i individualnom planu. Dok na globalnom nivou procenat verovatnoće da će se konkretno sranje zaista i dogoditi varira u rasponu od 1-99%, u individualnom kontekstu taj procenat pre ili kasnije, gravitira ka apsolutnoj istini, tj 100%.
1. Globalno (ver. 1)
Proleće 1941. Na radiju krkljaju o Hitleru, Osovinama i Antantama, Cvetkoviću, Mačeku, ratu, paktu, robu i grobu. Milutin sve to sluša i češka se po glavi ispod šajkače. Stoka je uznemirenija nego inače, a i onaj orah u avliji se nekako snuždio. Dok posmatra četu kraljevih vojnika kako gaca blatnjavim drumom, Milutin lagano skida opanke, poteže šljivovicu iz čuture i konstatuje:
"Biće sranja..." (u ovom slučaju i bi tako)
2. Globalno (ver. 2)
Sadašnjica. Mladi japi sunča guzicu na nekoj predivnoj peščanoj plaži na Mediteranu. Zapljuskivanje talasa i poj cvrčaka remeti samo generički "beep" njegovog Blackberry-a. Dok čita o globalnom zagrevanju, podizanju nivoa svetskih mora i opštoj kataklizmi u najavi, shvata da je nadošla plima i odvukla mu papuče 50m od obale. Žurno se pakujući, oprašta se od papuča mrmljajući sebi u bradu:
"Biće sranja..." (još uvek mrdamo)
3. Individualno
Radosav je uvek voleo železnicu. Leskovačku naročito. U prvom vagonu pljeske, u drugom ćevapi, trećem, četvrtom i petom pečenja - praseće, jagnjeće i jareće, a na začelju sve ono punjeno, rolovano i dimljeno što jedan voz čini vrhunskim i kompletnim. Kompoziciju predvodi lokomotiva pogonjena kajsijevačom, a uredno se staje na svakoj stanici za salate i lebac (ipak nije Express). Nakon druženja sa kondukterima u svakom vagonu, uz obavezne posete mašinovođi, u jednom trenutku Rade počinje da se mršti, a iz stomaka se čuju uvodni taktovi njemu tako dobro poznate simfonije. Dok zamućenog pogleda konačno izlazi iz voza i smešta se na šuplju stolicu na konačnom odredištu, Rade može samo da konstatuje neminovno:
"Biće sranja..." (procenat verovatnoće istog - čista stotka)
