Gotovo! Sva sranja koja si trpeo decenijama su pri kraju! Još samo malo, nema više ranog ustajanja, maltretiranja u prevozu i držanja dupeta uza zid u strahu od podmetanja kolega ili one izdrkotine u udobnoj kancelariji. Ko ih jebe, sledi više nego zaslužena uživancija. Jedva čekaš. Samo još da je doživiš, kako su počeli da pomeraju granicu za odlazak u penziju, bogami, biće zajebano kad stigne na 100 za starosnu i 60 za staž. Gledaš kolege koji će uskoro u penziju i nije ti jasno. Koji im je? Neće! Sunce li ti, u pojedinim periodima ih mole, teraju, nude otpremnine i njima ne valja! 'Oće još da rade! Ludaci. Ko voli da radi, dobogda i na onom svetu radio! Godine prolaze i ako imaš dovoljno sreće, doćićeš i ti u situaciju da budeš taj koji će uskoro u penziju. I sad ti gledaš čudno one mlađe koji ti zavide, a ne znaš što. Možeš još da radiš, nisi za bacanje na otpad! A i sad ti lakše, manje te drndaju na poslu. A ono što si mislio u mladosti? Nije tako, to izmišljaju zli jezici, nisam toliko izlapeo da se toga ne sećam!
- Kolega, još malo pa penzija? Blago Vama... - Šta blago? To znači da ću brzo na onaj svet. - Eh, sad i Vi... - Slušaj, dete. Ja bih radije u rat nego u penziju. Iz rata se poneko i vrati, a iz penzije niko!
Trenutni period u kom konzment alkohola ''natera'' svoj organizam da bolje reaguje na uticaj istog bez gotovo ikakvih nus-pojava. Takav imunitet nastaje vezivanjem i do nekoliko dana provedenih u alkoholisanom blaženstvu, umerenim, ali ipak konstantnim konzumiranjem alkoholnih pića. Jedan od bitnijih faktora u ranoj fazi sticanja alkoholičarskog imuniteta je taj da se ne forsira prve večeri žestina, što je inače jedan od glavnih preduslova za bacanje pegli, i kasnije, popodnevne mukice. Drugi faktor je sada već i pomalo zaboravljena veština NEmešanja pića, koja inače ''ne pije vodu'' kod mlađe populacije (čitaj tinejdžera). Treći i poslednji zvanični faktor je naravno, sama ekipa sa kojom se pije i veseli. Samo dobro poznata i uigrana ekipa poznaje granice kolege iz tima, saosećaju, daju pametne savete ''palom drugu'', i što je i najvažnije, ne forsiraju jedni druge. Pridržavanje ovih nazovi nepisanih (sada već napisanih) načela sticanja alkoholičarskog imuniteta garantuje dobar višednevni provod, bez bojazni da će organizam zakazati kada je to najpotrebnije. Preporučuje se za ispraćaje (jebi ga sad, nema ni njih više) i pripremu istih, takozvanih ''pri i post'' perioda, svadbe od tri dana, kao i za normalno funkcionisanje jedinki na muzičkim festivalima i letovanjima.
Notorni alkoholičari nemaju alkoholičarski imunitet, oni su iz sasvim druge priče.
Spešl skil svakog iskusnijeg popa. Uslovi korištenja anateme su sljedeći: Brada starija od 50 godina, NE potkresivana Manastirsko iskustvo Poznavanje stranih jezika (starogrčkog, staroslovenskog, slavenoserbskog itd...) jer jedino njihovim korištenjem anatema poprima apsolutnu moć impakta Godišnji odmor iskorišten za posjetu Hilandaru Svakodnevno pranje brade od njenog začetka, jer se tako uspostavlja duhovna apoteoza. Opštepoznata je činjenica da i Bog fura Robinzonku Razapinjanje duhovnog kanapa u slobodno vrijeme 2-3 puta nedeljno Konzumiranje duhovnog voća i povrća za užinu svakodnevno Povremeno konzumiranje manastirke radi duhovne dezinfekcije
Bacanje anateme zahtijeva veliku koncentraciju, moć volje ali i precizno oko jer u slučaju promašaja posljedice mogu biti fatalne po nevinog prolaznika ili ptice u okruženju. Anatema ispaljena ka nebeskom carstvu se rastvara na 500m visine.
Propratni efekti anateme variraju u zavisnosti od iskustva bačitelja i grehovne okorelosti primaoca. Najčešći propratni efekti su: Od 5 do 5000 godina nesreće Zagarantovan boravak u nekom od krugova pakla, u ekstremnim slučajevima čak i zadovoljstvo vizuelne percepcije grofa Ugolina koji glođe potiljak nadbiskupu Ruđeriju. Nemogućnost korištenja bilo koje vrste indulgencija. Hronična ćosavost. Hronična impotencija. Čest gubitak pamćenja Itd...
Napomena: Uputstvo za korištenje anateme na ove prostore stiglo iz Rusije nepoznatog datuma.
Uglavnom satiricni oblik komedije koji se javlja u uobicajenim,svakidasnjim situacijama.
Upada drug u sobu,skroz nervozan. -Jaoo brateee!! Zbunjen,pitam: -Sta se desilo? On proverava da li ima nekog u blizini pa kaze: -Brate,videla me keva kako ga "bacam"! Tu ja pocinjem da se smejem i pitam ga: -I sta ti je rekla? -Eee,to je vec komedija...Posle 5 minuta mi dosla u sobu sa prljavim vesom u rukama i pita "Filipe,jel imas nesto za bacanje?". Nisam bre znao da l' da se smejem ili da placem.
Izraz koji imamo priliku često da čujemo u našem svakodnevnom govoru, a koji može biti i homoniman. Populacija 25-, ga izbegava i često se naježi kada ga čuje.
Dolazi tinejdžer u prodavnicu da kupi nešto i pita prodavca: - Koliko ti je ovo? - Pet banki. - Ma beži bre tamo, nisam ti ja Dinkić da imam banke za bacanje.
Sin tati: - Tata koji ti je ovo rođendan? - Tačno 50. Eh sine, pet banki... - A bre tata...!!!
Biti u nemogućnosti uočavanja nečega što su svi drugi odavno primetili, konstatovali i krenuli dalje. Zaštićeni patent čuvenog košarkaškog komentatora Petra Dende, onog koji sa nedostižnim entuzijazmom komentariše manje bitne utakmice dok Slobodan Šarenac jebe Draganu Kosjerinu između važnijih mečeva.
- Kolega Petre, predlažem da vi komentarišete utakmicu između Zelenortskih ostrva i Rumunije, ja imam neka neodložna posla. - Haha, znam te, Šareni, ti to kako bih ja kao stariji kolega otišao ranije kući, laf si! -------------------------------------------------- - Nisam siguran šta su sudije upravo svirale, ali je Nandor Kuti upravo imao slobodno bacanje i lopta sa strane za Rumuniju.
Osobe, slušaoci i poštovaoci RAP/Hip-Hop muzike i subkulture. Ali, ne samo (da kažemo tako) "Obični" Reperi/hoperi koji vole ceo taj "fazon" i sve to što oni vide u tome. Beli crnci su oni likovi, belci, koji žele da budu veći crnci od crnaca. Nekoliko brojeva veće trenerke (donji delovi, ponekad i gornji), dukserice, marame preko kojih idu kačketi (sa potpunim nedostatkom osećaja za uklapanje boja), boserice koje vire iz pantalona, donjih delova trenerica, tri-četvrt pantalona (a najneverovatnije što bokserice budu vidljive i pored većih dukseva).
Kačket je obavezno nakrivljen. Ponašanje im je 50Cent-MTV-retard-style, tripuju se na geto-e, socijalu, kraj i ekipu (hood and crew) i "bacanje" rukama dok pričaju i najobičnije stvari (kao: 'de si brate?).
Ne, nije ovo napad na iskrene, obične, prave repere/hopere. Samo sam opisao likove koji se tripuju da je ovo east/west coast, da je ovo neki trip koji ni oni nikada nisu videli i da su smešni što pokušavaju da budu ono što ni nema smisla da budu.
Realno, svaki, pa čak i debeli crnac izgleda ok u goreopisanom načinu oblačenja (mislim na afroamerikance), ali belac (bio on Srbin, Francuz, Litvanac, nebitno) u takvom pokušaju, sa "gadnim" tripovima izglea ne smešno, već urnebesno smešno.
Navođenje nekoga na samoubistvo verbalnom i činjeničnom dominacijom. Objašnjavanje nečega dok se protivnička strana dobro ne zamisli i odluči da je smrt mnogo bolji izbor nego biti predmet ciklonisanja. Ime nastalo po Cajklonu koji je u borbi protiv septičke jame na ovom satu mnoge iscajklonisao te oni nisu imali drugog izbora do da se odvale virtuelnom sačmarom u vugla, takozvano kobejnovanje.
- Haj Cajklonski, kaj radiš ovih dana?
- Evo raspravljam se sa idiotima, ne može to tako. Samo seru i pišu sranja a nikoga nema da im objasni da ne znaju i ne umeju i da nisu sposobni da žive uopšte.
- Kako te ne mrzi samo Cajklone da se smaraš toliko?
- Ne mrzi me, jer mora neko da objasni degenericima da ovo nije fejzbuk i da takođe, opet ponavaljam nemaju pojma. Sve sam nemač pojma.
- Ali Cajklone u redu za fejzbučariju ali kako se primaš na trolove?
- Molim, ja se primam na trolove? Nemaš ti pojma, sad ću da ti objasnim. Većina tih "trolova" nema veze sa trolovanjem, to su sve klinci koji po ceo dan drkaju na Dženu Džejmison i nemaju pametnija posla nego da se prave pametni na internetu. A i da me troluju ipak moram da svaki slučaj da ima objasnim da su idioti, mora da se zna ko je ko. Idiot ima pravo da zna da je idiot, razumeš?
- Razumem . . .
- Ne razumeš, sad moram da ti objasnim. Kada bi pustali da svi rade šta žele gde bi ovaj sajt bio? Sve sam retard do retarda, spemuju i smaraju a ne umeju defku da napišu. I posle će meni da pričaju da nisam kompetentan. Ne ide to tako sinak, ja sam pročitao sve što ima na ovom sajtu i ja ZNAM, a oni ne.
- Ali, ali Cajklone samo sam . . .
- Ne ti ne razumeš moraš da se boriš protiv idiotarije i žgadije inače ima da pregaze sajt i da od njega naprave internet Sodomu i Gomoru. Kurve i loše defke, mora se stati na put tome . . .
- :odjava, ištekavanje modema, bacanje kompa kroz prozor, sedanje u ugao sa rukama oko kolena i klaćenje napred nazad uz blagoteleći pogled:
Moze se reci da idu zajedno. Barem u nekim situacijama. Sasvim sigurno u onim kad se spremate da se posteno olesite od alkohola, a izbor devojaka nije bas veliki.
Diskoteka. Pivo. Neka cupi te celo vece gleda. Nije neka. Ima boljih. Posle dva piva: Nije neka, al' nije za bacanje. Posle cetiri piva: Jes da nije neka, al mogla bi da prodje... Posle sest piva: Kako to da ja tebe nikad nisam primecivao? Posle xx piva: Jel to ona ne nosi brus?...Oooo, pa ti nocas ides samnom...
Kad osećaš revolt i čak bes dok stojiš i posmatraš razmaženo i samoživo dete koje pravi sranja, tu pred roditeljima, i ne dobija batine zbog toga. Uslovni refleks utisnut u tebe kevinom i ćaletovom tvrdom rukom (kaišem, varjačom, oklagijom, gajtanom od pegle...), utisnut toliko duboko da je neizbrisivo postao deo tvoje prirode, još u vreme rane adolescencije kada su nastojali da od tebe naprave čoveka.
E sad to što će derište proći bez zasluženog i preko potrebnog degenjanja jer su mu roditelji njuejdž fikusi, tebe se zapravo i ne tiče - tuđe dete, tuđa briga. No svejedno, šanse nema da ne iskipiš iznutra i poželiš da malom, a vala i ćaletu, tu na licu mesta raspališ po dve dange, i za njihovo i za sveopšte dobro, jer klinac je očigledno na dobrom putu da izraste u kretena koji će terorisati okolinu, a okolina i bez njega ionako već trpi previše sranja. Čak je negde i tvoja ljudska dužnost da ga vratiš na fabrička, jer "vaspitajte dete na vreme da ga ne bi drugi posle vaspitavali", a taj mlitavi pimpek od oca što stoji pored njega i bukvalno ga moli da se unormali očigledno nema ni kičme ni kapaciteta za taj posao.
No ma kako goruća bila potreba da intervenišeš, ipak odlaziš odatle ne čineći ništa, mrmljajući sebi u bradu i zgražavajući se nad idiotima, jer naučen si na vreme da budeš pristojan čovek i gledaš svoja posla, i temeljno i u korenu sasecaš nagone, kao što je to nekada davno činila ćaletova tvrda ruka. Jedino što ti preostaje je neka vrsta utehe da će ga život već vaspitati na jedan od svojih težih načina.
