Razgovori koje ste prinuđeni da vodite u mojim godinama. Razgovori koji nemaju veze s pameću. Razgovori koji se bave neopisivo glupavim temama, za koje vas uopšte nije briga. Razgovori koji su rezultat ugledanja na potpune imbecile. Razgovori sa kojima jedva čekam da raskrstim.
Vraćam se iz škole, kao i uvek pomalo iznervirana, ali ne i naročito potresena užasnim događajima koji su se tog dana desili. Ne znam zašto, ali ništa od toga me više ne dotiče. Kao da posmatram kako vreme prolazi pored mene.
Sneg je napadao, i dok razbacujem korake po raskomadanom betonu, nemo ga psujem, iako nemam običaj to da radim. I mislim se, gosopode bože, gde baš da idem sa ovim davežom, Dijanom. Najveći smor na svetu, bez premca.
-Pitam se, baš se pitam, UŽASNO me kopka...da li su Ivana i Dejan spavali?- i njene oči se rogače na to sveto pitanje, kao da nema važnijeg u univerzumu. Ne shvatam, zaista, zašto bi, kog đavola, nekog bilo briga, ne samo za to, već i za ostatak tračeva koja izleću i uleću iz usta u usta. -Nemam pojma-,kažem bezobzirno-šta tebe uopšte briga za to?- -Mislim i da jesu, ali mislim i da nisu. Stvarno ne znam šta da mislim!- Gledajući je kako se tužno batrga u toj strahovitoj nedoumici, kratim joj muke:-Naravno da jesu, a šta si ti mislila?-
-Pa, ako ima dečka, ne piše joj na čelu da je spavala s njim- brani Ivanu ova sveznalica. -Neee, uopšte! U slobodno vreme jedu čips i gledaju španske serije!-
Pošto je ova dosada baš rešila da me ubija u pojam, odlučujem da je ućutkam tražeći dobre motive. Bivša tračara u meni se budi i dijagramčići u mojoj glavi poigravaju kada dolazim do sledećih priglupih zaključaka: spavali su 100%, jer on ima 19 godina, u vezi su oko 2 godine i Ivana je, logično, potpuno nenormalna.
Iako sam uspela u nameri, sada mi nije po volji to što sam se sad debelo natračila, uprkos tome što me apsolutno zabole za to da li su spavali, da li će ona zatrudneti, da li će pobeći sa bandom putujućih cigana. Pa čak i da upražnjavaju sex na krovu moje kuće, ne bi me bilo manje briga.
Par sekundi ona ćuti, ali iznenada progovara: -A šta je sa Anom i Nebojšom?! I on ima 19 godina, pa nisu radili ništa!- Podrhtava s trijumfom, u nalaženju ovog veličanstvenog argumenta. -U vezi su samo par meseci-, smirujem je (ali, uskoro će da je zbari, stavljam ruku u vatru). Neprijatni razgovor nastavlja se razglabanjem o strijama i kilogramima, tokom kojeg ja trajno bacam ljagu na svoj imidž superpametnice, kukajući kako sam premršava. -Mogla bih da te ubijem-, kaže Dijana na tu moju "nevolju", zvučeći ne baš naivno. Nekako ne mogu da se od srca ne nasmejem na taj izliv nežnosti, dok hodajući unatraške, mlatarajući razvezanim pertlama, krećem svojom ulicom.
Dobro je. Još jedan test je gotov, još jedna nebuloza, još jedna tragedija. Još jedna ličnost ugušena u prosečnosti otpraćena je svojim putem. A ja sad konačno mogu da nađem duševni mir.
(izvinjavam se svim Vukajlijašima na nedotupavnoj temi gorenapisanog teksta. Optužite društvo!)
Novinarska floskula prilikom prenošenja dosadnih i „boli me uvo" vesti, sa ciljem da se istima da na značaju, ne bi li se masa zainteresovala.
Takođe, naveliko i naširoko upotrebljavano od strane onih koji su doktorirali smisao života, što implicira da u sekundi mogu da procene (ne)ispravnost nečijeg postupka, te da istog izvedu na pravi put, svojim savetom i životnim iskustvom. Ko da je bitno što nisu pitani. Još si ti zelen, zbog toga i ne znaš koliko ti je taj savet potreban.
Novine:
Tako se to radi: Švajcarac nemačkog porekla oženio Nemicu švajcarskog.
Tako se to radi: Uzbekistanac poreklom iz Srbije štiti planetu i ide trotinetom i na posao!
Tako se to radi: U selu nedaleko od Nemačke žena udomila trideset jednu riđu mačku
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi šta sam joj kupio za dve godine. Misliš da će joj se svideti, a? Idemo na večeru u onaj restoran, šest dana pričamo samo o tome.
- 'De neće brate, ima da se oduševi.
- Kako ste vas dvojica naivni. Daš joj to, ima odma' da vidi kako si se primio i da te šutne. Treba da je držiš na distanci, neće te uvek pare služiti, zaboraviš godišnjicu, da vidi da si muško! Ne planira se venčanje odmah sine, moraš prvo da je testiraš, ne zoveš, ne javljaš se, vrati se kući odvaljen s društvom, izblamiraj i ima da ti pada pod noge uvek. Tako se to radi!
- Zato tebe svaka šutne posle dve nedelje, a mesecima oporavlja od proživljenih trauma. Pali, nisi pitan.
- Ne šutnu one mene, padnu test, bolje sad, nego za dve godine... Setićeš se mojih reči.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćale, nemoj da se ljutiš, pravimo svirku u subotu, prva samo naša, nismo predgrupa! Aj' molim te dođi da nas čuješ, bar da ne dolaze keva i Ana same, možda ti se i svidi.
- Rek'o sam ti već da me ne daviš s tim govnima. U ovoj zemlji se od toga najesti nećeš. Kako Mirkov sin, kancelarija i mečka. Slušao tatu, drž'o jezik za zubima, dizala mu se samo ruka na času, a ne ko tebi sve sem nje, tako se to radi. U grob ćeš me oterati...
Izraz koji se najčešće koristi pri prodaji neke ljute mašine (automobila, motocikla, kamiona itd.), kako bi se privukla pažnja kupca i dočarao kvalitet i istrajnost iste.
Radnja je smeštena u jednom Mačvanskom selu, zaseok Ključ, tačnije ulica gde je smestena radnja se zove Ključ. Dolazi kupac kod uglednog domaćina kome, sto se na prvi pogled dalo primetiti je falilo nesto novca kako bi vratio neki dug. Prodaje kamion marke TAM zelene uobičajene boje, u solidnom stanju enterijera i eksetrijera, sa malim kvarovima na motoru. Te kvarove ugledni domaćin nije otklonio do dolaska kupca pa vešto prikriva činjenicu da će njegova mašina upaliti na parolu (nije da se hvalim na guranje palim). I tako dok po običaju ''ciganin hvali svoga konja'' zbunjeni i sluđeni kupac očaran lepotom TAM-ove mašine rešava da poznatog Tamića stavi na poslednji finalni test, i time zada glavobolju prodavcu. Probna vožnja koja se podrazumeva kod svake kupovine nekog prevoznog sredstva nije baš odgovarala domaćinu, ali Mačvanin ne bi bio Mačvanin da ne ume da blago zaobiđe istinu. Okupio je svu familiju iz kuće, zatim su on i kupac ušli u kamion, sa sigurnošću je govorio kupcu: ''ne brini se druže moja mašina pali na po' ključa''.I zaista nije lagao, familija je složno izgurala Tamića na sokak, i tako kad su bili na polovini Ključa kamion je upalio ostavljajući u dimu članove porodice koji su ga gurali, nadajući se da ce kamion biti prodat. Domaćin je u tom momentu rekao kupcu: ''druže jesam rekao da pali na po' ključa'' kupac je u cudu izvadio novac seo u kamion i zapalio..
WHO u saradnji sa „Američkim društvom za istriživanje seksualnih navika i sklonosti“ i „Evropskom organizacijom za zaštitu seksualaca (iliti ljudi koji, i u ovim kriznim vremenima vladavine interneta, opšte folerijade i lažnog puritanizma, praktikuju seksualne aktivnosti)“, kao i „Srpskim društvom za zaštitu vulgarizama vezanih za polne radnje (jer je kako kažu stručnjaci, srpski „kurac“ sočniji od engleskog „dick-a)“, postavila standarde za kategorizaciju seksualno aktivnih ljudi. Umesto dosadašnje standardne recke, iliti apsolutnog broja otršenih riba i (zlo)upotrebljenih peniščića, sada se računa relativni faking skor (skraćeno RFS).
N – broj tih (ne)srećnika i/ili (ne)srećnica sa kojima ste obavili snošku (računa se penetracija duža od minut). U slučaju da ima grupnjaka u vašem CV-u, računa se broj ubodenih. Svaku ribu/frajera koji vas posle tog jednog seksa nisu više nikad zvali računajte kao 0.5 tj. kao pola osobe.
X – dužina vašeg jebačkog staža u godinama (napomena: ukoliko vaš prosečan seksualni odnos traje kraće od 5 min, broj godina pomnožite sa dva, jer što je kratko, kratko je).
B1 – bonus 1 – za svaku vezu u kojoj ste imali redovnu tršnju, pomnožite broj godina te veze sa 0.2
za muškarce - B2 – bonus za urođenu predispoziciju za trsitelja, tj. za buzdovan iznad 18 cm, koji iznosi 0.5.
za žene – B3 – bonus za krevetnu aktivnost. Ako se ritate kao ždrebica kad je spiči stršljen onda skoru dodajte + 0.5. Ako više praktikujete kravlju pozu iliti pozu usnule jebačice, onda dodajte (-0.5).
RFS dobijete na sledeći način: (N/X) + B1 + B2 (ili B3)
Kategorizacija za muškarce:
0-1: Član omladine DSS-a, koji je pored svoje ribe jedino još drkao na Koštunicu i njegovu ženu. Umesto da od Željka Samardžića naučiš šta je matori perverznjak, ti uživaš u emociji njegovog ritma. Stvarno si sisast. Raskopčaj tu košulju ponekad i metni ga i u neku drugu rupu slobodno, ne dozvoli da ti seksualni život bude prazan ko history posle reinstaliranja windowsa.
1-2: Fin dečko iz komšiluka. Nedeljom kupuješ povrće na pijaci za babe iz ulice. Svi te vole jer si divan. Znaš i da opsuješ ponekad (kad te druga baba zakači na ulici i obori ti kesu sa kelerabom). Imao si nekoliko riba i nisi baš neiskusan. Mada bi hteo malo više. Iskuliraj te babe i pokušaj sa grupnom kupovinom ulošaka za devojke iz ulice, možda u neku i umočiš.
2-3: Ti si već ozbiljan igrač. Nisi glavni jebač u društvu, ali si za respekt. Kvantitet ti nije toliko bitan, ali si utefterisao već zavidan broj recki. U svetu teorije verovatnoće, ti si pik normalne raspodele. Maliciozni će reći mediokritet, ali tebe boli pimpek za to. Znaš imena svih riba kojima si priredio sexality, a bogami, i one su zapamtile tebe.
3-4: Druže, ti si pravi iskusni jebač. I kvantitet, a bogami i kvalitet. Tebi se retko dešava da imaš „praznu nedelju“. Najviše si ponosan što si pamprčio onu sredovečnu buržujku i onu barely legal Lolitu iz prve ekonomske. Priznaj da zamišljaš kako bi bilo da ih spojiš, a? Ko zna, kakav si šašav, možda ti i pođe za rukom.
4-5: Tebi bi i Miloš Obrenović pozavideo. Jebeš k’o blesav. Mada, nisi baš obazriv, par puta zamalo da postaneš ćale, par puta zamalo da te izdevetaju ljubomorni muževi, par puta zamalo da najebeš ko Njegoš od sifilisa. A i nisu ti sve jebačice bile za primer. Debela maserka? Rošava metalka? Ok, dobro, za onu pevaljku, kapa dole.
Preko 5: Nevinost si izgubio sa 12 tako što si jebao kozu. Kasnije si jebao sve kućne aparate i mlađu sestru. Imao si sve polne bolesti a verovatno ćeš i hiv da fasuješ. Al, boli te kurac, tvoj smisao života je u implementiranju močuge u žensku rupu. Nebitno koju. Jebao si više riba od Nikole iz Mi nismo anđeli. Dvaput.
Kategorizacija za žene:
0-1 – Mont Everest, 7 godina na Tibetu, Gvinet Paltrou u ulozi monahinje Jefimije, još jedna epizoda sraslog himena. „Ko ti krči šumu, sestro?“
1-2 - Tvoja cupi je Jerusalim. U nju može da uđe samo proslavljeni hodočasnik posle mukotrpnog savlađivanja nećkanja. Veče konačne pobede izgleda kao u pesmi „Mirko i Marina“, s tim što Mirko pre seksa mora obavezno da se istušira.
2-3 – Fin balans između radodajke i svetice, po principu „svetica sam ako mi se ne sviđaš, u suprotnom za 2 dana skidaj gaće“. Taj famozni broj obično kriješ kao zmija noge, jer ti je čas premali, čas preveliki. Dok ako govorimo o buzdovanu, obično ti je samo premali. Sweet sixteen ti je omiljena pesma.
3-4 – Već smo stigli na Tenerife. Vrelo toplo leto, sex is in the air“. Tvoja Anabela, Silvana ili Violeta radi veoma naporno i kvalitetno, u svim vremenskim uslovima. Jačinom od 200 konjskih snaga vozi trsitelje na željenu destinaciju. U tebi uživaju bolje nego u Mercedesu S klase.
4-5 - Ti se bolje pripazi, pošto Džena za takve ima ručni spermobacač i nije joj teško da prevali i par stotina kilometara da te udavi u tvojoj omiljenoj tečnosti. Nije se zajebavati sa ljudima iz šou biza, pogotovu kada ti ljudi doslovno rade u Dženinoj bulji.
Preko 5 – Ok, nikom, ali nikom ne pominji da si radila ovaj test.
Ne, u ovom slučaju pele nije čuveni fudbaler iz zemlje kafe i preplanulih guzova, već ova reč na ciganskom znači isto što i Boban, Tuki, Kurac, Palamar. Takođe, ovaj simpatičan izraz može poslužiti kao spust onima koji se kurče kako su isuviše inteligentni u odnosu na nas, patetične paore čije čeljusti nemaju anatomski sklop dovoljno dobar da bi se upustio u raspravu sa njima.
Pelagija ( u daljem tekstu samo P) mlada, nedojebana profesorka latinskog jezika, proziva Đokića da odgovara.
- Đokiću, ustaj. Ispred table.
- Pa nemojte profesorka, ima i onih ispred mene u dnevniku što nisu odgovarali
Budimo kolegijalni.
- Daću ja tebi kolegijalnost, kada ti zalepim asa. Izvoli kredu. Treća deklinacija. Pevaj.
- Ali profesorka, ja nisam učio za danas. Može sledeći čas?
- Šta, nisi učio latinski? Zašto si to dopustio sebi? To će imati ozbiljne konsekvence po tvoj uspeh.
- Pa nisam stigao, imali smo test iz Fizike danas.
- To mene ne interesuje! Jel ćeš da pričaš nešto?
- Hoću, hoću! Vidite profesorka, ja smatram da Latinsli nije bitan i da je to mrtvi jezik koji niko ne govori!
- Molim!? Nigde se be govori? Čujete li vi ovo? Govori se, Đokiću latinski, govori, u intelektualnim krugovima, tamo gde tvoja njuška nikad neće da zaviri!
- Pa i ciganski se govori više od latinskog pa ga vi ne znate, a pored vas gore na Trošarini živi više cigana nego u cigan maloj. Eto, Hajro Osmanović vama na srpskom može da kaže dobar dan, a vi nećete da se udostojite da mu odgovorite na njegovom jeziku!
- Molim!? Kako to razgovaraš samnom!?
- Asmo pele so šlag. ( Posaftaš mi bobana sa šlagom)
- Šta si reko!?
- Epa, da ste se udostojili da popričate sa komšijom Hajrom jednom u životu, možda bi i znali!
- Kakva drskost! Nečuveno! Videćemo se mi u Avgustu Đokiću, zapamti to!
- Nećemo! Pokloniće mi dvojku na veću.
- Ti zaboravljaš da ja predsedavam tim većem!
- I moj ćale je predsednik kućnog saveta pa mu ne daju ključeve od vešernice.
- Kako se ti to meni obraćaš? Napolje, izlazi napolje!!
- Salus...
Kada bi Haus imao svoj servis računara, kompjuteri bi sami dolazili kod njega...
Otprilike ovako bi to izgledalo:
Forman (ljut ulazi u Hausovu kancelariju): Imamo Pentium 4, 2008 godište, sistem XP Home Edition, pretrpeo kolaps pre dva sata, pred očima sve plavo, i na jedan trenutak pojavi se natpis: Stop 0x00000024! Posle ovoga pada u reset. Posle izvesnog vremena i prosrcesor je prestao sa radom. Mislili smo da je crko. Davana su mu tri elektrošoka i to divljačkim nožnim drndanjem dugmeta za paljenje... na kraju smo ga povratili, ali ne sasvim. Sada uopšte ne može da se digne, eno ga u donekle stabilnom stanju, leži na sejf modu. Obišo sam ga pre više od sat vremena, a jel znaš zašto? Jer te nije bilo nigde, a šalješ mi poruku da mu ugasim ekran dok je na sejfu i da ga pustim na miru dok ne dođeš!?! A gde si ti koji kurac bio, jebote?!
Haus (noge na stolu, zagledan u svoj komp, igra se lopticom): Zanimljivo, kažeš - vidi sve plavo pred očima... a ne crno, hmm. Mada je logičnije crno... osim ako nije na 7. nebu...
Forman: (Šta koji...?)
Haus (gađa ga lopticom iz zezanja, ustaje sa stolice i dolazi u sobu za brejnstorming gde ga čekaju ostali): Da čujem kako lupate!
Kameron: Pacijent vidi plavo pred očima i na trenutak natpis STOP 0x00000024, to ukazuje na problem negde u tvrdom disku, tako da je potrebno proveriti programe, neke nove odstraniti.
Haus: Vououououou! Tiiiiiiiit! Greška 0x0000001 u startu, reci mi zašto!
Kameron: (šta koji kurac?)
Čejs: Zato što je prvo potrebno uraditi skeniranje tvrdog diska pomoću čekdiska, naći oštećene delove i pokušati regeneraciju istih...
Haus: Bolje ti skeniraj svoj disk, ali to kasnije..., šta ćemo pre, ae brzo!?
Čejs: (šta sad koji kurac?)
13ica: Prvo ga treba ubaciti u hipnozu pomoću sistem ristora i vratiti u pređašnje stanje, kako bi našli i otklonili grešku. Ako to ne uspe onda uraditi virusne analize, i...
Haus: a-haaaa ...i onda ga ponovo vratiti komu?
13ica: (šta sad stvarno koji kurac?)
Taub: A da prvo uradimo test memorije, zatim kad isključimo mogućnost virusne infekcije uradimo proveru tvrdog diska, i na kraju dajemo drajverske injekcije...
Haus: Hmm,...vrlo iscrpno, sav sam se oznojio Taube, ali i potpuno tačno,... ipak pored toga postoji i jedan redak ali pre svega lakši metod.
Svi zajedno: (šta sad uopšte to može da bude koji kurac?!?)
Haus: Mislim da ga treba isključiti,...ono,... duže od pola sata i to! Vlasnik ga nije isključivao danima! Da li zbog toga što je bolesnik koji je tražio kres sa starijim maloletnicama preko fejsbuka i tvitera, ili gledao donekle kvalitetnu kolekciju pornića otprilike ceo dan, komp ovog manijaka je trošio više struje nego 100 neispravnih električnih stolica na koju će možda jednom sesti. Konstantno ga je sjebavao, a ovaj jadnik nije imao drugi način da mu kaže da to što majmun nema život, ne znači da treba da uzima njegov... Pre 15 min, sam ga ponovo uključio, i zamislite čuda - sad šljaka ko nov! Svi fajlovi prebačeni na sigurno, dobri pornići sačuvani. Kaki drajveri, čekdiskovi, virusi i Čejsov lak za kosu,... ništa od toga nije bio problem! Samo stara matora budala. Otkako je doneo komp nestao je, nema ga nigde. Izgleda da ga je novi vlasnik prijavio policiji, verovatno je sada u ćuzi. A što se tiče novog vlasnika, hehe, pa on upravo sad instalira vindous sedmicu, čija instalacija trebalo upravo... (gleda na sat)...SAD da se završi,... tako da,... šta da vam kažem, odo ja do kancelarije da vidim da li je to gotovo... i još nešto - Formane to što sam ti rekao da bi bolje bilo da ga ne uznemiravaš dok leži u sejf modu, sada shvataš (lažno plačljivim glasom) da sam se samo zajebavao...
Uživajte!
(Polako odšetava oslanjajući se na svoj štap)
U bližoj budućnosti (ima već nekoliko zabeleženih slučajeva) otac će testirati karakter izabranika svoje jedinice uz pomoć novijih metoda, kao što je utakmica u PES-u. Samo u jednom meču od 10 minuta može se saznati mnogo o budućem zetu. Ako se ikada zapadnete u ovoj situaciji(naravno u ulozi budućeg muža) pratite sledeće korake:
1. Pri izboru preko čega ćete igrati, uvek izaberite džojstik. Tastatura je pogrešan odgovor, jer ako izaberete tastaturu odajete imidž zaluđenika za igrice, a tast od vas očekuje pre svega čoveka koji se rekreativno bavi PES-om dok ostatak dana provodi na poslu.
Izuzetak : tastaturu prihvatite jedino ako ste završili Elektronski fakultet
2. Pri izboru tima dobro bi došao neki ne prejak, ali ne i preslab tim. Ako uzmete npr. Barsu, pali ste test. Uzimanjem Barse tast će vas smatrati noobom koji ide sve na snagu, a malo koristi mozak. Ako pak uzmete neki tim tipa Saudiska Arabija vaša taktika lako može biti provaljena. Zato je najbolje da uzmete tim tipa Porto ili Sent Etjen, jer tako pokazujete da u stvari poznajete i pratite fudbal što sve veoma visoko rangira
3. Pri podešavanju formacije je bitno da imate tri napadača, jer tako pokazujete svoju odlučnost u pobedi. Po mogućstvu, pomerite malo štopere unapred sa naznakom da oni tako igraju u stvarnosti. Takođe poželjno je da promenite i neke od onih opcija koje niko ni ne zna da postoje u pesu, tipa Management Edit, ali nemojte preterivati u tome.
4. Prilikom izvođenja slobodnih udaraca, kornera i penala bitno je da ne "palamudite" mnogo sa finesama tipa ona fora sa L1 + R1, kad stoji pomoćni igrač pored lopte. Tast to ne voli. On voli čistu igru i direktne šuteve na gol. Gorepomenuto ponašanje može se protumačiti i kao ne-fer igranje, a tastu je pre svega važno da si pošten
5. Nikad, ali NIKAD nemoj da dodaješ loptu odbrambenom igraču kada sa golmanom izvodiš gol-aut, uvek izbijaj napred. Dodavanjem lopte odaješ imidž pičke koja ne sme direktno u sukob.
6. Zadnje, ali ne najvažnije, bitno je da izgubiš. Po mogućstvu na penale - to pokazuje da si se lavovski borio ceo meč. Ako ne doguraš do finala bitno je da što kasnije primiš gol.
Ako pobediš rizikuješ da razljutiš tasta, a to ne želiš.
Ako ne znaš da igraš PES, neka ti je Bog u pomoći...
Rečenica izrečena od strane svakog 16ogodišnjaka nakon povratka iz grada u konverzaciji sa roditeljima. Upotrebljena u kritičnom trenutku. Ti bacaš krivicu na njih. Ti, poslušno dete, oni nepovreljivi roditelji.
Dogegaš se do vrata, zvoniš, sestra iznervirano, u žurbi otvara vrata jer gruva conquiztador oko 05h( inače čeka da vidi resetovanje poena). Promumlas joj zdravo, možda i odgovori, ali ti si vec pozabavljen zajebanim skidanjem obuće. E, upravo zbog toga gotiviš leto, lakše je (sada su tu neke apsolutno nepotrebne pertle)Pogledaš se u ogledalo. U neverici gledaš sebe minut najmanje. Sabereš se nekako. E, sad dolazi zajeban deo, treba da neometano prođeš pored roditelja, nekako ih ne probudivši miomirisima koje ostavljaš za sobom. I onda čujes ono: "Sine, je l' si to ti?". "Da, da" odbrundaš. (jok, baba Jula došla da vidi da l' smo gladni!) Taman da zamakneš za ugao i cuješ (sa maksimalnom dozom roditeljske zabrinutosti) "A je l' si nesto pio?"(toliko iskreno da ti gotovo žao sto će tvoje reči predstavljati kompletnu suprotnost ) Replika jedno tvoje decidirano "Ne!". I, dok se još uvek te promatrački gledajući vraćaju snu, ali ti baš voliš da zapadneš u što veće sranje. Vraćaš se sa rečima:"A zašto biste to mislili?" i sa ogromnom željom da ispraviš stvar, dokažeš svoju "apsolutnu" trezvenost. Sad kreće agonija od 10min ti se razbacuješ najfinijim izrazima, gestikulacija na mestu, počinješ govornički da mašeš rukama uz reči :" A gde je tu Vaše poverenje?". Kada stigneš do reči: "Eto, zbog toga naša država i ide u ovom smeru" pogledaš malo oko sebe. Jbg, otišao si predaleko. Ponovo. Odlaziš. Matorci se ne bune, šta više, zahvalni su. Istuširaš se hladnom vodom i legneš. U glavi ti bruji. Navijaš sat na 21h(jbg, moraš da vežbaš fiziku za test sutra), i čini ti se čim sklopiš oči, a ono već zvoni melodija Sonne od Rammsteina. Vidiš, razmišljao si sinoć šta može da te probudi. Bravo. Probudio si se kao junak Hangovera. Nešto te roditelji čudno gledaju.
Bože, šta li im je?
Filmovi koji imaju sve osim smisla i zanimljivosti.
-Špica od 20 minuta. Nabrajanje svih produkcijskih i televizijskih kuća koje su sudelovale u snimanju. Nabrajanje poznatih glumaca, za koje je neko od gledaoca možda nekada i čuo
-Veliki zum na glavnu junakinju. Ima neko poluizbedačeno lice, dugu crnu kosu i leži na krevetu, zagledana u plafon. Kamera se polako povlači i obuhvata celu sobu.
-Junakinja je u kupatilu. Planira da se skine da bi se istuširala. Ulazi njen momak, skida je, skida sebe i na gledaocima veoma vidljiv način, kakvog nema ni u nekim mekim pornićima, obavlja posao od pozadi. On veoma ističe svoje uživanje, ali ne i ona, koja sve vreme zadržava onaj početni izraz lica.
-Biciklom odlazi na fakultet. I dalje je tu onaj čuveni izraz lica. Scena traje 10 minuta, bez nečeg naročitog.
-Sedi u menzi, jede sendvič i gleda kroz prozor. Opet se ništa naročito ne dešava. Ne menja joj se lice. Scena traje 15 minuta.
-Sedi na predavanju i piše. Posle 5 minuta joj prilazi asistent i daje joj pregledan test. Pala je. Ne menja joj se lice. Još 10 minuta posmatranja testa.
-Veče je. Ulazi u stan, nema joj momka. Šeta okolo narednih 20 minuta. Izlazi na hodnik. Čula je iz susednog stana kako komšinica vodi ljubav. Prvo ignoriše to još jedno 5 minuta. Potom shvata da su vrata otključana, ulazi i zatiče svog dečka kako vodi ljubav sa komšinicom. Ne menja joj se lice. Umesto toga, krišom izlazi.
-Narednog dana, u goste joj dolazi ta komšinica na kafu. Gleda je nemo, pa sama komšinica predlaže da popiju kafu. Posle minut klimne glavom. Odlazi i kuva kafu. Komšinici sipa so. Ispijaju (polako, prolazi još neki minut). Odjednom komšinica ispljune kafu. "Šta ti je!? Šta to radiš!?", pita. Ova je gleda istim onim licem i ne odgovara.
...
(sat i po kasnije)
-Poslednja scena odlazi do mosta na Seni. I dalje je tu onaj isti izraz lica koji nije menjala od početka. Skače. Isplivava mrtva. I dalje ima isti izraz lica.
-Špica od pola sata.
Produžetak, sastavni deo bombe bliskoistočne proizvodnje iz kućne radinosti. Dvonožni bot za jednokratnu upotrebu za prenos bombe od tačke A do tačke B, gde B označava BUM! Tačka B je uvek neko mesto prepuno ljudi, pa i dece, poput gradskih trgova, autobuskih stanica i slično.
Čudna sorta koja je vezana za bombe na svaki mogući način, a opet ne vole kad ih neko njima baca na glavu.
- Abdulah, kako ide?
- Kako je volja Alahova, Rašide! Malo teže otkako ovi Rusi bombarduju, ali biće...
- Kad smo kod toga, da li je brat Malik u svojoj radionici priveo kraju one paketiće za isporuku? Neka malo požuri, ponestaje nam fejdekina zbog ovih borbi, a ide kaurska nova godina, gužve na trgovima, pa da dodamo vatromet, hehehe.
- E, na njega ne računaj, malo je nervozan u zadnje vreme! Znaš da mu Ruje razbucale već tri radionice, otišao sa živcima.
- Čekaj, skoro mu i četvrta radionica otišla...
- E, to je on sam, rezultat nervoze, samo se štreca i zbućkao nešto loše...
- Alaha mi, kako li je on tako nervozan i neorganizovan doktorirao hemiju na Sorboni...
- Dobro, nije totalni promašaj... Zbućkao nešto od čega svi pobrljaveli kad udahnuli, a čuo za to brat Hasan koji prodaje za naš cilj te pobrljavke, proverio i kažeda može sa time da radi.
- Ako je volja Alahova takva, u redu. Nego, kako da mi obezbedimo eksploziv? Ovde u Alepu je sve izbombardovano! Divljaci kaurski! Da zapalimo lepo još par vojnika, obezglavimo neke zarobljenike i tako lepo i kulturno iznesemo svoje neslaganje sa njihovim divljačkim bombardovanjem!
- E, pa ima valjda i neka neeksplodirana! Pošaljemo ekipu da izvade eksploziv i gotovo! Ionako Rusi stave malo više od propisanog, znaš i sam, za svaki slučaj! Biće bar za tri dobra prsluka!
- Bolje za u ranac. Onog zadnjeg jedva ubedismo, kaže, razneće mu prsluk muškost, pa će da se bruka pred onim devicama u Raju...
- Tehnikalije! Nađi mi čoveka da stavi ranac na leđa, a ja šaljem ekipu da nađu bombicu i rasture je.
- Hm... Brat Džavid?
- Uf, nemoj njega, znaš da nije mnogo bistar!
- Jaka stvar, turi ranac na leđa, ušeta u tržni centar gde Deda Mraz drži decu u krilu, drekne "Alahu Ekber" i pritisne dugme! To bi svako umeo! Biće volja Alahova da sve prođe kako treba.
- Pa, ono, ako već manjka ljudi, mogao bi i ti...
- E, to nije volja Alahova! Ono, i za tebe nije loše mali test vere...
- Dobro, pripremi Džavida i da odradimo to!
