Ono sto nas najbolji drug kaze, nebitno da li nam je neko uvredio svu familiju, pohvalio izgled ili mu je samo dosadno.
Uglavnom je propracen nekom internom salom, salom na racun prijatelja ili nedefinisanim glagolom.
- Nije da zakuvavam, ali znas kako bi ga strunio da je ovo meni rekao.
- Nije da zakuvavam, ali da je meni ovo rekao ja bi je zadahom otrovao.
ili samo
- Nije da zakuvavam...aliiii...(nastavak se pogodi)
Retoričko pitanje, šah-mat element brojnih dorćolsko-zemunskih sofizama za efikasno započinjanje šorke.
Uobičajeno zatvara dijaloge otvorene rečenicom "Izvini, je l' ti to gledaš moju ribu?".
Uloga replike je, jasno, čisto formalne prirode, budući da vam je već od prvog pitanja jasno koliko je sati.
- Izvini, je l' ti to gledaš moju ribu?
- Ne, brate.
- Hoćeš da kažeš da moja riba laže!?
- Ne, brate, slep sam.
- ...
Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.
-Pogledajte ovu akciju iz fudbalskih udžbenika...
Da napravim buku, da ne cuju komsije, jedva cekaju da mi podje naopako...
U današnje vreme, znači da mlada nema kriminalni dosije.
Potpuna dilema i konfuzija. Ne zna gde će pre, šta će pre,kud' će pre...
X:"Koji ti je moj ovih dana?!"
Y:"Ma zajebi me molim te,samo što ne padnem godinu, još mi moji kažu da me šalju u letnji kamp na Taru na celo jebeno leto ako ne budem vrlo dobar...ništa net,ništa vops,ništa 'čke..."
X:"Pu jeb'o te. Aj' popravljaj ta govna."
Fraza koja jasno ukazuje na sposobnost stanovnika malog mesta da preuveliča i nafiluje neki događaj, tako da narednih par dana ima o čemu da priča selo.
-Halo?
-E, brate, Đole je. Kako si?
-Evo...
-Jebote, čuo sam šta se juče desilo, 'nači užas matori, pričala mi keva, a njoj koleginica koja ide u onaj frizerski salon kod osnovne, pa joj Rada frizerka ispričala kako te je pokupio pred salonom neki tenkre dok si vozio bajs. Kaže, otvoren prelom noge, prvih par minuta bez svesti, zlo! Kako se držiš?
-ŠKK?! Tebra, nasukao sam se bajsom na onu prokletu žardinjeru i pao, samo sjeb'o koleno, a pored njenog pišljivog salona sam prošao sa krvavom nogom i bajsom u rukama, jer mi je otpala jebena pedala! Pa, majka mu stara, da sam prdn'o, dok stignem kući, oni bi već uveliko drobili kako sam se usr'o!
Verovatno najbizarniji način da nekom date do znanja da idete da jedete.
"Ne."
Pitanje sektaških smarača prevaranata koji vas startuju na ulici i kojih ima već toliko da su počeli da iskaču na najneverovatnijim mestima po gradu.
Vrlo dobro znate da zapravo samo mizeran procenat toga što vam uvaljuju ide toj deci, ali s obzirom na to kako vam postavljaju pitanje, nemate izbora nego da odgovorite "Ne, ne želim da pomognem deci ometenoj u razvoju". Što čini da se osećate veoma loše, jer pobogu, kakav ste vi to čovek koji ne želi da pomogne deci ometenoj u razvoju?! I onda zbog osećaja krivice vadite novac. Ali...
Ta deca su ometena u razvoju, i kao takva (debilna) oni NEMAJU POJMA da je njima pomoć potrebna. Njima je do jaja! Po čitav dan se igraju, zajebavaju, crtkaju, prčkaju nešto, oslobođeni su svake odgovornosti. Ne moraju ama baš nikakve odluke da donose. Njihova jedina obaveza je da spavaju, jedu i pišaju i seru. Ne moraju čak ni sopstvena dupeta da brišu! Njima je potpuno svejedno da li je neko kupio nešto od čega par dinara ide njima.
Jebe im se da li se igraju lego kockama ili kartonskim kutijama. Jebe im se da li crtkaju običnom olovkom ili faber-kastel bojicama sa 36 boja i isto toliko nijansi svake boje. Jebe im se da li crtaće gledaju na matorom crno-belom EI-Niš, ili prejebenoj Samsung plazmi. Jebe im se da li nose Nike ili Borolete. Bazično, jebe im se za sve, pa i za tebe. Oni imaju svoj svet.
"Blago siromašnima duhom, njihovo je carstvo nebesko"
Uzaludno bačen genetski materijal. Pravljenje jedinke koja osim trošenja dragocenog kiseonika, nije sposobna ništa drugo da uradi u životu, a svaki njen pokušaj prosto vrišti ''Vidite koliko glup mogu da budem''.
Ovakvim ljudima generalno nema pomoći, a roditelji zabezeknuti počinju da se pitaju šta im je trebalo da donesu tu odluku o pravljenju deteta, jer da su znali šta će ostaviti čovečanstvu u amanet zaustavili bi se na vreme.
- Marko, šta se to dogodilo sinoć? Nikola je jutros došao kući sav plav, to što je bio pijan manje-više.
- Ma teta Radojka, zapenio je sinoć na neku devojku u klubu. Zauzeta, sedi sa dečkom i nekim društvom, ali ovaj vaš zapeo kao dete na krušku da joj plati piće. Ubismo se objašnjavajući mu da ne radi to, ali nije vredelo. Još kako je popio, nije bilo šanse da ga umirimo. Rešio je da istera svoje, a onda je dečko te devojke rešio da istera bubice iz njega.
- Čuješ li Stevane, kako ti je sin dobio preko pičke? Kreten na tebe, odmah se videlo.
- Jebaću mu sve po spisku, kada se konačno probudi. Vidi ga na šta liči, toliko su ga odrobijali da ima dugu po leđima. Čitav život je glup do neviđenih granica. Koliko sam mu puta samo rekao, ali ne vredi. Ma bolje da sam ga u koprive izdrkao tada kad smo ga pravili. Pekao bi me kurac, ali makar ne bi savest.
- A lepo sam ti rekla tada, ali nisi hteo da me slušaš.
