Lou kost verzija domaćih kolača.Kolači za 95 dinara.
Zadovoljavaju formu i oblik.
O ukusima se ne raspravlja.
Voćni kolač sa prelivom od čokolade:
Testo:1 kg brašna,1 prašak za pecivo,2 jaja.
Fil:višnje iz zamrzivača,ako nema,može bez njih.
Preliv:Dva reda rastopljene čokolade za kuvanje sa malo mleka.
-Mama,a gde su višnje u kolačima?
-Pojeli ste zimus,ćuti i jedi,deca u Africi nemaju ni to.
-Preliv od čokolade je malo čudan.
-Nisam imala čokoladu,rastopila sam kakao i dodala kašiku šećera,isto je to.
-Znači isto sranje,drugo pakovanje?
-Ćuti i jedi,ako nećeš daću ga keru!
-Ne Džekiju,samo ne njemu,jadan Džeki.Njam,njam,njam....
Drevna srednjovekovna srpska pošalica za podgrevanje svađe, nju su pokupili Turci prilikom osvajanja Balkana i shvatili je bukvalno.
Sulejman Zakonodavac: Ti srpski kmete si gazio po mojoj bašti, stoga te moram kazniti!
Srbin: Nisam!
Masa okupljenih Turaka: U šta ti rekooooooo!
Sulejman Zakonodavac: Protivurečiš Sultanu, znaš li ti šta sam ja?
Srbin: Znam, glavni Turak.
Sulejman Zakonodavac: Kako mi se to obraćaš!?
Srbin: Kao što čuješ.
Masa okupljenih Turaka: Ne raspravljaj se s' njim nabodi ga, nabodi gaaa, nabodi gaAaAaaAa!
Sulejman Zakonodavac: Dobra ideja, obavestite janjičare da naoštre jedan balvan da ga metnemo na kolac.
Masa okupljenih Turaka: Oooooo, Suljo Turčine, oooo Suljo Turčine, Suljo, Suljo Turčineeeee!
Zajebantski odgovor zajebantskom prozivanju tipa "Zašto ne napišeš roman" kada razgovaramo sa nekom osobom o temi u koju se razume kao Marica u onu stvar ili koja ga zanima koliko i Šumadinca koji peče rakiju i mezeti pihtije - proizvodnja čačkalica u Avganistanu.
- Čujem Mare se razvodi, šta mu bilo?
- Ma zapeo čovek, hoće muško dete po svaku cenu, a pošto ima već dve devojčice, rešio da promeni rernu, veli, možda mu uspe kolač koji hoće u nekoj drugoj.
- Pa to je debilizam, pol deteta zavisi samo od ćaleta.
- Šta lupaš? Keva je glavna za te stvari.
- Ne. Žena ima XX hromozome, muškarac XY, dakle žena uvek predaje jedan X i od muškarca zavisi kog je pola dete. Ako muškarac da X, biće žensko, ako da Y, biće muško. Prosto k'o pasulj.
- Zašto ne napišeš roman kad si već tako pametan?
- Jes', pa da dobijem Nobelovu nagradu, i šta ću onda?
Stariji i od strane novijih generacija pomalo zaboravljeni izraz koji na poetsko-alegorijski način objašnjava onaj tanak pojas "ničije zemlje" koji se prostire između oblasti Vrlina i Mana na mapi karaktera jednog ljudskog bića. Svojevrsno i, na neki način, preventivno opravdanje za određene ( čitaj: "sve"; prim.prev.) moralno upitne postupke rendom persone. Nešto u fazonu "Na kraju krajeva, svi smo mi IPAK samo ljudi", doduše sa nešto plastičnijom poentom. Zapravo - sasvim dovoljnom da gorepomenuti oblik života od krvi i mesa nađe još koji razlog da ne bude ČOVEK. Prijatan sneg.
- Zdravo, ženo, šta ima da se jede?
- Imaš neki prebranac u rerni...Kako bilo na poslu?
- Ludo i nezaboravno. Došla direktorova žena u firmu, izgleda da ju je varao a ona saznala, pucala u njega 14 puta, eno i dalje izbacuju krv iz kancelarije...A bio je tako fin čovek, porodičan...
- Ma, 'ajde, molim te! Bio je krvav ispod kože k'o i svi mi što smo, ako je direktor nije Gospod Bog...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Oče Kempbel, znači sve u redu za te ovce i to...?
- Kako da ne, rendom verniče. Dvadesetak Zdravo Marija i nebo će ti oprostiti. Pa, svi smo mi krvavi ispod kože...
- E, hvala najlepše! Ako mogu nekako da Vam zahval...
- Imate dece?
- Dvoje. Sina i kćerku.
- Koliko su stari?
- Ćerka 18, sin 7. Jesenas je tek pošao u školu...
- Dovedite sina, onda. Znate, našoj zajednici su uvek potrebni novi članovi za crkveni...ovaj, kako se zove...hor
Ženski član familije koji živi sam sa sobom. Eventualno sa mačkama. Obično baba. Ona jedva čeka posete, živi za praznike i porodična okupljanja. Međutim, toliko se trudi da svima ugodi da kreće da vam ide na onu stvar.
Baba: Ljubavi, donela ti baka doručak u krevet.
Ja: U, baba, prava si.
Baba: Hajde pojedi to, pa ću da ti donesem nešto slatko. Ima pita od višanja, štrudla sa makom, bakin kolač, nisam mogla da se setim šta voliš najviše.
Ja: Divna si, baba, ala ću da se podgojim. Čekaj, mora da idem u wc.
Baba: Nećeš, ljubavi, dobra ti je linija. A i mora da jedeš. Evo, čekaj da ti baka prinese papuče.
Ja: Baba, bre, hoćeš i da me pridržiš dok budem piškila? Opusti se ženo, stvarno si ona prava luda sluškinja.
Retka, ali vrlo prijatna pojava danas, u moru mačkastih tigrica i ostalih kvazinakaza. Riba koja voli da se zajebava i boli je pička što nije bila na rasprodaji u najkul tržnom gej centru i što joj je pukao nokat. I ona će te dovesti do ludila, ali ne time što je kupila papuče od 20 soma ili što joj je neka drolja rekla da je debela, nego na sasvim drugi, zanimljiv i duhovit način.
Dečko šalje sms ribi
D: E de si bre ti do sad ?
Kr: Ma evo, do sad sisala nekom liku glavicu pa se onda malo satirala.
D: Šta ?? Da li si ti normalna bre ?? Zar ti ja nisam dovoljan ?
Kr: Ja radim kao frizerka. Hihihi, namerno sam ošišala latinicu. Perverznjaku jedan. Hihihi
D: Ma ajde bre u pizdu materinu, čuka mi stala...
Nalaze se u gradu.
D: E gde si ? Šta ima ?
Kr: A kad već pitaš, čekam bebu...
D: ŠKK?? Šta ? Kako ?? Kolač u tiganju ?? Ne mogu da verujem !!
Kr: Ni ja. Već dvadeset minuta je u prodavnici...
D: Ma idi bre u kurac, oćeš da osedim i da mi otpadnu jaja...
Trazenje kljuceva je vecita bitka. Odvija se u nekoliko stadijuma.
Nulti stadijum iliti faza primecivanja da kljuceva nema. Instinktivno, pogledamo u dzep, ali on nije tu.
Sledeci stadijum jeste I stadijum. Tada vec pocinjemo da se nerviramo i pitamo se gde su ,dodjavola, ti kljucevi mogli da zapadnu? Pocinje trazenje na podrazumevanim mestima .Kada ih tu ne nadjemo, nastupa II stadijum. Za ovaj stadijum je karaktristicno trazenje kljuceva na totalno tupavim mestima. Uz to nastaje i panika.
III stadijum je onaj u kojem shvatamo koliko smo pukli kada ih trazimo na tim mestima, jer sta ce,dodjavola, kljuc od kola u wc solji? ! Na kraju nastupa faza odustajanja i pomirenja sa tim da su kljucevi izgubljeni. Ova faza se zavrsava slucajnim nalaskom kljuca na zaista neobicnom mestu.
Obuvam papuce i krecem ka kolima. Tada shvatam da sam zaboravio kljuceve. Stavljam ruku u dzep- nisu tu. Vracam se u stan i pocinjem da trazim.
I faza : Trazim ih na normalnim mestima . Sto, polica, cinija za sve i svasta, drzac za kljuceve, svezanj kljuceva, fijoke, krevet, jakne. Nema ih.
II faza: Gde su ti jebeni, budjavi kljucevi? ! Gledam u kupatilu, u wc solji, u ves masini, korpi za prljav ves, iza kreveta, ispod jastuka. NIsu. Mozda su u ormaru, u frizideru, u rerni? Fak, nisu ni tu.
III faza: Ma koji djavo ja trazim kljuceve od kola medju prljavim vesom? !
Zavrsna faza: To je to,jebes ga, odustajem. BAcam se na krevet svestan da cu upravo morati da pesacim 2 km do prodavnice. Ustajem, obuvam patike i shvatam da sam zgazio nesto. Istresam patiku,kad ono - KLJUCEVI! I razmisljam, hau d fak su se tu stvorili?
Bezazlena pojava koja nam dočarava nepostojeći prag bola glavnog glumca, sa dodatkom bezvremenskog šmeka između glumaca. Jurnjava kolima ili helikopterom, praćena epskom pucnjavom iz koje se jedva vadi živa glava, moraju prethoditi. Glumac preživljava sa nekoliko rana koje mu dođu kao: ''E, vidi metak!'' Kada je bezbedno mesto pronađeno, dolazi se do daha. Rane se pregledaju i zaključak je da je dovoljno previjanje. Unutrašnje krvarenje, ko ga jebe? Glumac šmeka glavnu glumicu, verovatno su samo oni i preživeli, i baca joj par oldskul komplimenata, dok se drži rukom za mesto koje je primilo najviše udaraca. U stilu ''Pa mogli bi da previjemo, kako 'oćeš'' pita je da mu pomogne sa bolom. Kako će drugačije da ih spase od nadolazeće armije supersoničnih nindža zombi robota? Ona skapira njegov mačo pogled i skače k'o da je sela na vrelu ringlu. Iz torbice bespotrebnih stvarčica, vadi zavoj, uz reči : ''Jesam ti rekla da će ovo da nam posluži jednog dana?'' Prijanjanje na kožu nije bezbolno, što nam oni i saopštavaju. Ali, umesto da opsuje sunce, i kolač, i žito, i celu lozu, on ispušta jedan tugaljiv krik čisto da scena ne bi bila bez zvuka. Sa gotovim sporednim ranama, pristupa se glavnoj, herojskoj rani. To je najčešće dislokacija ramena, polomljena kost, ili metak koji može da ubije veliku divljač, a kod njega se zaustavio taman toliko da mu ne zakači vitalne organe. Guta jedan morfijum, boga pitaj odakle, i signalizira joj da može da počne. Alkohol je sipan(pronašli ga na podu), i tapkanje je u toku. ''Aaah,ssss'' je jedina stvar u scenariju u tom trenutku. Time on suptilno govori da može i da je verovatno i podneo teže. Ona se brine za njega. Napaljena je. Ko će je hteti spavat' ako on umre?
Napolju pada kiša, trotoar je vlažan, a i još neko pored njega, ako me razumete. Sa gotovim previjanjem, počinju da naviru sećanja. O pucnjavi kod mosta, dva kilograma C4 koji su deaktivirali u onoj napunjenoj zgradi, i dolaze do toga da nijedno od njih dvoje nema onu drugu osobu koja ih ispunjava.
Pada noć, njih dvoje su na podu skladišta, i vazduh je vreo. Ona bi htela da je on ispuni. Ali jebiga, polomila je trtičnu kost.
Alternativni opis druge polovine izreke zna se šta se jebe, a šta se ženi.
Sine, vidi fotografiju mladice što imamo za tebe.
A? Šta je ovo bokte, je l' šira il' duža ne znam kako sliku okrenuti... ček, naš'o sam orjentir. Mustaći idu vodoravno pa motaju pod vinklo... Opravio..... Hm... U jebote, oni iz NASE našli dokaz vanzemaljskih oblika života? Rover uslik'o na Marsu.
Neozbiljna budalo, samo filozofiraš i stalno se sprdaš. To može da ti bude žena, prava mladica. Nije neka fest lepota, ali lepota bude i prođe, ljubav ti neće platiti račune. Njeni izgrađeni, skućeni, leže na parama. Iz dobre kuće i zaukuću.
Ćale, zaušumu, ZA-U-ŠU-MU, vidi joj ruke, k'o da je porod Bad Spensera i Ćane Bodirože, šteta da prirodan talenat propada. Što se tiče mene, može i tako. Iako nisam baš shvatio značenje, čuo sam da su kompromisi poenta braka. Ja ću ostati kraj šporeta, da okrećem pitu u rerni, malo plačem, malo gledam Malu Nevestu. Ona nek cepa drva, i boli nas kurac. Oboje.
Uzrečica kojom vernici plaše svakog ko čini nešto nepovoljno po njih ili druge. Posebnu ulogu poprima kada dođe slava, Božić ili Uskrs, za vreme kojih svaka sitnica može dovesti do te nemile situacije.
- Au čoveče, al' mi se prikenjalo. Hoće li više pop da preseče kolač i osvešta žito?
- Danas je Sveta Petka. Nemoj tako da pričaš u crkvi, kazniće te Bog.
- Au snajo, kak'a si ti to kuvarica? Ručak ti zagore sve, gosti će se proseru!
- A ti skuvaj bolji! Oćeš da prospem sad sve?!
- De, de, danas je Sveta Petka. Nemo se svađaš s mene, će te kazni Bog!
- Ja sam moderator, i neću odabrati ovu definiciju. He, he.
- Danas je Sveta Petka. Nemoj da pričaš tako, kazniće te Bog.
