Tačka na grafiku u kojoj se seku krive "puštanje čežnje" i "gvožđe se kuje dok je vruće".
Sedam minuta pre pravog časa:
- Ćao mala, da li si zainteresovana da idemo u bioskop?
- Daj meni nekad priliku da se javim prva, ovako malo osećam presing i osećam se loše svaki put kad ti kažem ne...
------------------------------------------------
Sedam minuta posle pravog časa:
- Ćao mala, da li si zainteresovana da idemo u bioskop?
- Pa bila ja, ali ti pričao druge priče...
Onaj koji dođe na koncert vuvuzela i naljuti se kad neku počnu da igraju fudbal na sred terena!
Onaj koji može da napravi bezlebanu poparu.
Kada postaneš promatrač u vlastitom životu.
Nema preča posla, dosadno mu je, život mu ne pruža izazove pa je prinuđen da vreme utroši tako što sam sebi izmišlja aktivnosti. Isti pojam kao dokon pop i jariće krsti, ali politički korektnije. Primenjivo i na osobu koja poslove odrađuje fušerski pa mora više puta da prepravlja isto.
- Doneo sam punu prikolicu drvenih paleta od crepa.
- Šta će ti to?
- Pa povadim eksere, rasturim palete, onda mogu da ispravim eksere pa od štaflica iz paleta napravim ogradicu na baštici - džabe dobijem ogradicu...
- Sam sebi praviš posao, bolje da si nešto posadio u tu bašticu, da ne raste korov...
Klinci koji balave za jebenom Kristinom jednostavno ne mogu da skontaju zasto je samo jedan i jedini Zuba Ronaldo.
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Proces koji traje celo detinjstvo, odrastanje... u principu traje ceo život ali je najizražajniji dok se ne osamostalimo i krenemo da živimo samostalno, bez roditelja. U tom periodu otprilike se i najčešće čuje ta fraza.
Eto sine napunio si 26, završio faks, našao dobar posao, imaš finu devojku, koju kažeš da oćeš i da ženiš, ne drogiraš se, nadam se, i nepiješ, što se mene tiče ja sam svoje završio.
Izveo sam te na pravi put, a ti sine sada sam vidi kako ćeš i štaćeš dalje kroz život.
Drevna narodna izreka koja na veoma plastičan ali i bizaran način govori o beskorisnosti, suvišnosti i totalnoj nepotrebnosti postojanja jednog ljudskog bića. Diskretnosti oslobođen komentar, upućen nesrećnoj majci koja je verovatno propljuvala likvor rađajući jednu, ispostaviće se, običnu cepanicu. Ustvari, siguran sam da bi i jedna cepanica bila mnogo korisnija od osobe u biti - zgubidana koji badava troši vazduh i džaba hleb glođe, što se kaže. Njegova ili njena nesposobnost poistovećuje se sa sposobnošću nadgrobne ploče da diplomira na FON-u, što je, priznaćete, ne baš previše težak zadatak. Elem, srpski narod je uvek umeo da bude duhovit u situacijama koje su to od njega zahtevale i ovaj slučaj nije ništa drugačiji. Naravno, niko se pametan nije setio da jadnim svinjama donese taj jebeni kamen iz naslova ali to je već neka druga tematika.
- Sine, ajd' molim te skokni do šupe i nacepaj malo drva. Za'ladelo nešto u kući, promrz'osmo živi, jebotebog...!
- 'Oću, ćale, 'oću...
***
- Pa, dobro, doktore, kako je naš mali...?
- Ah, šta da vam kažem...Ja i dalje ne mogu da pojmim kako je samo jednim jedinim zamahom uspeo sebi obe noge da odseče! Jeste li vi sigurni da ga nije napala neka kriminalna grupa ili horda...?
- Ama, kakvi, doktore, pa znamo mi našeg sina! E, Radmila, Radmila...Bolje da si drvo rodila, hlad kravama da pravi nego što si doživela da ti rođeni sin sopstvene noge za potpalu seče...!
Stari naziv za zajebanta koji su u glavnom koristile žene. I danas se može naći u nekim selima gde nisu ni Žika ni Memedović zalazili.
1938. godina negde u nekom selu u Mačvi:
Snežinka: Jao, si videla šta je uradio juče moj Momčilo?
Vesna: Jok ja.
Snežinka: Otišao u vodenicu i tamo bio celu noć. Reče nam da je dolazio pokojni Radovan kod njega ali se moj Momo nije ni malo uplašio nego počeo da mu preti da će mu nabije glogovac u srce.
Snežinka: Taj tvoj Momčilo...jes' pravi vrag, opasan je on...
2011. godine negde u nekom selu na vrhu neke čuke:
Svetlana: Lele znaš ti kakav je onaj moj Danko mangup, juče sišao u grad!
Stamena: Jes' pravi vrag!
