Stara kafanska izreka. Nastala na osnovu čuvene rečenice iz ''Vidimo se u čitulji''. Upotreba je uglavnom vezana za neopisivo zadovoljstva nakon ispijanja jednog dobrog 'ladnog ili objašnjenje nekog kašnjenja, odnosno potpunog nepojaviljivanja.
Univerzitet u Beogradu. Fakultet po izboru. Oktobar 2 u toku. Poslednja šansa da se položi najteži ispit na godini. Student 1 (tremaroš): ''Brate, gde si? Je l' dolaziš uopšte na ispit?'' Student 2 (bole-ga-za-sve): ''Eee matori, evo me u kafani, dole na Železničkoj. Banuo Pera sa burazerom, pa cirkamo vops malo. Znaš Peru, onaj što se zaglavio još na prvoj 'dini?'' Student 1: ''Upravo te prozivaju da uđeš, šta da kažem, zašto nisi tu?'' Student 2: ''Ma samo im reci da je jedan pivke morao biti popiven.'' Student 1: ''Ti si kreten.''
Broj pozivaoca. U stara vremena kada je retko koji telefon imao broj pozivaoca, strah i trepet tinejdžera koji zajebavaju ljude preko telefona.
Tinejdžer(dubokim glasom): Dobar dan, ja sam iz kviza "Lako pitanje, velike pare". Stariji gospodin: Da? Tinejdžer(dubokim glasom): Ako mi odgovorite na jedno pitanje, imate šansu da osvojite 5000 dinara! Stariji gospodin: U redu... Tinejdžer(dubokim glasom): Koja ptica gnjuri pod vodom? Malo ću vam pomoći, počinje sa G. Stariji gospodin: Gnjurac? Tinejdžer(dubokim glasom): UVALIM TI KURAC! Stariji gospodin: Da, da... Pa imam ja lovca sinko... Tinejdžer: Ne, nemojte molim vas, drugovi me nagovorili, nisam ja hteo, molim vas! Stariji gospodin: Šta si se usr'o pičko mala, zovni još jednom i otkinuću ti glavu. Tinejdžer: Izvinite, doviđenja.
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom. U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..! Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd... Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
U stara vremena a posebno u srednjem veku,to je označavalo ono kad te banuju iz društvenog života,tako što te utamniče u kulu.Ovakav ban je obično bio i trajni.
Poslednje što čuješ pre nego što te košarkaška lopta, stolica ili neki drugi predmet pogode (najčešće u glavu). Igra je smišljena od strane neiživljenih sadista. Po pravilima, kažeš Snadji se i ka svojoj žrtvi najjače što možeš uputiš izabrani predmet koji bi ona trebalo da uhvati. Ako žrtve usled čestog "igranja" razviju reflekse, prelazi se na sledeći nivo. Onda prvo baciš npr loptu, sačekaš i tek onda kažeš Snadji se. Žrtva ima dovoljno vremena da se okrene, napravi užasnuti izraz lica i počne da mlatara rukama. Sjajna igra za maltretiranje osobe koju mrzite, ali pripazite, možda i posumnja kada 6 puta za redom birate samo nju.
Trenutak kad se sat prebacuje na zimsko ili letnje računanje vremena. U jednom slučaju voz će još više kasniti, dok će u drugom slučaju menjanje vremena izazvati velike polemike. Uostalom naša železnica i dalje nije spremna za ovakve kolapse...
27. mart, sa 02:00 vreme se pomera jedan sat unapred na 03:00 Kondukter obaveštava putnike u vagonima:" Ljudi kasnimo još pun sat zbog menjanja vremena!" Putnici: "Pa već kasnimo dva sata, u pičku lepu materinu!!!
31. oktobar sa 03:00 vreme se vraća jedan sat unazad na 02:00 Kondukter se dernja po vozu: "Moramo da zaustavimo kompoziciju i da sačekamo sat vremena, zimsko vreme počinje, nepredviđene okolnosti." Putnici: " Ali ionako kasnimo dva sata, mogli bismo da uštedimo sat vremena!?" Kondukter: " Ćuti ti tamo bre! Takva su pravila."
To ti je ono kad odeš na svadbu u Malu Krsnu kod burazera, napiješ se kao stoka i odeš kod muzike da naručiš pesmu i to platiš debelo, a muzika te ne jebe za živu silu jer si janpi...
Jedno od najznačajnijih sjećanja na dobra stara vremena svih Jugo-nostalgičara čije prepričavanje služi kako bi se mlađim generacijama stavilo do znanja kako je nekada vladao red i mir za razliku od današnje anarhije. Da je jedan prosječan omladinac svaki put kada je čuo tu priču poslao CV i dokumenta za neko radno mjesto, do sad bi našao posao.
A: Jesi čuo kako onog malog izbodoše ona trojica u parku. Dva'es godina momak ima a eno mu se bore za život. Pa jebo te, ja sam '81 spavao na klupi u Zagrebu i niko me takao nije a danas u svom gradu ne mogu ni da prošetaš parkom a da ne pomislim kako će mi neko glavu skinuti. Čovječe, kakva su vremena došla. Pih! B: Strašno stvarno, stari... Nego jesi jebao šta tamo?
Epitet promiskuitetne devojke, devojke koja većinu vremena provodi raširenih nogu, u horizontali, koja voli da eksperimentiše, voli da menja brzine, da živi punim plućima (i ustima), koja se, da se tako duhovito izrazim, satire od kurca.
Kao i sa kaskom, i u njenom slučaju joj plate posle udaranja.
