Jedno od najznačajnijih sjećanja na dobra stara vremena svih Jugo-nostalgičara čije prepričavanje služi kako bi se mlađim generacijama stavilo do znanja kako je nekada vladao red i mir za razliku od današnje anarhije.
Da je jedan prosječan omladinac svaki put kada je čuo tu priču poslao CV i dokumenta za neko radno mjesto, do sad bi našao posao.
A: Jesi čuo kako onog malog izbodoše ona trojica u parku. Dva'es godina momak ima a eno mu se bore za život. Pa jebo te, ja sam '81 spavao na klupi u Zagrebu i niko me takao nije a danas u svom gradu ne mogu ni da prošetaš parkom a da ne pomislim kako će mi neko glavu skinuti. Čovječe, kakva su vremena došla. Pih!
B: Strašno stvarno, stari... Nego jesi jebao šta tamo?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Стандардна прича. +
Ja sam čuo samo verziju "Spavalo se na klupi u parku" , bez Zagreba, ali ovo dodaje još jači efekat. +
Ma to je baš u Zagrebu Pakle, onako čisto da ti pokažu kako se nekad lagano živjelo.
Od 10 ljudi starijih od 50 godina sa kojima pričam tipa svakih par dana, bar 5 mi je ispričalo tu pričicu ;)
jes' kurac spavao na klupi u Zagrebu, tamo su hapsili i za manje :)
stopirali do trsta i spavali u zagrebu na klupi :)