Deo muške odeće koji je štitio od zime. Bio je poznat stanovnicima dinarskog pojasa srednje Bosne i Crne Gore, posebno onima koji su živeli na visokim planinama. Devojke su plele po jedan, obavezno od čiste runske vune i nosile u miraz sa ostalom opremom- košuljama, rukavicama, čarapama. Šare su izvodile kao ćilim vijugama od raznobojnog vunenog pletiva na pet igala. Neke su plele uzduž, neke popreko, plele a nisu znale koliki treba. U Etnografskom muzeju u Beogradu nalaze se dva nakurnjaka. Prvi je dugačak 19 cm, oblika levka oivičenog otvora naboranog vunenom čipkom, kroz koju je provučena dvobojna uzica koja služi da se nakurnjak vezuje oko struka. Pleten od bele domaće vune, ukrašen crvenom, narandžastom, žutom, plavom i vunenom pređom u obliku horizontalnih pruga. Drugi primerak nalikuje na zmiju i otkupljen je u okolini Rožaja u Crnoj Gori.
„domaće proizvodnje“
Ultimativni superzlikovac domaće kinematografije. Dart Vejder srpskog filma, Majkl Majers Televizije Beograd, Hanibal Lektor serijskog programa subotom uveče.
Osoba koja je zahvaljujući maestralnoj glumi Steve Žigona na naše prostore uvela pojam filmskog (serijskog) negativca, na zapadu poznatog kao "villain".
Jedinstven oblik ženske obuće kog krase dve pojave. Prva - ogavan izgled koji je prouzrokovan,verovatno,nastajanjem od skarta proizvodnje normalne obuće. Najsličnije su seljačkom gumenom opanku od 300 din. Ni sve one silne šare ne pomažu kod onakve vrste modnog ispljuvka. I druga - neumoljiv smrad prouzrokovan opet onim škart materijalima normalne obuće. Od tog smrada bi se i dvadesetodnevni leš tvora postideo.
Jednostavno i u jednoj rečenici - Smrt za mušku potenciju.
Produžetak, sastavni deo bombe bliskoistočne proizvodnje iz kućne radinosti. Dvonožni bot za jednokratnu upotrebu za prenos bombe od tačke A do tačke B, gde B označava BUM! Tačka B je uvek neko mesto prepuno ljudi, pa i dece, poput gradskih trgova, autobuskih stanica i slično.
Čudna sorta koja je vezana za bombe na svaki mogući način, a opet ne vole kad ih neko njima baca na glavu.
- Abdulah, kako ide?
- Kako je volja Alahova, Rašide! Malo teže otkako ovi Rusi bombarduju, ali biće...
- Kad smo kod toga, da li je brat Malik u svojoj radionici priveo kraju one paketiće za isporuku? Neka malo požuri, ponestaje nam fejdekina zbog ovih borbi, a ide kaurska nova godina, gužve na trgovima, pa da dodamo vatromet, hehehe.
- E, na njega ne računaj, malo je nervozan u zadnje vreme! Znaš da mu Ruje razbucale već tri radionice, otišao sa živcima.
- Čekaj, skoro mu i četvrta radionica otišla...
- E, to je on sam, rezultat nervoze, samo se štreca i zbućkao nešto loše...
- Alaha mi, kako li je on tako nervozan i neorganizovan doktorirao hemiju na Sorboni...
- Dobro, nije totalni promašaj... Zbućkao nešto od čega svi pobrljaveli kad udahnuli, a čuo za to brat Hasan koji prodaje za naš cilj te pobrljavke, proverio i kažeda može sa time da radi.
- Ako je volja Alahova takva, u redu. Nego, kako da mi obezbedimo eksploziv? Ovde u Alepu je sve izbombardovano! Divljaci kaurski! Da zapalimo lepo još par vojnika, obezglavimo neke zarobljenike i tako lepo i kulturno iznesemo svoje neslaganje sa njihovim divljačkim bombardovanjem!
- E, pa ima valjda i neka neeksplodirana! Pošaljemo ekipu da izvade eksploziv i gotovo! Ionako Rusi stave malo više od propisanog, znaš i sam, za svaki slučaj! Biće bar za tri dobra prsluka!
- Bolje za u ranac. Onog zadnjeg jedva ubedismo, kaže, razneće mu prsluk muškost, pa će da se bruka pred onim devicama u Raju...
- Tehnikalije! Nađi mi čoveka da stavi ranac na leđa, a ja šaljem ekipu da nađu bombicu i rasture je.
- Hm... Brat Džavid?
- Uf, nemoj njega, znaš da nije mnogo bistar!
- Jaka stvar, turi ranac na leđa, ušeta u tržni centar gde Deda Mraz drži decu u krilu, drekne "Alahu Ekber" i pritisne dugme! To bi svako umeo! Biće volja Alahova da sve prođe kako treba.
- Pa, ono, ako već manjka ljudi, mogao bi i ti...
- E, to nije volja Alahova! Ono, i za tebe nije loše mali test vere...
- Dobro, pripremi Džavida i da odradimo to!
Kada navijači domaće reprezentacije na prijateljskoj fudbalskoj utakmici Južna Afrika – Srbija zvižde (i hukću) jedinoj dvojici belaca (golmanu i jednom odbrambenom igraču) u svojoj reprezentaciji, pri svakom kontaktu sa loptom.
U stvari rasizam je to, što zbog takvog ponašanja, tj. “navijanja”, FIFA neće nikoga kazniti, pa čak ni opomenuti.
Kako osobe sa lovačkim pričama iz kreveta zovu svoj tuki, i ako ih niko ni ne pita za sexualna iskustva a kamoli veličinu oni uvek moraju da napomenu zmijugu u gaćama, i ako im realno nije ni veličine ove naše domaće belouške ali nema veze.
-I tako joj ja brate uvalim pitona do pola, kad ona već plače, prenemaže se, i oće i neće, a ja šta cu jadan... vratim ga u jazbinu dok se ne smiri situacija.
Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".
I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.
U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.
Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:
PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.
Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...
Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!
Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!
ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.
Soundgarden: „SUPERNIKIOMI“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro arghahaha zovite hitnu
ŠIKIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.
Sitna zajebancija koja vam baš uvek zafali kad nešto popravljate ili radite na nečemu. Takodje je to šrafić ili parčence gvojza, koje ostane višak nakon što Srbin rasturi i ponovo sastavi bilo kakav uredjaj strane proizvodnje.
Za razliku od licne, tanke bakarne žice, koja se koristi u klasičnim osiguračima, kurcolicna "ne mož' d' izgori ko licna", ona je tu da vas nervira dok mislite šta dalje.
Bahati Vozac je svaki onaj vozac koga voze na zadnjem sedistu,obicno ga voze u novim autima strane proizvodnje,koja su u 99% slucajeva crne boje.Ispred i iza Bahatog Vozaca je uvek policija koja po mom misljenu cuva nas od Bahatog Vozaca ,jer on ima obicaj da prolazi kroz crveno,pojavljuje se na TV-u,uvek je u pravu,lepo prica i svasta nesto nam obecava,vec godinama u nazad.
Pored domaće obične muve i muve zunzare postoji i muva guzara koja se čuje prilikom dugotrajnog ispuštanja nagomilanog prirodnog gasa u crevima.
Zvuk je dugotrajan i visokotonski, sa povremenim oscilacijama u jačini zvuka.
Ovu muvu još niko nije video, ali je zato svako čuo i namirisao.
