Fora od srca, prisutna na internom odeljenju bolnice.
„grad otvorenog srca“
Kada zelimo nekom od srca da pomognemo, a u stvari ga upropastimo.
Slavko: Mirko, pazi metak!!!
Slavko: Ne na toj strani!!!
Jedino opravdanje zbog ostavljanja samo srca na terenu.
Grad kojeg mnogi lose obavjesteni ljudi nazivaju Srbinje, usljed cega u svakodnevnom zivotu moze doci do velikih nesporazuma...
Da pojasnim...
Grupa lokalnih mocnika je krajem 1992. godine promijenila ime grada u Srbinje ne konsultujuci prethodno volju stanovnistva po tom pitanju. Stanovnistvo, iako gotovo stoprocentno srpske nacionalnosti je bilo protiv imena Srbinje. Lokalna radio stanica je tada sprovela anketu o promjeni naziva grada i ona je pokazala da su svi Focaci, listom, protiv bilo kakvog preimenovanja. Sutradan, po sprovedenoj anketi, grupa od nekoliko naoruzanih ljudi je upala u prostorije te radio stanice zaprijetivsi svim zaposlenima da vise nikada ne pokusavaju da urade tako nesto.
Naziv Foca nije turski (kako mnogi vole da kazu), jer je grad pod tim imenom postojao i prije nego sto su Turci dosli na Balkan.
Danas, 2010. godine, Foca se vec godinama unazad i zvanicno zove "Foca", a svi pravi Focaci su zadovoljni takvim epilogom.
Sve u svemu, definiciju napisah inspirisan pitanjem jednog kolege sa ceta "Pa zar Foca nije Srbinje". Ova definicija je ujedno i najbolji primjer iz koga se moze vidjeti koliko je ratno rukovdstvo Republike Srpske grijesilo u ta vremena.
Iskolacene oci,ubrzan rad srca,a ono ne izlazi..
Odalamiti nekog iz sve snage po zasluzi, onako, od srca.
Znate na šta mislim.
Gledanje u gole ženske grudi. Garantovano povećava broj otkucaja srca.
Veoma zanimljiv predmet, jer možeš da dobiješ bilo koju ocenu učio ti ili ne učio.
Profa - Svi Grci su ljudi, šta sledi?
Ja - Svi Grci su krokodili.
Profa - Može, može, valjana forma, vidim učilo se. Hmmm, danas je petak, pričaj...
Ja - Dakle, danas je petak, sledi da će sutra biti subota, juče je bio četvrtak.
Profa - Eh, ja te taman pohvalih, a ti tako. Danas je petak, sledi, da je Tokio glavni grad Japana. Nego, reci mi, zid je beo...
Ja - Zid je beo, ruže su crvene, ljubičice su plave, limun je kiseo, baš kao i zid.
Profa - Oooooho, bravo, neverovatna kompilacija genijalnosti i domišljatosti, kakva samo kreativnost, sedi 5.
Zemlja takve površine da je osnovcima u dobrom delu sveta zadavala glavobolju kada treba da je pronadju na karti. Što se pak toga tiče, njihove stanovnike (svih 33.000) karakteriše savršen bol u kurcu za granice, služenje vojnog roka, cene goriva u regionu ili svetske probleme, oni na to ne mogu i onako da utiču.
Jebe im se i što Madjarska nema more, jer nemaju ga ni oni, za šta im se takodje jebe - imaju dovoljno velika primanja da mogu da biraju gde će da idu, ne trbaju im vize, nemaju redove..Imaju dobar standard i lepo žive. I boli ih kurac.
Prkosno pokazuju kako ne moraš biti velik da bi bio siguran - oni nemaju koga da napadnu, niko ih neće napasti jer bi to bilo ispod časti, a teritorija je takva da ništa ne može od njih ni da se odcepi. Država mala, gradovi mali, malo ljudi, tako da se gotovo svi i poznaju..
Razgovor dvojice prijatelja koji žive na dva suprotna kraja Lihtenštajna:
- O pa gde si Mateo, nema te dve nedelje da svrneš u naš grad! Priznaj da ti je žena udarila pritvor zbog onog pijančenja..
- Ma jok Sandro druže stari, poslala me na pijacu a kući u Maurenu nestalo brokolija pa naleteo ovamo prigradskim, nisam se vozio 100 godina nekim motorizovanim prevozom.
- Nećeš uzimati kola?
- Ma odustao sam, šta će mi? Prehodam do granice za sat i po polako, bajkom mi treba 20 minuta laganeze..
- Ma uzmeš neku mečku da ga parkiraš ispred kuće za kurčenje, ne moraš da ga vozaš. I onako nemaš gde pare da potrošiš. Nego gde je Alex?
- Otišao u Afriku na svetsko, hoće da ga pojedu oni crnci ili da navuče neku boleštinu..Nema pametnijeg posla, jebo ga fudbal.
- Baš, ne bih mogao u tom rasulu da živim, šanse nema. Nego jesi video grupu za evropsko, biće derbi sa San Marinom a?
- Ma ko ga jebe, i onako se nećemo plasirati..Ej zamisli, malopre sretnem lika u busu, prosi!
- LAŽEŠ! Pa..Pa toga ima i kod nas!?
- Ma nije naš dobro je - neki Rumun..
- Jebem ti sreću, kako su ove granice pootvarali, još će nam i Kinezi prodavnicu ovde otvoriti. Nego gde ćemo ove godine na more?
- Ma možemo gde hoćemo..
Obicno kod malo mladje populacije prilikom polaska u grad uvek nastupi ono odgovaranje,pa kad roditelji vide da ne pali,onda sledi savetovanje,koje u najmanju ruku traje pola sata.
-Jeli mala gde si ti posla?
-Ja u grad,sto?
-Koga si pitala da li smes...?
-Pa mislim nisam nikog...al subota je svi izlaze,ne mogu ja sama da sedim kuci.
-Nisi sama,sedi sa nama da malo popricamo...da porazgovaramo.Da vidimo imas li kakvih problema.
-E,nemam problema,zurim...dajte koji dinar.
-Znaci ti nista neces da poslusas,jel znas ti sta se desava po gradu,i kakvih sve budala ima?Ti ne shvatas sta se sve radi po ulicama.Hoces da ti neko sipa nesto u pice pa da te odvedu negde da te siluju...I sta ce ti posle zivot?
