U stara vremena,veoma cenjena vestina,devojka nije mogla da se uda bez da u miraz nosi svoje rucne radove.
Danas situacija slicna,da bi ulovila muzijaka,zenka mora biti visokih manuelnih,a bogami i oralnih sposobnosti.
„stara vremena“
Solitarna igra / razbibriga koju naročito tokom hladnijeg dela godine upražnjavaju pripadnici muškog roda dok stoje napolju i kuliraju. Sastoji se od stavljanja barem jedne cele šake u džep, (sa sve palcem) i onda nasumičnim premeštanjem štapića i loptica koji se nađu pod tkaninom unutrašnjosti tog džepa. Služi za ubijanje vremena, opuštanje i zagrevanje ruku.
Igrač džepnog bilijara često nije svestan da ga igra, ali su cela šaka uronjena u džep, odsutan pogled i blaženi izraz na licu dobri znaci za prepoznavanje.
Ket trave koji nije pod izgovorom nekakvih skank/hibrid/džidžabidža sveden na razočaravajuće mizernu količinu koja kod prosečnog duvača jedva prelazi prag tolerancije, već je, k'o u dobra stara vremena, domaćinski velik poput najveće životinje na svetu, tj. kita.
Napravi pauzu, uzmi kit-ket!!!
U stvari pored kuuuća. Tako se u Vojvodini označava hod trotoarom, pošto su mesta ušorena i bio je običaj da se u stara vremena postavi trotoar, beton ili makar naređaju cigle radi lakše prohodnosti.
Istinita priča:
U Kovinu, završavaju se časovi u srednjoj školi, i cela gimnazija ide trotoarom, osim grupe učenika iz Smedereva. "Vidi ove seljake, ne znaju da idu pored kuća..."
Veoma stara osoba.
Grupa rekreativaca se posle dužeg vremena okuplja.
A: A da zovemo Miću na fudbal?
B: Ma kakvog Miću bre? Muda mu se o kolena češu,nije potrčo još od '95.
A: A i to što kažeš, nego aj pošalji onog malog po pivo.
Dah stare Juge među nama. Od čuvenog imena,preko sve obuće koju su proizvodili u ono prohujalo vreme koje se sad čini tako daleko...Danas doduše modernizovano,ali asocira nas na dobra stara vremena.
Bakica 1: E vidi nam danas Borovo...Eeeeh...a kad smo deci kupovali zepe, pa su nam se radosno zahvaljivali danima...
Bakica 2: Jeste,jeste,svi su ih nosili...lepe bile one osamdesete...
13-godišnja curica (preko puta,vrišti): MAJOOOO SNIŽENJE U ALDU...DA KUPIM ONE ŠTIKLE PA IDEMO NA BLAYWATCH U SUBOTU!!!
A bakice se zgledaše,pa skrenuše pogled nazad na Borovo...
Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.
Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.
Tih deset dana ne čita novine kako mu vesti ne bi kvarile bar to malo užitka.
Treba da se vidiš sa ženskom za sat vremena, a konobar te pita je l' hoćeš i luk uz ćevape.
Moravski ngsle za kučinu. Osim što se koristi kao industrijska vuna, u stara vremena se koristila za 'humano' lišavanje života pasa lutalica. A bio ih je pun kurac onda.
- Avro, o Avrooo! Avrame bre! Aj leba ti, uzni onu težinu i namaži s' mas', pa tutni Džekiju preko komšinijog plota, ne mogu da spavam od te džukele!
