Pitanje koje ćale postavi kad se pojavim na vratima nakon tri dana pijančenja daleko od kuće uz odsustvo mozga...i zalupi mi vrata pred nosem.
-Ženo, ko je ovo? (Dobro si se setio da imaš kuću, magarčino!)
-Ne znam, verovatno neki što prodaje knjige...
Stih iz istoimene pesme Ripčeta Ahmedovskog. Glavni akter u razaranju jetre mnogih boema. Ujedno i sleng koji predstavlja metaforički prikaz mamurne osobe. Kao i posle svakog mamurnog jutra, prvo se hvata za obližnju flašu s'vodom a potom za flašu rakije. Jebi ga, klin se klinom izbija. Nakon tradicionalnog pričešćivanja sledi razbuđivanje. "Otvara oči ko kafanska vrata".
U zemlji Srbiji kod Zabrdnjih Tolaca, samo malo levo...
- Cveto, viđe li ti mog Radovana?
- E Milunka, ene ti ga u šatoru. Zaspa' sinoć k'o jagnje. Vala kol'ko popi i nije mu se čuditi...
- E Radovane, Radovane zemlja ti se radovala... Rakija će ti kad tad doći glave.
Nakon izvesnog vremena...
- Gle Milunka Radovana, što to čini s'rukom, šta baulja to van šatora?
- Garant traži vode... Jes' Bogo mi, eno vata se za flašu. Auuu... ala loče ko da nikad vode nije pio!
- Znaš kako kažu! Ko nije prob'o rakiju, taj ne zna kol'ko je voda slatka...
- Ne brini se sad će on i za rakiju... 'Esam ti rekla! Sad će d'iziđe, pa će sedne ko Turčin... Ima đedo Krstan u grobu da mu se prevrće. Viđe ga kako se budi,.. Otvara oči k'o kafanska vrata.
Najlepša ljudska osobina. Ljudski je grešiti, a božanski je opraštati, zato treba pronaći čoveka u svakome ko ti čini zlo i svojim oproštajem otkriti mu put.
Nema veze nikakve, pantalone su mi čitave, jesam peglao ivicu danas i malo je poremećena posle svega, a i poderana je, greota, ove graoraste "Kluzove" najviše volim, jao, pa propala mi je i moja omiljena košulja na krupne kocke, a ima i skorele krvi, nisam siguran je li sa nogu, ruke ili lica, najverovatnije sa kolena jer mi se rombovi na čarapi ne raspoznaju, i opet moram da dižem kredit za mokasine, ko zna možda sam i tetanus zapatio, možda umrem sad za razliku od toga što nisam umro malopre iako mi se ukazala šansa, ali nema veze, žao mi Džekija, uplašio sam sirotu kucu svojim nailaskom u njegovu ličnu ulicu, ne zna on da ja kao ljudsko biće ne raspoznajem gde je zapišao teritoriju, šta će siromah, istresirao sam ga, a on mučenik navalio da me rastrgne, beskućnik, to mu je sigurno od posledica rata, treba se staviti u njegovu situaciju, ne znaju ljudi šta je to front a on jeo mesni narezak, pišao krv i zauzimao kotu Krivaja za nezahvalnu državu, od dnevnica nema ništa a i po podočnjacima mu se tačno vidi da pije nesrećnik.
Španski "Pink"... Fabrika radosti za sve babe i tetke, i glavni povod za tračarenje i ispijanje hektolitara kafa u 5 popodne. Televisa je inače kompanija koja se bavi snimanjem španskih serija i sapunica. Ukoliko je neko odgledao samo jednu, poput "Esmeralde" ili "Ljovisne" može naslutiti šta se radi u svakoj sledećoj. Posle dvadeset godina otkriva se ko je kome otac, a ko majka, zdravi ljudi se prave invalidi, plaču ko u sezoni monsuna, i naravno tu su zabranjene ljubavi, koje sve bake i tetke teraju u plač! Kojom brzinom se ove serije snimaju, dokaz je i to da glumci nemaju vremena da nauče tekst, već nose bubice radi uštede vremena i lansiranja u etar što većeg broja epizoda ili "Telenovela".
Device Gvadalupe teđuda me porfavor!
Pijaca snova i promašenih zanimanja. U skladu sa evropskom definicijom šou-programa: blještavo, pompezno, perverzno, omnitematski, degutantno i banalno...
Jedni do drugih i igrači i pevači... I reperi i metalci... I devojčice od 10-tak godina što pevaju izvorne i duhovne pesme, i voditeljke-striptizete što skidaju gaće i sevaju pičkom... I sportisti i majstori... I denseri i neosamuraji... I nindže i mindže... I mađioničari i alkoholičari...
Sve podseća na situaciju kada se likvidira neka gazdinska kuća, pa narod trči i grabi sve što vidi... Kao posle ''oslobođenja'' 1944-te kada su čuvene partizanske ''trojke'' (u ovom slučaju: tročlani žiri) sudile i odlučivale ko će da živi a ko ne, to jest, ko odgovara da ide dalje, a ko otpada... Tako je i ovde: sve izloženo i nagurano u isti koš(nerazvrstano po kategorijama) i izloženo sudu naroda, a sve u cilju približavanja toj, nama magičnoj, mističnoj i svetoj sumi od 100 000 evra...
Mrki pogled koji svaki vozač uputi drugom dok ga pretiče, obično da bi video koja je ta budala koja vozi toliko sporo, obično uz komentar, e znao sam da je žensko.
Česti su i uzvici negodovanja- Ko ti dade dozvolu! Poserem ti se na volan! Dabogda pogino
Gledaj, gledaj, pička mu materina kako vozi
- Smiri se bre malo
Aman, gledaj kako krivuda, saću da vidim ja ko je to
Vrlo česta pojava u našem društvu, čiji su glavni akteri dokoni ljudi, kojima je glavna briga na dnevnoj bazi prvenstveno u čiju će se kuću uvaliti i presedeti par sati.
Zaklete preldžije i ljubitelji posela o tuđem trošku, spremni da besplatno degustiraju hranu, piće, atmosferu i strpljenje svih prisutnih na raznoraznim svadbama, sahranama, krštenjima, rođendanima, ispraćajima, slavama i drugim skupovima koji su neizostavni u životima našeg naroda.
Druga najbitnija stvar je kako zabosti nos u tuđe probleme i utoliti glad za informacijama, a u cilju očuvanja reputacije radio Mileve.
- Des poš’o matori? Pola dva je tek, ja kontao okupljanje oko 7?
- Idem malo da prošvrljam po kraju, pa idem da se zabodem kod Mice, mrzi me da budem sam u kući, a zimoća napolju, he he he.
- Brate... Ti se mnogo uvrzo kod Mice ovih dana, pomisliću da ti je malo više od koleginice sa faksa. Iskuliraj malo jebote, više si u njenoj nego u rođenoj kući.
- Jebiga, pomiri se sa činjenicom da JA jebem. Kacam ti govorio da je mala dobra, ti si odmahivao rukom, bravo ti ga bate sad.
------------------------------
Komšinica: Petrovići, kod kuće li ste?!
Muž šapatom: Ženo, psk! Ne progovaraj, živ ti ja, nismo kući dok ne ode 100 metara dalje, taman da ti pod nogama gori, da cviknula nisi!
Žena šapatom: Zašto mori? Nije Mara tako loša žena, gre’ota je da se svaka dva dana pretvaram da nisam kući...
Muž šišteći: Ćuti b’e ženo, budi pametna, zadnji put je bila prošle sedmice kad mi je majka umrla, nije dosta što sam morao da je slušam kako bugari u sred gradskog groblja, nego mi se još i u kuću uvrzla! More begaj, đavo da te nosi, i ćuti kad ti kažem!
Govno kapitalac.
Ono koje si zadržavao u sebi od Crne Gore do Beograda, jer je krenulo u vozu.
A onda si konačno došao gajbi, jer nigde drugde ne moš da kenjaš k'o čovek.
Pa kad konačno treba disereš, bude ti krivo, priraslo ti ksrcu kol'ko ga nosiš.
Tol'ko dugo da je naraslo kilo majku mu jebem.
-Beži bre u kurac, idem da bacim kilaša..
Sve, samo to ne prijatelju! Ubode ga ko prstom u dupe. De me nađe? Mani me sa tim...
I tajfajzen emocija koje se javljaju pri postavljanju škakljivih pitanja sagovorniku.
-Al si propo ko srpska ekonomija jebote... De ti je ona mala?
-Mojne to tebra, bolje me pitaj nešto drugo.
-A izvini bate. Nego, evo ti ovaj konopac što si mi tražio, praviš ljuljšku neku a?
======================================================================
-Kako je matori, radiš negde?
-E ako može neko drugo pitanje molim te. Tipa zdravlje i to...
-Pa kako si sa zdravljem?
-Otkako tražim posao nikako...
Šumadijski lokalizam koji se koristi za živahnu osobu, nekoga ko je uvek spreman za akciju, brz i okretan. Mož' da jebe kobilu u trku narodski rečeno.
- Šećeru, opet si se napio? Ubiće te ona tvoja.
- Šta? Ko? Ja pijan? Svašta, k'o vidra!
- Mhm, jesi se setio da sakriješ oklagiju kad si polazio u kafanu, opet ćeš da budeš indigo jedno mesec dana.
- Ne seri. Ne seri, mogu sad na mesec da skočim, sam k'o vidra bre!
