Obično je to osoba muškog pola, starosti između 30 i 35 godina, razume se u sve, i što je najvažnije nikad ne protivreči vozaču, jer je ipak vozač glavni. Može se sresti isključivo u međugradskim linijama, a krenuo je negde da završi nešto sa nekim čovekom.
Što se fizičkog izgleda tiče. "baja koji priča sa vozačem autobusa" je uvek u varijanti sportska elegancija, a oblači se kod šanera prema najnovijoj modnoj liniji. Najvažnija karakteristika je ta da UVEK sedi u prvom sedištu sa desne strane, i to onom koje je bliže vozaču.
Ponosan je na to što poznaje vozača, i misli da mu se svi dive jer jedini on ima tu čast da priča sa glavešinom autobusa.
„cast izuzecima“
Tačno ta rečcast izuzecima8 definicija →
- Ideš li, rode?
- Idem, idem...
Jauk bi se iz groba čuo kad bi Petar znao ko i kako obeležava zbor u njegovu čast.
Pa zar našem Petru, sa levelom dobrote i patriotizma "zaveštavam organe za istraživanje na medicinskom fakultetu", da go-go plesačice tresu guzovima pod šatorom? Vukovi s Manjače su definitivno podbacili sa ovim hepeningom. Još kad na to dodamo karaoke parti u izvedbi Milorada Dodika i Zorana Tegeltije jasno je o kakvom je bezdanu reč. Pitam se samo da li Kočić s neba gleda u rodne Stričiće za vreme zbora i traži viljušku da sam sebi oči povadi?
Pod šatorom pevaju Žare i Goci i Sinovi Manjače i Jandrino jato i Baja Mali Knindža i Ćana. Držeći se za svodove šatora, debeloguze nesvršene studentkinje izi bizi fakulteta gruvaju nožurdama o astale pod režiserskom palicom gazde, glumeći go-go kučke - mada, dobro će im doćii neki dinar za ratu za faks. I baš u tom momentu, zbor jedne narodne veličine, pretvara se u gasterbajterski raj, te naši izvozni fiziklaci umazanih obraza vrućom jagnjetinom traže po džepovima zgužvane evropejske novčanice, da barem na neki minut usvoje onu jednu debeloguzu da koji put otrese i za njih. I baš tada, tamo u ćošku, sasvim slučajno, sede pijani Jovan Deretić i Boris Malagurski. I Dok Jovan tupi o tome kako je Banja Luka nekada bila vizantijska prestonica sa srpskim carevima, Boris gleda u ono malo pivo od 2 evra (mamu im jebem), razmišljajući o tome kakva je velelepna kasrana bila tu na Manjači, krajičkom oka primećuje Kalimera pored flaše kako viče: Nepravada pa to ti je!
Takmičenjo
Imenica latinskog porijekla: contextus; od con-texere – tkati zajedno, utkati, preplitati niti tkanja… Značenje nalazimo u riječima tekstil, ali i tekst (pisani, govoreni).
Kontekst je skup ideja, činjenica unutar kojih i oko kojih nastaje, rađa se određena misao. Kontekst toj misli daje boju, određeno značenje, sasvim konkretnu, specifičnu poruku. Tvorac te misli duboko je uronjen u kontekst, mora ga razumjeti, mora se njime kretati kao dvorištem iz svoga djetinjstva.
Riječ kontekst često se koristi u pomalo jalovom nastojanju političara i ostalih više ili manje javnih ličnosti da obrane čast svojih misli izrečenih u raznim, najčešće osjetljivim situacijama.
(benigni) primjer s konferencije „Gradom protiv nasilja“
- gradonačelnik: Žene ne vole šonje, vole frajera, fakina koji iza sebe ima najmanje pet do deset tučnjava, i to s teškim ozljedama.
- potpredsjednica vlade (na jednom drugom skupu): Znači da bi žene bile krive za nasilje?!
- gradonačelnik: Komentirati nešto istrgnuto iz konteksta, ne biti na konferenciji, ne pogledati cijeli tijek konferencije je neozbiljno i to ne bih preporučio nikome, pa ni gospođi xy
U kojem to kontekstu žene vole nasilje i nasilnike?
(ostavimo mazohizam zasad po strani)
Divan produkt demokratije. To omogućava Hanibalu Gadafiju da se bije sa policijom po Parizu, ruskim diplomatama da gaze ljude po Podgorici, Dusanki Pešić Jenkić da ne odgovara pred sudovima nekoliko drzava i gomili dupelizaca da ne odgovaraju ko ljudi(neki i nisu) za prekrsaje i zločine počinjene u prijateljski nastrojenoj državi. Da bi se oni prijatnije osjecali policija zaustavlja i kola hitne pomoci da bi ambasador imao slobodan prolaz do nekog hotela u kojem ce dupe da mu ljube najviši zvanicnici države u kojoj je imao cast da dodje i obasja je svojim prisustvom na usput se trudeći da sa što vise riječi ne kaže nista.
Skora i vrlo verovatna budućnost svetske muzičke scene. Najezda voluminiziranih manekena u svom konačnom, apokaliptičnom obliku. Moguće, sa Žeksom kao kompozitorom i Ivanom - inače tatom po zanimanju - kao specijalnim gostom.
Naime, sve je počelo jednog sunčanog prepodneva kada je pre cirka tries’ godina jedan zadrigli i proćelavi muzički producent – kome ćemo ovom prilikom izostaviti cenjeno ime jer ionako svi oni izgledaju isto – doneo sudbonosnu odluku da od petorice mlađanih, zgodnjikavih i, nažalost, za muziku NETALENTOVANIH pederčića (za pušenje kurca se, ipak, ne bih zakleo ) zbudži PEVAČKI BEND, koliko god to neverovatno zvučalo čak i jednom prosečnom ljudskom uhu.
Skori razvod od jednako debele žene ( koja mu je, baj d vej, uzela i kuću i džukelu ) dao mu je dovoljnu snagu ali i drskost da istraje u ovom nesvakidašnjom poduhvatu, uprkos frapantnom podatku da od petorice peškira čak trojica NISU ZNALA NI DA PRIČAJU a kamoli da pevaju! Međutim a umnogome i zahvaljujući muzičkom (ne)ukusu gomile kako oplođene tako i neoplođene ženske čeljadi ( čast izuzecima, razume se ), njegova odluka se ispostavila kao pun pogodak i označila trenutak svojevrsne ŠIZME u muzičkoj industriji ( o, groznog li imena za nešto što bi trebalo da ima veze sa emocijama ) koja od tada kvalitet svojih proizvoda deli na onaj “marketinški” i onaj...ustvari, ja ni ne znam koja je ta druga kolona.
Da se razumemo: komercijalna muzika je postojala mnogo pre nego što se pomenuti ćelavac dosetio da namlati još para ali je neka granica ipak postojala. Pokušaj popularizacije klasične muzike preko čuvena “Tri tenora” ( koji su, ispostaviće se, bili i jedini PRAVI tenori međ’ čitavom jebenom gomilom potonjih ) imao je svoj smisao pre svega u tome što su njih trojica zaista LEPO PEVALI, što nikako nije slučaj sa današnjim, lepuškastim eksperimentima. Pomenuti producent se, doduše, koju godinu posle inicijalnog uspeha pešovanske petorke obesio o vodokotlić na jednoj benzinskoj pumpi ali to je ipak premalecna uteha za “poklon” koji je tako velikodušno podario svetu. Ješa jebeni...
- Milane, kaži dragička!
- Dragička, id’ u pizdu materinu...
- Nabavila sam karte za koncert “12 tenora”, idemo u sredu, jeeeeeee!!!
- Draga...Znaš onu moju kasetu “Dire Straits-a” što uvek držim pored kreveta?
- Joj, znam! ‘Oćeš više da baciš to đu...
- E pa, ako mi se samo još jednom budeš obratila u toku našeg braka, NJOME ću lično da te udaram u glavu dok ne budeš prestala da postojiš, ščula?! Beži mi s očiju, glupačo, dok nisam zapalio i tebe i Arenu i tih dvanaes’ pederčića!!!
Opštiti sa damom kojoj je dojadilo čekanje princa na bijelom konju,
pa je napokon odlučila da razmrda zaraslu pičku.
- Vidim te s Majom sinoć, jesi joj skin'o paučinu, a, a?
- Skin'o.
- E neka si, svaka ti čast, bilo je i vrijeme. Je l' zarasla puno?
- K'o mezar u Šipovu.
Kaže se devojci koja rukuje kopljem kao legendarni Čeh.
- U, mala, svaka ti čast! Al ga bacaš, k'o Jan Železni.
Osoba koja da bi upala u društvo počinje da sluša muziku koju to društvo preferira.
Prisluškivač će početi da bezkompromisno veliča i brani taj muzički pravac pa bio to Crni Metal ili pak Turbo Folk.Ubrzo će početi da nosi majice bendova ili majice sa logom "Renome-a"...Počeće da temu razgovora skreće na muziku jer se intelektualno ne može porediti sa ostatkom društva ili jednostavno nikoga ne jebe ni dva posto to šta on ima da kaže.Sve će to uraditi da bi na kraju imao tu čast i satisfakciju da kaže sam sebi:"Ja pripadam".
Osoba 1: Joj,da li si čuo novi Prikanov album:"Oj curice,suknja ti se na viljušku zakačila"?
Osoba 2: Jok ja...
Prisluškivač: Jesam ja! Prikan je car! Kako je samo otpevao onu baladu:"Ja u goru a ti kod Milutina." Smatram da odavno nije imao bolje delo. Štaviše,ja kažem da...
Osoba 1: Ajde prisluškivač primiri malo.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Osoba 1: Burazeru znači juče Mayhem i Dying Fetus ceo jebeni dan!
Osoba 2: Znam imao sam sličnu situaciju juče kad sam slušao Venom tri sata. AT WAR WITH SATAN!
Osoba 1: Bolesno haha.
Prisluškivač: A ja sam se...aham...ubijao od Poisona i Motley Crua. "Eveeeerrry rose has its thorn! Just like..."
Osoba 1: Ajde smirnoff malo pozeru. Do prije mesec dana slušao si Šemsu i Micu Trofrtaljku...ajde odjebi sad!
Ili Les Paul, koga svi verovatno znaju po ovom imenu (najpoznatiji model gitare na svetu, nazvan u njegovu čast, kao njenog mastermajnda, od strane Gibsona). Postoji mnogo spekulacija, mnoge pretpostavke, ni jedna od njih ne može biti potpuno tačna, ali je činjenica da je on jedan od očeva Rock'n'Roll-a, najzaslužniji zato što mali dupeglavci kao Keith Richards nisu u završili u zatvoru ili kao čistači toaleta, graditelj puta po kojem i danas putujemo. Ne znam kako je to uradio, ali sam mu zahvalan na tome. Činjenica da nije znao muzičku teoriju je manje važna.
U zavisnosti od smera i relacije kupovine, može da nagovesti realno stanje u porodici.
Ako si ćale i kupuješ sinu, svaka čast za odgovornost.
Ako si keva i kupuješ sinu, hvaliće se ortacima da ima najbolju kevu na svetu.
Ako si keva i kupuješ ćerki, svaka čast za odgovornost.
Ako si ćale i kupuješ ćerki, bolje se naguzi, ti si sledeći na redu za jebanje.
Ako si sin i kupuješ kevi, bolje reci ortacima da ćeš da ih puniš vodom i bacaš sa terase.
Ako si ćerka i kupuješ ćaletu, upozori ga koja od tvojih vršnjakinja provereno fura par polno prenosivih bolesti.
