Skora i vrlo verovatna budućnost svetske muzičke scene. Najezda voluminiziranih manekena u svom konačnom, apokaliptičnom obliku. Moguće, sa Žeksom kao kompozitorom i Ivanom - inače tatom po zanimanju - kao specijalnim gostom.
Naime, sve je počelo jednog sunčanog prepodneva kada je pre cirka tries’ godina jedan zadrigli i proćelavi muzički producent – kome ćemo ovom prilikom izostaviti cenjeno ime jer ionako svi oni izgledaju isto – doneo sudbonosnu odluku da od petorice mlađanih, zgodnjikavih i, nažalost, za muziku NETALENTOVANIH pederčića (za pušenje kurca se, ipak, ne bih zakleo ) zbudži PEVAČKI BEND, koliko god to neverovatno zvučalo čak i jednom prosečnom ljudskom uhu.
Skori razvod od jednako debele žene ( koja mu je, baj d vej, uzela i kuću i džukelu ) dao mu je dovoljnu snagu ali i drskost da istraje u ovom nesvakidašnjom poduhvatu, uprkos frapantnom podatku da od petorice peškira čak trojica NISU ZNALA NI DA PRIČAJU a kamoli da pevaju! Međutim a umnogome i zahvaljujući muzičkom (ne)ukusu gomile kako oplođene tako i neoplođene ženske čeljadi ( čast izuzecima, razume se ), njegova odluka se ispostavila kao pun pogodak i označila trenutak svojevrsne ŠIZME u muzičkoj industriji ( o, groznog li imena za nešto što bi trebalo da ima veze sa emocijama ) koja od tada kvalitet svojih proizvoda deli na onaj “marketinški” i onaj...ustvari, ja ni ne znam koja je ta druga kolona.
Da se razumemo: komercijalna muzika je postojala mnogo pre nego što se pomenuti ćelavac dosetio da namlati još para ali je neka granica ipak postojala. Pokušaj popularizacije klasične muzike preko čuvena “Tri tenora” ( koji su, ispostaviće se, bili i jedini PRAVI tenori međ’ čitavom jebenom gomilom potonjih ) imao je svoj smisao pre svega u tome što su njih trojica zaista LEPO PEVALI, što nikako nije slučaj sa današnjim, lepuškastim eksperimentima. Pomenuti producent se, doduše, koju godinu posle inicijalnog uspeha pešovanske petorke obesio o vodokotlić na jednoj benzinskoj pumpi ali to je ipak premalecna uteha za “poklon” koji je tako velikodušno podario svetu. Ješa jebeni...
- Milane, kaži dragička!
- Dragička, id’ u pizdu materinu...
- Nabavila sam karte za koncert “12 tenora”, idemo u sredu, jeeeeeee!!!
- Draga...Znaš onu moju kasetu “Dire Straits-a” što uvek držim pored kreveta?
- Joj, znam! ‘Oćeš više da baciš to đu...
- E pa, ako mi se samo još jednom budeš obratila u toku našeg braka, NJOME ću lično da te udaram u glavu dok ne budeš prestala da postojiš, ščula?! Beži mi s očiju, glupačo, dok nisam zapalio i tebe i Arenu i tih dvanaes’ pederčića!!!
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
profesorski, sa mjerom i stilom
Fala, pani. Mora neko da kaze :)
primer vr' ! +
Kakva defka.....svaka čast Profo....ode u omiljene iz momenta...uživanje je bilo čitati je *
Cenim, čoveče i viđamo se ovih dana na fudbalici. Sutra sam u Srbiji pa se javljam.
то професоре '+ !