Najveća nesreća srpskoga seljaka. Gora i od nesreće prosečnog lika iz turske serije, uz kojeg srpski paor prekraćuje vreme između njive i večere. Sve ono što je godinama domaćin radio palo je u vodu, jednim nesrećnim potezom. Dal je zasrao on, ili neko od njegovih ukućana potpuno je svejedno, selo će da priča o tome, ljaga se ne može oprati nikada. Ni sa Ferijem u hladnoj vodi. Tuga je ravna osećanju Velikog vođe posle ispaljivanja ćorka na južne susede. Ma kakvi, malo je to. Ravna je sreći Angele Merkel kad treba nasmejana da se slika sa Tadićem.
- Alo sine, šta mi učini, krv ti poljubim! Čuvao sam te bre ko malo vode na dlanu! Kupio ti malu motiku za prvi rođendan. Prvi dan u školu si išo frezom, na malu maturu si išo traktorem! U srednju nisi hteo da ideš, poštovo sam tu odluku, kupio sam ti Zmaja i uzeo u arendu još 15 jutara zemlje. Šta ti bi da mi ovo učiniš! - Šta je ćale? - Kaže tvoja majka da je čula po komšiluku da si u ambaru silovao onu malu ćeru gazda Milisava! - Nisam je silovao ćale, a i ona je sedmi razred, ali drugo polugodište! - Mrš iz ove kuće, nezahvalniče! Treba selo da bruji o tebi! Radojka, dodaj mi pušku!
Okruženo neprijateljskim logorima (bazama); kolektivno pomahnitalo stanovništvo u tripu da je najjače na svetu; radi opstanka se konzumira čarobni napitak (na bazi šljive najčešće); svima je pečeni vepar (prase) ultimativno jelo; stanovništvo se leči kod travara; klesanje kamena (menhira) je jedini oblik privredne aktivnosti.
Jedina bitna razlika je što nema ko da veže usta bardovima Harmoniksima, koji se svaki dan deru po televiziji.
Ako ste mislili da su favele Rio de Žaneira zajeban kraj, gadno ste pogrešili. Postoji mesto gde te ljubazne bakice (malo uštogljene, ali ljubazne), baštovani i posmatrači ptica vrebaju sa instinktom velosiraptora. Lokalni sakupljač markica barata otrovima tako dobro da bi skenjao Raspućina iz prve, a predsednik seoskog šekspirovskog udruženja ima kolekciju ljudskih lobanja u podrumu koje polira delovima odranih ljudskih koža. I svi piju čaj u isto vreme, skotovi bolesni.
U najnovijoj studiji nekog nemačkog instituta, od deset najopasnijih mesta na svetu, prva tri su sela u Jorkširu. Četvrto je seoce u Notingemšajru, peto i šesto su u neposrednoj blizini Oksforda, tek sedmo zauzima Rio, osmo i deveto sela u Stafordšajru, deseto Bangkok.
Preći "malo" više od predviđene kilometraže. Kao kad mazneš od ludog oca auto, a on zapisao pređenu kilometražu. Pa te onako svežeg od sabajle nahvata.
-Gde si mamin sine, jesi li ti to uzeo auto sinoć? -Pusti me bre ćale, otišao sam samo do drugara. -Pa jesi u susedno selo parkir'o majku ti jebem?!
Najčešći izgovor i opravdanje onih za koje su fizika i hemija misaone imenice, a matematika, sa sve limesima i funkcijama, špansko selo i jedina trojka u dnevniku.
Primer 1:
Osoba A: E, brate, nešto mi ne idu ovi integrali, je l' bi mog'o da pogledaš zadatak? Osoba B: Sad? Vidiš da žurim, evo, pitaj Sanju! Sanja: A, ne, ne, nemam ja to pojma, ja sam društveni smer.
Primer 2:
Brat: E, koja bi formula za glicerol? Sestra: Otkud ja to znam! Bože, pa znaš da sam bila društveni smer...
Deo života koji večno ostaje urezan duboko u vašem srcu. Baš tu u tom dvorištu ste nekada davno vi i vaš stariji brat igrali fudbal, i nenamerno lomili bakino cveće. Da bi izbegli grdnju morali ste nekako to i da zamaskirate. Selotejp je uvek rešavao stvar, makar na neki kraći period. Jurcali ste se po dvorištu, valjali po travi, igrali sa kučetom, baš tu na tom mestu se okupljala familija, bilo vas je puno. Tetke, teče, braća, sestre, stričevi, strine, ujne, ujke, babe i dede. Tad smo roštilj jeli s nogu, u pauzama igre. Tad nismo marili ni za šta na ovom svetu. Jurili smo piliće, hranili smo mačke i pse, gledali prasiće.... Slušali smo bajke, verovali smo u Deda Mraza. Dobro je uvek pobeđivalo. Imitirali smo naše omiljene junake. Bakine đakonije su nas privlačile više od bilo čega drugog, neverovatan spoj mirisa i ukusa. Sve za unuke. Godinama sve ovo prelazi u sećanja. Više ne verujemo u Deda Mraza, znamo da dobro ne pobeđuje uvek, osećamo da su nas naši heroji izneverili, ali baka i deka su i dalje tu za nas. Sada smo stalno u nekoj gužvi, devojke, društvo, škola, mnogo ređe posećujem to selo, ali i dalje volim da odem na par sati. A kada odem, sve me podseća na to vreme, koje je prošlo i nikad se neće vratiti.
Stihovi nekad hit pesme. Rado upotrebljeni od strane mnogih prilikom primećivanja kako raznih oblika ruraliteta u akademskom okruženju, tako i nedostižnih kreacija savremene srpske arhitekture.
-student iz pi*ke materine: Ali profesor'ce, kako se to mere integral't kad je men' jedan prof'sor iz Kozarske Dub'ce rek'o da to nema dif'rencijala. -nedužna profesorica (u sebi): selo moje lepše od Pariza...
Izraz koji dvosmisleno daje odgovor na pitanje zašto se ne treba kurčiti kada ste na nepoznatom terenu,a pritom ste i u deficitu sa ljudstvom,oružjem i ostalom opremom.U neka davna vremena na narodnim svadbama/veseljima umelo je doći do nemira,izazvanim nesmotrenim potezima gostujuće ekipe(sa mladine strane).Te frke bi se završavale neslavno po kotaričare(sa mladine strane),jer njih ima dosta manje u odnosu na mladoženjine goste+raju koja je došla ne igranku(oni svi staju na domaćinovu stranu).
"brateee,sutra u pazar,finale kupa,da nalupamo mustafe"?!!
-"jok ja,ostajem gajbi,gledam dva i po' čoveka"
"pičokaro,što tako,šta si se uzent'o"?
-"brate,znaš ti za onu staru "selo uvek bilo jače od svatova",tako da ne pada mi na pamet"!!!
Poredbeno merilo nečije poznatosti. Španska sela reflektovana na popularnost pojedinca, grupe, ili stvari.
- Š'o si ljomber, Čildrn Of D Bejzment su tako kvlt bend, to što imaju 14 pregleda na jutjubu ne znači da nemaju kvalitet! - Tebra, poznati su k'o Pijaćencina prva postava.
- E Marvele, vidim ti počeo baš da grizeš tamo po Vuki sa tim pisanjem, jesi post'o popularan, trololo? - Ma jesam matori, poznat sam k'o prva postava P'jaćence.
