Sinonim za bag. To je ono kad se probudiš posle žestokog pijanstva i tako rašarafljen i razbijen od mamurluka po inerciji odeš kod drugara koji žive sprat niže na fuka. Tada na svako njihovo pitanje vezano za prethodnu noć i ostatak tvog života pre te noći, ti ne možeš da daš nikakav odgovor. U takvim situacijama si naravno najpogodniji za kolektivno trpanje.
Pera: Pogledaj ga kakav je! Šou... Švaba: AAaa pa malopre je zvao Panta i ispričao mi da ste se razbili kao čunjevi! Btw, kako se zove ona Rusova sestra što je bila sa vama za šankom? Ti: Ovaj....ummmm..... Švaba: Brate, koji ti je kurac?! Pera: Ćemo na basket večeras? Ti: ........ Rade: Ma pustite ga bre više, vidite da pola sata učitava! Svi (sem tebe koji ništa ne kapiraš): Buhahahahahaahahaaaaaaaaa!!!
Rec koju prosecan Balkanac (inace novajlija ) kuca na YouTube-u najvise,vidi klip sa istim nazivom odgledan preko 3 mil. puta na cijem pocetku se vidi devojka u kupacem,tada nas prosecan balkanac pomisli "to je to,ce bude trpanje" ali ipak sav u cudu cita komentare "je l' ti ovo lici na pornic" i " 'de je seks bre" dok mu se ucitava klip (u koliko i dalje koristi net iz doba mezozojika),a zatim sledi veliko razocarenje kada ukapira da je natrcao na reklamu za istoimeni grad na zapadnoj obali Francuske...
Bugari su oduvek bili poznati u svetu po svojoj lojalnosti, časti i poštenju tako da se već par vekova unazad u svim poznatijim priručnicima fer pleja globalno odomaćio termin takozvane bugarske škole.
Princip je jednostavan: čim okreneš glavu bugarin ti mune nož u leđa. Tada se smatra kulturnim gestom osloviti dotičnog praktikanta bugarske tehnike Bugarinom.
Klasičan primer bugarske škole je recimo u klinačko-džukačko-uličnom basketu bez pravila, kada izvedete loptu ispod koša i odmah poentirate zicer, izvođenje slobodnog udarca pre nekog fiktivnog vremena predviđenog za nepostojeći zvižduk imaginarnog sudije u fudbalu, dupli servis dok protivnik vezuje pertle u stonom tenisu, trpanje ćevapa u tanjir za ručkom kako bi ti uzeo najviše, guranje i preskakanje mesta u redu (ovo su srbi posebno uvežbali), uvaljivanje felerične robe, naročito prijateljima itd. --
Bugarin i ti kupite čokoladu na kiosku. Ti plaćaš, daješ čokoladu Bugarinu i čekaš kusur. Okrećeš se prema Bugarinu i vidiš da je strpao celu čokoladu u usta, sa sve folijom. Tada je sasvim dozovoljeno reći: 'E jebote, ne mogu da verujem koji si Bugarin.'
Sa ovim pojmom je upoznat svaki malo neuredniji muškarac, ili, rekao bih, normalan muškarac. Naime, neprestano trpanje odevnih predmeta preko police, stolice, kauča, stočića ili kreveta dovodi do kreiranja figure koja, bar s moje strane gledišta, neodoljivo podseća na zigurat. Baš onakav kao što su ga Vavilonci pravili svojim bogovima. Temelj tog zigurata obično budu majice i šorcevi, a na vrhu duksevi i farmerke, i obratno. Do tog efekta dovodi usled mrzovolje, jer je taj zigurat sada već prošao kroz 3 sezonske promene.
Umjetnik iz plejade frikova od Luisa Bunjuela i njegovog "Andaluzijskog psa" koga je snimao u pauzama trpanja sa Lorkom i Dalijem, koji odiše boleštinama nepojmljivim i u današnjem vremenu, pa do Pedra Almodovara kome "Un Año de Amor" izvodi trandža, dok mu u drugom filmu glavni lik opšti sa djevojkom koja je u komi.
Da bi španski režiser dobio epitet "eminentni" potrebno je da se u filmu pridržava sledećeg - što grotesknije, što odvratnije i što nenormalnije.
- Vi niste normalni! Jeste li svjesni šta tražite od mene? - Jesi li ti glavni glumac u ovom filmu? - Jesam! - Jesi li potpisao ugovor u kome se pominje mogućnost sakaćenja? - Jesam, ali mogućnost slučajnog sakaćenja! - Reći ćemo da je bilo slučajno, još ćeš i osiguranje naplatiti! - Ali, tražite od mene da odsječem kurac! - Ne, senjor, daleko bilo! Ne čitav kurac! Samo malo s vrha. Moram da uhvatim taj trenutak užasa na tvom licu kako bi gledaocu prenio nepodnošljivu bol postojanja... - Kate odvalim nogom u glavu ima da ti prenesem nepodnošljivu bol postojanja iste sekunde! Odlazim! - Vidim ja da ću morati u ime umjetnosti da pribjegnem krajnjim mjerama... Drž' te ga, mućaćosi! Taaako... - NEEEEEE!!! - OLE!
Blasfemija među kladioničarima. Najteži grijeh. Bilo da igrate Japance oba tima vrše seppuku, Indonežane prekid do 60 minute radi tsunamija, Filipince 6+ prvo poluvrijeme, Australce da klokan odnese loptu u tobolcu, Tajlanđane obostrano trpanje dvocijevki za vrijeme cooling breaka, Vijetnamce izlazak Vietkonga iz podzemnog podruma na centru igrališta, Korejce više prelijetanja raketa nad korejskim poluotokom, ne isplati se loše započinjati vikend nakon trežnjenja i shvatiti da si i tiket utukao u nepovrat i da moraš uplatiti popravni. Detoksikacija se vrši igranjem Singapuraca iz 1/2 ili 2/1 na mali ulog u 1 i po dok ne počnu Englezi u 4.
- Alo, Dojava, šta ima? - Ma idem uplatiti popravni. - Tek je 2. - Igra sam Torresa na oproštajnoj utakmici da daje gol i pobjeda njegova Sagana Tosua kod kuće protiv Kobea koji je u nikakvoj formi. Izgubili 1:6, Torres se nije sasta s balunom. - Koji si ti pacijent. - Prema Bibliji, svi mi nosimo istočni grijeh, hehe.
Primenjena grana filozofije praktikovana samo među topdžijama i furundžijama. Kao što nam je svima dobro poznato dupe služi jednoj svrsi: da se sere. Pri procesu sranja iz anusa izlazi izmet što implicira da je priroda namenila guzicu da na nju izlaze "stvari". E sad, ljudi koji nisu poremećeni (ali imaju poremećaj koji uzrokuje višak estrogena) su zaključili da anus može imati i drugu funkciju: trpanje falusoidnih predmeta (kao što su kurac, metla ili PP aparat) radi samo njima pojmljive satisfakcije. Oni nisu pederi... Oni su intelektualci i ponos Srbije.
-Tatice idem ja kod Bokija da vežbamo filozofiju. -'Ajde, briši. Dobro je da učiš bilo šta. --------- posle 9 meseci --------- -Tatice, ja sam rešio da usvojim dete sa svojim seksualnim partnerom. -U moje vreme drugačije smo zvali ženske. No, nije valjda da mi je sin jedinac jalov? -Ne, nisam. Vidiš, problem je u tome što ne postoji biološki način da sa njim dobijem dete. -Ček, ček, ček. Da li sam ja to čuo "sa njim"? -Paaa, tata, kako da kažem, ja sam shvatio da postoji i reverzibilna funkcija rektuma. -MILENKA! Daj pušku 'vamo da ga naučim čemu guzica služi.
Glupost. To se radi u samo Amerikama, Brazilima, Gvatemalama i ostalim necivilizovanim zeljama sa velikom crnačkom i latino populacijom. Kod nas, dakle u Jevropi, toga nema. E, sad, fora je što likovi i likuše ovde fore uglavnom skupljaju iz holivudskih filmova koji obiluju scenama trpanja u rč u bajboku, te tako tripuju da je i ovde ista situacija. Dakle, glupi amerski stereotip je prenet i na naše područje. U našim zatvorima moš ti se desi svašta, ali trpanje u senfaru ne. Zon je što se kod nas robijaši čak i ne tuširaju kao u filmovima, te sledeće rečenice ovde nemaju apsolutno nikakvog smisla:
-Dupe uza zid; -Pazi da ti ne ispadne sapun; -Onaj crnja Malik ima žešće debeo palamar i nameračio se na tebe jer si mu roknuo ortaka u drajv-baju. Čuvaj se pod tušem.
Nekad je bilo dovoljno da ne dođeš mamuran u čitaonicu i mogao si neometano da štrebaš, od stimulansa da popiješ eventualno jednu- dvije proljevuše sa aparata i to je to. U posljednje vrijeme se ljudi počinju svačim služiti, prvo su studenti počeli sa ožderavanjem energetskim pićima, pa kljukanje B vitaminima za koncentraciju, "Koprivit" da ne idu pišati bar 12 sati, markeri u 162 nijanse radi boljeg vizuelnog pamćenja (nemam pojma kakvo je to, ja sam bojio od dosade), trpanje čepova u uši, muzički plejeri pa mlate glavom dok uče "s razumjevanjem", pitam se samo kako im se ne trese slika dok čitaju. Sve za nauku.
Ko je samo jednom ušao u čitaonicu zna o čemu pričam.
