Opšte karakteristike: ima ih i među mlađom i onom malo starijom generacijom. Ideologija im je prilično nejasna, ili oni ne umeju da je objasne, ali se sve svodi na teranje kurca svemu što je po njihovom mišljenju "sistem, novac, higijena, kvalitetna hrana...". Obično su to večiti dečaci, a najgori su oni koji imaju 30-tak godina i vise po parkovima i ispred prodavnice sa gomilom klinaca (uglavnom starijih maloletnika i mlađih punoletnika). Svoje stavove argumentuju mržnjom prema srednjoj klasi (po njima - buržujčinama i sistemskim podanicima). Primer: ako kupiš novu jaknu jer je stara već odradila svoje - buržuj si, ako imaš komp - buržuj si, ako imaš mobilni koji je noviji od 5 godina - buržuj si, ako kupiš nove patike jer je na starima izlizan đon - opet si buržuj. Naravno, ako se kupaš svaki dan, pereš zube i menjaš gaće i čarape svaki dan - naravno da si opet prljavi buržuj, jer si ti i samo ti kriv što je njegov ćale dobio otkaz u firmi i sad nadniči, dok keva sprema hodnike po zgradama. Da, da, ti si kriv za sve to, a pogotovo si kriv što on kupuje baš najeftiniju paštetu i pola 'leba, što puši najeftinije cigare (da ga drugovi pankeri ne bi ismejali ako bi pušio LM umesto plavog Besta - meko pakovanje). Kako ih prepoznati: pankeri imaju neodoljivu potrebu da nose izlizane kožne jakne i prsluke, i da na njih nakače sve što je od metala (lanci različitih profila, nitne skinute s bogzna čega, katance raznih veličina, slavine, 6.000 ziherica, poklopac od kevine male šerpice, prišivke namerno loše prišivene...sve cirka 20 kg samo na jakni). Onda su tu i farmerice, isečene do pola, druga polovina je u nekoj levoj boji i dezenu, opet kile lanaca, raznoraznih visuljaka, bedževa itd... Nose starke (što prljavije, to bolje, o mirisu ne bih) ili cokule, retko kad martinke jer su one za "metalce i fensere". Što se frizure tiče, tu su naročito kreativni. Varira od čirokane različitih boja i veličina, do pola ošišane glave, devojke pankera obično izvlače pramenove u zelenoj ili šerpa plavoj boji, te tako i sasvim lepe devojke prave grobove od sebe, čisto da bi se inatile umišljenom "sistemu, redu, radu i pokvarenim bogatunima". Radne navike: obično žive od danas do sutra, po sistemu "ma samo da imam za cigare i litru zozovače, koji će mi moj više". Posle litre rakije sumnjivog kvaliteta (jer je, jel'te najeftinija), teško da će ujutru ustati i otići na posao. Neću da grešim dušu, ima i onih koji rade, mada uglavnom fizičke poslove tipa branja jabuka i postavljanja otrova za hrčkove po njivama (ako je ženski deo pank populacije u pitanju) ili sezonskih građevinskih radova (ako su u pitanju muškarci), jer tu mogu da daju otkaz kad hoće, jer takvih poslova uvek ima u ponudi. Ima među njima i onih sa visokom školom (iako su nepopularni u pank društvu), pa kad im i ponude siguran, dobro plaćen posao, odbiju ga sa zadovoljstvom, jer neće da rade "za trule bogataše i da im tu neki buržuj šefuje", a i kako da stignu na posao u 8, kad su do 4 ujutru cugali u parku. Podele: postoje naci pankeri i antinaci pankeri. Mrze jedne druge, naravno, mrze skinse, mada nisu "očarani" ni metalcima, rastama i svim drugim vrstama alternativaca. Iako su ipak bolji ovi antinaci pankeri, njihov protest protiv naci pokreta se uglavnom svodi na lešenje naci pankera, lepljenje antinaci plakata po zidovima i prišivci na jaknama koji ih jasno obeležavaju. Stimulativna sredstva: najeftinija žestina, pivo, lepak, ganja retko (to je za hippy i rasta govna koji imaju puuuuuuuuuuuuuuno love). Zabranjeno: kritikovanje bilo koje pank grupe, naročito Sex Pistolsa i velikog idola, Sida. Moto: ružno je lepo ( čitaj: čisto je prljavo ). Sapun je samo za lovatore. P.S. - da opet ne ispadnem pljuvator, veliki broj njih vrlo dobro crta, imaju kreativne ideje, ali jbg. kad neće da ih unovče jer "neću da crtam za neki časopis ili dizajnersku firmu, to je za buržuje".
Par...ona recimo sluša rok, on okoreli panker. ONA: ljubavi, pada kiša, -25 je, hladno mi je, hajde da odemo negde na pivo. ON: ja da sedim u kafiću, pa šta ti misliš ko sam ja, neću da se fenserišem po kafićima. Ćuti tu, dobro nam je i ispred dragstora.
Simbol bahatosti, prestiža i krajnje dekadencije, kod pripadnika populacije ispod 10 godina.
-Znaš onaj Steva što moj tata kaze da je buržuj? -Znam. Debeli Steva... -Zamrzeo sam ga kad sam video da jede samo belo od Evrokrema. -Čuo sam. Stoka jedna! -A sad jede samo Nutelu, gospodin čovek. I to supenom kašikom! -Štaaa? Znači zato je stalno musav? -Ne, musav je zato što je svinja aljkava!
Naš prvi kontakt sa nečim što će kasnije činiti osnov bilo kakvog slavljenja nekog ličnog uspeha ili srećnog trenutka, a to je čast.
Razlika između tadašnje i sadašnje časti je u samim našim prohtevima i zahtevima u vremenu kada smo bili klinci i danas, jer za razliku od današnjih časti koje uključuju obilno alkoholisanje, klopu, torte, drogu ili ko zna šta sve drugo, u zavisnosti ko koliko dubok džep ima, klinačka čast je bila sasvim jednostavna, a opet smo tada bili nasjrećniji kada neko u školu donese punu kesu bombona da podeli za rođendan. Znalo se, svima po dve.
Najčešće su to bile karamele, negro ili voćne šarene bombone i taj gest nas je od malih nogu učio da kada ti se nešto lepo dešava, budi džek pa časti ekipu. Dobro, i tu je bilo malo odvajanja na bogate i siromašne, pa su tako buržujska deca umela da pored bombona, podele svima i po jednu lizalicu i to ne bilo koju, nego onu sa žvakom u sredini. Tek toliko da se zna da to nije rođendan jednog od nas običnih smrtnika.
Svakako, postojao je određeni ritual koji se poštovao uvek, pa su se bombone delile od prve klupe ka zadnjoj, tako da su deca koja sede napred uglavnom prolazila bolje jer su imala mogućnost da razgrabe one lepše bombone, da bi ovima nazad ostale samo one voćne.
Slavljenik uveče, dan pred čast, uvek istrese sve bombone iz kesica i više puta ih prebroji. Broj učenika u razredu puta dva. Onda ih odvaja na jednu veću gomilu, a potom pravi još jednu manju, za svoje najbolje drugare koji bi imali privilegiju da na odmoru posle časa, dobiju još po koju.
- Matori položio sam vožnju. - U do jaja, vodiš na kurve.
Jedna od tvorevina trulog zapada koja se već uvukla u pore našeg adolescentnog i preadolescentnog drušva. Naime, pojava kada više pripadnica ženskog pola, određenog društvenog statusa, izgleda i ponašanja, korača sinhrono, simultano, a la Čvorović, dok se za njima okreće cela ulica. Mamu im jebem.
To sektaško ponašanje, usvojile su naše devojčice putem propagandnih, američkih televizijskih serija i filmova kao poželjan tip ponašanja. Pizda im materina. Te grupice vrlo često, gotovo uvek imaju "glavnu međ ribama", koja je hijerarhijski iznad ostalih. Razlog tome često je neki imperativ koji je čini "boljom" od ostalih (ćale najveći buržuj, naj cava ...)
Sinhono plivanje pak ostalima daje iluziju da su deo jedinstvene grupe jednakih koja je iznad svih ostalih. Seme im se zatrlo.
-Gđa. Hadži-Hristić: Ooooo Hiiiiglova :šireći ruke, kezeći se pozdravlja "drugaricu": -Gđa. Higl : Pa zdravo Radojka, nismo se videle od srednje. Kako živiš, kako su tvoji ? -Gđa. HH: Izvini ja sam sada Anabela. Nemoj mi pominjati moju tužnu prošlost,ah! Ćerkica je odlično, a onaj majmun me više i ne primećuje. Nije mi kupio poklon već nedelju dana -Higlova: Strašno, strašno, da... de naiđoh na ovog debila Nego žurim ja izvini. Treba da pokupim Nađu sa plivanja, pa ono... -HH: Ijaooo, pa i moja ščer, Elenora, takođe trenira plivanje.... -Higlova: neću valjda sa ovim moronom morati još da se zajebavam Da, da ali ja idem drugim putem do bazena, vidimo se svakako .... -HH: Na bazen ??? -Higl: Ne ? -HH: Moja samo po stanu vežba hod u štkilama. Hihihi znaš kakva je, kao Keri Bredšo, il one slatkice iz onih vampirskih dnevnika hihi... -Higl: Mršći.
Sigurno ste pogodili, u pitanju je najslavnija petarda koja nikom nije otkinula šaku, a ipak nam je svima upelšala detinjstvo i srećne trenutke. Najprodavanija petarda svih proizvođača, verovatno jer 100 komada kosta 120RSD. Ćale nam je uvek davao po 10-20 komada da ne pravimo nered. Neopisiva sreća za većinu dece iz kraja. Ako niste bili buržuj koji je imao kutije "zelenih", verovatno ste ih čuvali od braće i drugova, pazili kao svoje najmilije do trenutka kada ste ih uz neopisivo uzbuđenje i sreću bacali u sve prostore vece od 1x1m, gurali u sve moguće šipke, flašice. Sada se najlakše nabavljaju od svih pirotehničkih sredstava, nalaze se ispod svake tezge i u gepeku uličnih prodavaca. Tradicionalno se posle Nove Godine ostavlja par komada u šteku da se plaše vrane, mačke, kerovi i ostala gamad tokom godine.
