Jedna od milion fraza za smor od kog ti dođe da iz zajebancije sam sebi čupkaš bruce.
„kurac od ovce“
Tačno ta rečkurac od ovce10 definicija →
U srpskom jeziku se koriste kao zamjena negacijama necu, nemam, nisam!
- Brate ocemo na kupanje?
Ocu kurac!
- Veljo imas cenera da mi zajmis?
Imam kurac!
- Jesi bio na predavanjima danas?
Jesam kurac!
Rečenica kojom se prilično plastično može prikazati uzaludnost kurčenja nekog Šištavca!
1: Bratee, smara me opet ona klinka, oće ona brate, al ne znaam, brate bolje drkanje nego klinka!
2: Aloo Srbine, nisi trsio od poslednjeg pomračenja sunca, tvoj rodjeni kurac će da se pobuni, natrpaće te u snu čoveče! Ne jedi govna nego umači!
Ovim izrazom sagovorniku dajete do znanja da bi radije prihvatili kurac nego njegov predlog. Reakcija na ovaj termin zavisi od koga ga cujete. Od muskarca je uvek negativna, ali kod zena se nikad ne zna.
-Hoces da idemo da gledamo Srbija-Farska Ostrva?
-Hocu kurac!
------------------------------------------------
-E bio sam nedostupan, sto si me zvala malopre?
-Hocu kurac!
Pokušaj da se objasni ponašanje jednog dela ženske populacije. Tačnije, onog dela koji ima običaj da se za neku mušku osobu zalepi k'o taksena marka i ne odvaja se od njega, juri ga i moli na kolenima da bude sa njom iako se taj lik prema njoj odvratno ophodi.
- Šta nam je sa Majom? Nema je nigde, propala skroz...
- Ma, pusti gusku. Juri se sa onim Borom.
- Onim?! Jebote, tretira je k'o govno, ostavlja je čisto se iživljavajući, vređa je, ponižava i to javno, vara je...
- Varao ju je dok se nisu razveli. Mada, ona njega i dalje juri, ne sprečava to nju.
- Ne znam, ni meni nije jasna! Mora da mu je zlatan, ne znam...
- K'o Ibrahimović? Hehehe...
- Ma jok, bukvalno! Nešto retko, dragoceno, od plemenitog metala, jebem li je mentalno zaostalu...
Ultimativni uzvik oduševljenja ili intimidacije nekom pojavom. U te tri reči je svrstana maksimalna količina osećanja, i čijim bismo iskazivanjem izgubili pun kurac vremena.
A: Matori, uš'o mi tiket, 32 soma.
B: Ideš u kurac, samo tebe tako genijalno ume d'usere!
___________________________________________________________________________
A: Izvali matori, kontrola, sa' će da nam pišu kazne.
B : Ideš u kurac, m'rš na vrata!
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Vrlo česta pojava i krajnje zanimljiv fenomen kada grupa pješaka čeka da se na semaforu upali zeleno. Gotovo uvijek se nađe jedan intelektualac koji krene da prelazi ulicu uprkos crvenom i u inat nadolazećem saobraćaju, a ostali kao ovce kreću za njim. Nije mi jasno zašto, ali zanemarujući zdrav razum svi kao krdo ovaca se zaleću u saobraćaj.
Komentar na nezasite želje nimfomanke.
-Čekaj, stoj, pauza!! Nemam daha!
-A još maaalooo ljuuuubaviiii!!!
-Šta malo? Kad sam rekao da ću 31og čekati Novu godinu sa tobom, nisam mislio na Srpsku!
-A moooolim teee...
-Mrš bre! Nisam ja kurac našao na ulici! Idem napolje da ga stavim malo u sneg... Doneću i tebi malo.
Festival na koji stranci dođu da nam pokažu da su veća stoka od nas.
