Ponavljati razred. Izgubiti godinu.
A: Moram vam priznat nešto. Pajsad, direktno ću. Produžavam ugovor sa prvom godinom studija.
B: Molim?! Mi ti drugu plaćat nećemo! Što misliš ti, da mi rađamo pare je li?!
A: Vala kad ste mi imali za kokain i klabing davat' cio život, imate vala još ove studije da mi isfinansirate. A i malo sam prestar da počnem da radim, a?
B: A i to što kažeš. Kad ćeš se drogirat ako ne sad. U najboljim si godinama!
Gorice,
Kada svane tužno jutro, u kom zauvek opraštamo se od deteta našeg, ti preuzmi na sebe da sve za sahranu spremiš. Okupajte naše čedo, venčić cveća u kosu joj upletite, u bele aljine je obucite, belo lice pokrovom joj skrijte, da na zimu liči. Ne kazujte drugim za prevaru našu, jer kad krene kolona uda i udova puna, iz našega doma, tužne će pesme biti i žene će plakati. Veles zadovoljan biće.
U crkvi neka njihovi popovi običaje kako njihov hrišćanski Bog zapoveda obave. Vi čekajte da bude pola noći, onda nam devojče naše presvucite u crvene aljine. Tek tad možete da jedete i da se radujete, igrajte i pevajte. Bogovi naši Svjatovid, Radgost, Svarog i Mokoš misliće da je neko drugo devojče to, a ne da smo dozvolili da našu mladu u tuđu kuću odvedu.
Nek greh za laž ovu Perunu i Triglavu ide na moju dušu, jer ja nemah srca da radosti mojoj ne dam dozvolu za ovu tužnu udadbu.
Načiniti nekog ili nešto Dejanom Cukićem. Svesti bitnost nečega sa nivoa svetog grala na nivo paramecijuma.
- Brate, sijaš. Šta li se desilo sinoć na žurci, mora da si savatao neke klinke i šmrkao im kokain sa bradavica, a?
- Ma jok, mislim, jesam zveknuo neku kašljaru posle, nego sretoh u wc-u Leposavu kako fafla nekom crnji đoku.
- I ček, ti si sad i dalje živ? To je ista ona Leposava zbog koje si hteo da sečeš vene kad te ostavila?
- Da, brate, nećeš verovati, totalno sam je odejancukićio vremenom, a da toga nisam bio ni svestan. Ma, ni da me dirne, brate, što bi rek'o Pikac. Čak sam uzeo stolicu, bajati žu-žu, seo i počeo da navijam za crnju dok je pumpa.
Povelja kojom dokazujete da ste baš Vi državljanin Srbije.
U svakoj opštini, policijskoj stanici ili sudu u Srbiji je samo pomoću vašeg matičnog broja moguće saznati u sekundi da li ste naš državljanin ili ne.
Ipak, kada dođete da izvadite novi pasoš ili ličnu kartu, morate da imate kod sebe jedno "Uverenje o državljanstvu", dokument formata diplome, koji je potvrda da ste baš vi taj srećnik koji za razliku od običnih smrtnika po svetu, poseduje baš naše državljanstvo.
To što i sami činovnici koji vam ga traže, vide da ste sigurno državljanin Srbije, jer jednostavno postojite u njihovoj bazi podataka državljana nikako nije dovoljno.
Vi jednostavno morate da ritualno priložite i tu povelju po kojoj ste crno na belo, Srbin.
Briga državnog aparata za očuvanjem identiteta Srpstva i naših korena se naročito ispoljava prema onim građanima koji su rođeni pre 1972 godine, tako što oni po taj dokument moraju da idu isključivo u mesto rođenja njihovog oca, a ne tamo gde su se oni sami rodili, jer samo tamo mogu da ga dobiju.
To je lukavo smišljeno samo da bi se oni koji su već na sredini svog života, potsetili svojih korena(koje su sigurno zaboravili) i porekla, te da bi mogli da usmenim predanjem to prenesu svojim potomcima...
S R B I J A !!!
Autora ovog teksta to potsećanje košta 8000 dinara za gorivo i putarine, plus protraćen čitav dan u vožnji.
Opekotine drugog ili trećeg stepena koje su poprimile oblik majice koje nosiš za vreme mukotrpnog fizickog rada dok ti je sunce tačno iznad glave.
- Gde si brate, šta se radi?
- E'o, nista...
- Gde si tako pocrneo, boktemazo? Jel si bio na moru?
- Ma kakvo crno more,ovo su seljačke boje. Vidi kako mi je ovde belo! (podiže rukav)
Pesma na jednom od žabarskih jezika (italijanski, francuski i španski) ima neverovatan potencijal da izazove mega svrš kod balkanskih devojaka, osećaj sličan onom koji ima seljak kad cena prasića skoči na 5 konvertibilnih maraka, kao kad penzioneru uplate zaostalu deviznu štednju, kao osecaj sponzoruše kad produva frulicu rezervnom beku Vojvodine u toaletu nekog fensi tuc-tuc kluba. Nije bitno što je ta pesma golo govno, i da se recimo ne može porediti sa umetničkim radovima Žareta i Gocija ili milozvučnim harmonijama Radeta Lackovića, bitno je da neki Žabar od 60 kila žive vage gistro peva o romantici, dok se utegnut uvija na sceni kao gušter na seoskoj kaldrmi nakon što ga je pregazio traktor Ferguson. Nije bitno što taj isti Žabar pevač u privatnom životu oko nosa slaže belo kao oko dimnjaka obližnje cementare, dok pijan arči straponom tajlandske šimejl patuljke.... Samo je bitno da nije Srbin, rumena i razvijena lola i bekrija, nego raspala Žabarčina - biti preldžija je tako out u očima naših cura.
On ti peva o ljubavi, jedino što bi dobila od njega je SIDA i nogu u dupe... On ti menja takve kao ti kao automehaničar ključeve trinaestke...
Po narodnim verovanjima, prljava, masonska, neemotivna, bezosećajna bića čijim venama teče đavolska krv. To (ne ona, ne on, nego ONO!) je bezdušno, sa lakih na teške droge i iglu prešlo sa svojih 13 godina. Kruže i priče da gde se na jutro posle njihovog okupljanja može pronaći preko četrdeset različitih vrsti špriceva.
Po školama prodaju travu maloletnicima kako bi imali para da prežive, stanuju u katakombama jedući pacove, nemaju stan jer su ih se roditelji odrekli zbog masakra kokošaka i ostale živine čija su tela pronađena bez glava u dnevnoj sobi.
Srodne duše nemaju, jer ne vole, nemaju čime. Ustvari imaju, metalac i metalka, ogromno belo srce ispunjeno ljubavnom mržnjom..
Ne, oni su sasvim normalni, imaju svoj, više godina građen stil. Isti su kao i svi drugi ljudi samo što pivo ne piju po kafićima već po obližnjim parkovima. Imaju svoje društvo sastavljeno od pešes istih, ne diraju nikoga niti izazivaju. Ali njihova pojava nije poželjna, niti društvo jer ih svi gledaju sa dozom čuđenja.
- Idemo tamo preko puta Miletove kuće pre grada da pijemo malo, slabi smo sa kešom.
- Dukurac, neću tamo, sve neki metalci se okupljaju, treba da me izbodu, jel? A? A? Jel mi to treba sa ovih sedamnaest godina a?
- U je, iskuliraj tebra, popij pivo, u kom si ti tripu? Sasvim normalni ljudi...
U ono vreme, kada je za sreću bilo potrebno tako malo, primarni cilj svakog ponosnog tatka je bio da postane još ponosniji deka, i da u svojoj zasluženoj starosti ljulja na krilima svoje unuke, lični ponos a i diku cele porodice. Naravno, pre toga je trebalo oženiti svog bizgova, što u ono vreme nije bilo nimalo lako, pogotovo za mlađanog đuvegiju, jer se on blago rečeno, ništa nije pitao o tome. ''Pičku si video, vojsku si služio, aj sad da te oženim'' je bila filozofija matorog koju si hteo-ne hteo, morao da ispoštuješ bez pogovora i prava na repliku. Naredba koja je ostavljala trajne posledice na ondašnju mladež, a u selima odjeke: Kuku mene, babo - kuku mene, majko!
Dakbe i u ono vreme, jer nisi mogao da znaš da li je izabranica ''očevog'' srca bila hoćna bomba koje nema ni u šes' atara sela ili je pak bila daunovka iz žute kuće krečene u belo na kraju sokaka.
Trijes stepeni u 'ladu...neka bude leta gospodnjeg devestodvaestreće, pa nek' ide život:
- E moj Rade, znači tako, a? Rešio tvoj Dragoljub da te oženi, mukica ehehe. Oće čovek unučiće da ljulja hehe.
- Da ga jebem, neka iscima sestru ako mu je toliko stalo do unučića, ionako se kurva s celim komšilukom, ne bi me čudilo ni da postanem ujac uskoro, hahaha!
- Haha, tajfajzen, al' nije to isto, ti si mu prvenac, znaš da bi mu bilo milo oko srca da se ti oženiš prvo.
- Ma znam..al jebote, dovešće mi nekog akrepa iz Rajkinca garant, znam ja njegov ukus za žene..Mislim, pogledaj mi samo kevu, ukazaće ti se samo...
- AHAHAHA! Ne znaš da l' je vila, da li je guja ljuta fazon a? :LOL:
- Ahahaha!.....A? Ma, nemam pojma brate, neka nova roba stigla u selo onomad, završio sam za jednu kudelju. Mirko kaže da bije na smejavac :ROFL:
- :ROFLMAO:
Neugodna situacija u kojoj učestvuješ ti i tvoj poznanik s kojim si išao u srednju, eventualno u osnovnu, ili ga znaš iz komšiluka. Za nastanak ove situacije je važno da idete u istom pravcu i smeru. Ako idete istim pravcem, a različitim smerom, ovakva neugodnost se neće desiti, jer, ovakvi slučajevi se obično završe sa:
- E, 'de si! Jesi dobar?
- Evo, gura se.
U suprotnom ovo neće biti dovoljno. Za bestemicu je neophodno i da ti i dotični nemate dodirnih tema, što i jeste najčešće slučaj. Ti slušaš rok, on sluša OK bend. Ti voliš horore, on je romantična duša. Ti voliš crno, on belo. Ti si nolajfer koji provodi 24 sata uz komp, on izlazi i pijanči svako veče. Voleo bi da možeš da pobegneš kad ga ugledaš, ali to ipak nije u redu (jer te je on već spazio). Ostaje ti samo da se moliš da put što kraće traje ili da skreneš u obližnje sokače pod izgovorom da treba babi da odneseš lek, jadna, boluje od gastritisa. Ukoliko je put kratak, ova situacija se može izbeći kežual pitanjima.
- Hej, 'de si ti Miloše, druže, gde si ti, nisam te video nekoliko meseci, šta se radi?
- 'Ej, 'de si Marko, evo ništa, malo faks, malo nastupi s bendom...
- Još uvek sviraš u onom bendu Pobesnele Muve?
- Da...
- Super. Drago mi je zbog tebe... Ideš kod babe i dede, a?
- Ne. Idem ka gradu.
- E, super, i ja idem tamo. 'Ajmo zajedno.
.......
- Pa kako na faksu?
- Dobro je. Sad baš u subotu imam ispit iz...
- Da, da, zajebano je to. Zato ja nisam nikad išao na faks. Otac mi našao lep posao, i sad zarađujem, boli me uvo.
.......
- Kako tvoji?
- Dobro su. Tvoji?
- Ok su. Ima l' kakvih riba?
- Nađe se.
.......
- Lepo vreme.
- Da, da, baš je super.
- Znaš kako kaže naš narod, samo da nema kiše.
- Haha, da.
.......
(Relativna bestemica prelazi u apsolutnu. Tišina. Ubrzavate kretanje. Napokon, on (ili ti) je stigao na odredište. Napokon.)
- E, 'ajd ćao.
- 'Ajd. Vidimo se.
Recenica iz crtaca sa Duskom Dugouskom gde je upotrebljena bukvalno; u govoru se upucuje nekom ko se mesa tamo gde mu nije mesto i pametuje iako ga niko nista nije pitao, nicim ne doprinoseci situaciji.
Ja: Sto sam gledao sinoc dobar film, sa Kegnijem...
Drug: Belo usijanje! Gledao sam i ja...
Lepilac: (ulece iz stotog plana) U bre, to ono crno-belo! Kako bre mozete to da gledate, praistorijsko?
Ja: (pokusavam da ga ignorisem) Kako dobro ono na kraju, kad vikne 'Vidi me mama, na vrhu sam sveta', covece koja scena...
Drug: Znam, to je ono, jedna od najcuvenijih recenica u istoriji filma, klasika...
Lepilac: A ti si kako neki filmski strucnjak, pa znas?
Drug: (takodje pokusava da ga ignorise) Ma nema, Kegni je za krimice dusu dao, tu nema boljeg od njega do danas...
Lepilac: Sta ste bre zapeli, film pa film, daj pricajte o necem normalnom...
Ja: Je li bre, jel' lepim ja plakate po tvojoj kuci?! Daj zaobidji vise, idi bacaj jo-jo ili nesto, samo idi!
