Ženska osoba koja obožava da vodi konverzaciju sa životinjama. Pas, mačka, hrčak, ajkula, drakula, delfin, nindža kornjača... Apsolutno nevažno koja je životinja u pitanju. Ubeđena je da razume sve i da oseća njihovu patnju i bol, kao i radost i polet. Svaki njihov pokret i zvuk shvata kao znak da pokušavaju nešto važno da joj kažu, što kod nje izaziva euforiju zato što su baš Nju izabrali da joj saopšte poverljive životinjske informacije.
Kao mala mnogo je volela basne, Mikijev zabavnik, Album sa životinjama i crtaće sa istim, dok je u leksikon upisivala Vuka Bojovića kao svoju omiljenu poznatu ličnost. Svog kućnog ljubimca (najčešće psa, ali ukoliko je matora i bez igde ikoga, onda su u pitanju mačke, i to par komada) neguje kao dete, redovno razgovara sa njim, kupa ga, šiša, spava sa njim, šeta, upoznaje sa svim svojim prijateljim, hvaleći ga kako je, Bože, on tako jedno lepo, pametno i umiljato stvorenje kakvog niko nema. Želja joj je da, poput Anđeline Džoli, usvoji još par njih sa drugih kontinenata i tako stvori svoju multinacionalnu porodicu. Još samo kad bi našla Breda koji će da finansira svu tu hranu, da trpi dlake po krevetu, jastuku, u supi, na sarmi...
Koji će mirno da sedi i da se smeška kad mu baš za vreme finala Lige šampiona pas odluči da se istovari na nogu, dok mačka, koja je u teranju, bude držala solistički koncert prekidajući umilni glas Ace Stojanovića direktno sa Vemblija. Ajde, to i nije neka šteta, ali psu se ne može oprostiti.
Naravno, moraće, pošto duboko u sebi zna da ipak psa više voli nego njega i da ako pas dobije po glavi, on nećeš dobiti u krevet, što će njega mnogo više pogoditi nego psa jedan običan volejčić.
- Pogledaj kakvu sam kucu našla, luta ulicom. Gledaj kako je mala i umiljata, vidi ove ušice i nožice. Gle zubiće. Gle...
- Dobro, pas k'o pas. Uši, noge i zubi su sastavni deo njega.
- Ali, gledaj mu okice, pogledaj kako trepće, vidiiii...
- Da, mislim da i oči fabrički idu uz svakog psa.
- Čuj, laje! Pokušava nešto da kaže? Pa šta je bilo, šta ti treba? Hoćeš da piješ vodice? Saću da ti sipam u lonče, je l' može? Pa naravno da može kad si ožedneo od silnog lutanja. Pa šta kažeš? Gladan si? Spremićemo nešto za tebe. Joj, pa kako si ti meni pametan, sve tražiš što ti treba. Je l' da da je pametan?
- K'o konj.
- Ti si konj, znaš! Čovek koji mrzi životinje, mrzi i ljude! Nestani iz mog života, a ja ću već naći svog pastuva koji me čeka tamo negde.
Dogma zapadnog kapitalističkog društva gde je čovek prvo mušterija pa tek onda čovek. Izjednačiti slobodu sa srećom, izjednačiti izbor sa mogućnostima, ponuditi mogućnosti, a kad se već nudi to mora, bato, nešto i da košta, pa ne može baš toliki altruizam za džabe... Ali šta je nešto novca za sreću, zar ne, nisi neki sitničar, ili ne dao bog, smarač? Šta će mušterija, slegne mula ramenima, ionako već rinta da bi živeo, živi da bi radio. Pored 16 sati radnog vremena, kredita i lizinga, ko će razmišljati da li je starije kokoš ili jaje, ionako ih dele dve police u Merkatoru. A tu ima ne jedna kokoš, nego 36 vrsta, sa kostima, bez kostiju, veća, manje organska, neorganska, genetski modifikovana, sa obronaka Alpa, volja ti bataci, sa karijem.... A tek jaja, od S, M, L, XL, pa do P veličine, A ekstra, A, B klase, ekološki, štalski, kaveski uzgoj... Provuci platnu karticu, imaš ne jednu, nego sedam komada od četiri banke, i ne razmišljaš mnogo. Natakni sluške smartfona, pusti neku muziku i uživaj. Nešto ludo, opušteno i samo napred, jesi plejer, klaber ili si smarač. Dabome.
Ustavi malo, netemane jedan!
Isto se zoveš kao pokojni deda. Seti se njegove priče... Dedu su oženili njegovi roditelji. Nije bio nešto lep, stidan je bio i pomalo klempav, kao i ti. Pričao ti je krišom da baba ne čuje da ni ona njemu nije bila nešto lepa, ali njegovi i njeni se našli, oboje iz siromašnih porodica, takva odluka pala. Za prvu bračnu noć posudio gaće nemecke proizvodnje od starijeg brata. Na početku su se on i baba gledali popreko, vremenom naučili da se tolerišu. Tolerancija je prerasla u poštovanje, poštovanje u ljubav. Četrdeset pet godina braka, dve kuće izgradili, ogromno imanje stekli, dvoje dece, pet unuka. A ti, ime dedino, u trideset i nekoj, nezaposlen, ti danas u dva ujutru spuštenih gaća stojiš kraj laptopa na jedanaestom tabu youjizza listaš da nađeš dovoljnu dobru žensku da ga izbaciš, jer jebiga šteta je baciti na neku lošu. Ali, da bi naći neku novu, nešto do sada neviđeno, ekstravagantno. Možda neka ektra riba ima na trećem tabu, šteta bi bilo stvarno... Jebote, pa listaš već par sati, štaš, nevoljno nađeš u bukmarku nešto provereno, mrziš sebe zbog jebenog kompromisa, ali pogledaš, pa da na miru možeš da legneš. Sam, u osam kvadrata iznajmljene sobe. Sutra je novi dan, iznajmljeno skupo popeglano odelo na jeftinom kineskom plastičnom ofingeru. Novi dan, četvrti razgovor za posao ovaj mesec. Pardon - invervju. Zadnji put si na intervjuu pao kad si nekom menadžeru na pitanje "Koje su Vaše mane?" rekao "Pa, iskreno, podosta ih imam", a i opet si zaboravio da se smeškaš, blago i poslovno odmereno, kako to tutoriali na netu savetuju. Treba sada leći, biti odmoran i nasmejan na novi razgovor za posao. Kutijica tableta za spavanje kraj kreveta... Doktor je lepo pitao, pružio izbor: Gospodine Kovačeviću, imate ove četiri vrste, koje želite, izbor je Vaš? Smrtna tišina mračne sobe budi usnule demone, nastanjene ispod tepiha šarenih laža. Tu, bato, Bajer tablete od 400 mg ne pomažu mnogo... Bol neki u duši, šta li je, jebem ga.
Kapitalistički marketing se zasniva na maksimizaciji profita pod paradigmom pružanja iluzije slobode. Iluzija slobode povećava očekivanja jer se nudi mnoštvo virtuelnih mogućnosti. Od toliko izbora, majku mu, jedan mora biti savršen. E, vidiš, kada prva kiša sapere tu šarenu fasadu, tu realnost opiči čoveka po čelu. Dilemom koliko je izgubljeno načinjenim, konkretnim izborom razočarenje se oduzme od sreće ponuđene čitavim spektrom mogućnosti, sve u svemu, matematika prvog razreda. Želja za novim mogućnostima povuče ponovo, i jovo nanovo, čovek kao miš vrzino kolo okreće.
Ključ sreće – ne očekuj mnogo i drži se stvari koje su se generacijama održale, jednostavnih principa koje je vreme proverilo. Samo se seti dede, imenjaka, i posuđenih nemeckih gaća.
Lepa mogućnost izbora, a opet mnogo gori paradoks. Jebala vas sloboda koja se meri sa 36 vrsta kokošijeg mesa u Merkatoru! Hoću obične gaće, dvoje farmerke, krevet da mogu zaspati u toplom, kajganu od običnih jaja. Ne treba mi mnogo, ali dovoljno da mogu sa nekim podeliti i konačno moći odahnuti, nasmejati se. Živeti, a ne biti kokoška u kavezu, ma kako šaren i lep bio.
Dobar dan, gospodine, izvolite, kako Vam možemo pomoći?
E, zdravo. Hteo bih da kupim neke farmerke?
Kakve bi gospodin želeo?
Hm, farmerke, imaš li neke plave ili neke crne, tamno sive? I, nema potrebe da mi persiraš, nisam neki gospodin, a tu smo i istih godina..
Oprostite, to je polisa naše kompanije, maksimalno ljubazni prema klijentima, Vi ste nama na prvom mestu xexe Gospodine, da li želite više tajt, prisajz ili fleksi u kukovima? Srednje, pliće ili duboke? Fleksibilne, sa ekstra strečem? Uski kroj ili kežual, sa dugmićima ili rajfešlusem, isprane, ili sa punom, zasićenom bojom?
U... Znaš šta, hvala ti, odoh ja ipak na pijacu, tamo sam kupivao kad sam bio studentarija. Radila je tamo jedna baba Selma, valjda nije umrla. Ona čim me vidi, nasmeje se, ošacuje odoka, odmah izvadi dvoje-troje. Ja probam, dve hiljade, hvala doviđenja. I molim te... taj osmeh... plaši me.
