Omiljeni srpski hobi. Gotovo svi Srbi misle da su "Katice za sve", pa gotovo da ne postoji neki aspekt života za koji nisu stručnjaci ili oni sami, ili neki komšija, ujak, rođak, kum,...
Ipak dominira sledeće: svi misle da mogu da budu selektori fudbalske reprezentacije i svi misle da znaju dovoljno o medicini, sve dok im ne zatreba hirurg.
1811.
(glasnik donosi vest u neki zaselak)
"Moli se narod da ne iskopava na svoju ruku grobove ljudi za koje misli da su se povampirili. Prota upozorava da takva bića ne postoje, a Karađorđe poručuje da će odseći ruku svakome ko bude mrtvacima zabijao kolac u grudi!"
2111. (ili možda 2211.)
"Primećeno je kako veliki broj naših neodgovornih sugrađana koristi teleport bez prisustva kontrolnog-operatera. To često dovodi do ozbiljnih incidenata, pa je veliki broj naših sugrađana, umesto da se, primera radi, vrati sa posla iz Marsovskog Srbišta kući u Beograd, završavao na raznim udaljenim planetama naše galaksije, gde čak i nema odgovarajuće atmosfere. Ekstreman primer je slučaj Jovana Đ., (31) koji je prošle godine samostalno krenuo iz teleporterske stanice iz Venerinog Beograda i završio u samom centru galaksije, gde ga je progutala supermasivna Crna rupa."
(prenosi interplanetarni portal www.glasniksrpskekolonije.gal)
Za njih nema prepreka, granice ne postoje, ne postoji ama baš ništa što bi ih odvojilo od nihove velike strasti, ljubavi prema kockanju. Nedostatak novca nije nikakav problem, uvek pronalaze način da dodju do njega. Novac je ključ koji otvara vrata uzbudjenja, pokretača njihovih života. Posle prodaje svih vrednih stvari, potrošenih kredita kod familije i prijatelja, ostaju im njihove verne kolege koji ih najbolje razumeju, postaju navijači koji stoje nad glavama drugih kockara. Prelazeći od jednog do drugog, glume ogromnu sreću i oduševlenje pri svakom dobitku svog kolege kockara, u nadi da će ih častiti.
Prva i jedina misao po ustajanju iz kreveta je kocka, druge stvari ne postoje. Ne gaje nikakve ambicije u svojim životima, ne zanima ih porodica, uspeh u nekakvom poslu, nemaju hobi, dakle nemaju nikakvih problema. Jedan dodir, kontakt sa aparatom za kocku ispunjava njihove prazne duše. Žive u svom ''Las Vegas" svetu od 20 kvadrata, poznaju svaki ćosak ovog objekta, znaju smene svih radnika, pokušavaju da im budu prijatelji (naravno da bi imali od koga da zajme pare) . Usled prevelike vernosti svom zanatu zapostavljaju čak i svoje zdravlje, ne hrane se redovno, hrana košta, higijena je poslednja stvar o kojoj misle, to se lako da primetiti odnosno osetiti. Tako uzaludno troše vreme potpuno nesvesni svoje bolesti.
Napomena: Primeri su izmišljeni i ni jedna stvar se nije zaista dogodila. Svaka sličnost sa stvarnim likovima je slučajna.
- Mladi par otkazuje put na more, zbog nagradne igre u kazinu.
- Stariji kockar šapuce aparatu i mazi ga u nadi da će mu tako dati bonus igru, a kada mu konačno da bonus, onda ljubi aparat.
- Učenik Bogoslovije i pripravnik u crkvi, iskazuje svoje nezadovoljstvo usled gubitka, psovanjm Bogorodice i svete vodice. Slavski kolač je šlag na torti u ovakvom sočnom repertoaru psovki.
- Naizgled normalan momak i njegovo obraćanje aparatu.''Kurvo jedna, šta mi to radiš? Pojela si mi već dve hiljade dinara, a neceš da se otvoriš!'' Dobitak. ''To bre, mačko, znao sam da me voliš i da nećes da me izneveriš''.
- Za dekicu kockara se priča da je toliko navučen na mašine da se osamdesetih godina razveo od svoje žene kako bi je preudao za matorog bogataša, i da je čekao čak dve godine da ovaj umre i da žena nasledi bogatstvo, koje je kasnije i prokockao.
Uzvik koji se koristi na desetom stupnju iznerviranosti, a ima za cilj da ukloni iz vida, sluha i ostalih čula uzrok iste. Može da znači i čisto opominjanje da je objekat upućivanja siktera već trebalo da ode na neko mesto.
Ding-dong...
A -Ko je sad, baš u moje vreme za onanisanje?
B -Dobar dan, ja sam predstavnik poznate kompanije za proizvodnju usisivača i...
A -Dečko, izvini ali baš sam počeo da ga bacam, idi
B -Ali gospodine mi ćemo vam besplatno očistiti kuću a uz to...
A -Momak, nisam zainteresovan, imam usisivač, aj polako
B -Ali, ne shvatate, to vam je besplatno samo treba da...
A -SIKTER MORE
B -Doviđenja
A -Nema viđenja!
**********
ćaskanje negde u Jerusalimu:
Isus: jedan od vas će me izdati... ko će to biti da mi je znati, sad bih ga nabio na kolac
Pavle: Ja-neću
Isus: Nisam pitao ko neće
Pavle: Dobro znam, al ja ti kažem da te ja neću izdati ni za 30 srebrnjaka
ubacuje se Juda: jjja ććuću t-te iiiz-z-z-dati
Isus: Judo, ti još nisi otišao do "Krasnićija" po još 'leba?
Juda: Ne gospode
Isus: Sikter!
Ne, svaka čast Ivi, on je veliki gospodin šarmer i mag reči i riječi i uostalom drugi na našoj listi najvećih pisaca nema tu šta. Sve ok ali brate ne mogu da navijam za tebe to je kao da navijaš za real sadašnju kk zvezdu ili za šumahera pre deset godina još mi žao barikela baričela kako već; i sve ti to Ivo pričam zato što sam te odmah provalio čim smo se sreli.
A sve je počelo sa ovom pričom koja mi diže pretisak i zbog koje mi se gadi književnost. Još dečakom a budući da sam bio pametno ekstrasenzitivno i promućurno mada malo zamlateno dete ja sam odmah osetio tvoju lažnost brate Ivo. I tad sam se stresao zgađen ovom gnusnom laži od pripovetke: paz majku mu vuk teo da izede jagnje a ono prase ko balerina pa igralo a u Vuku se probudio bogdan popović i ašok murti i jedan esteta pre svega pa pobeđen lepotom nije mogao da je proždere nego gledo kako jagnje igra balet i igra i igra i zavlači časnog vuka sve dok ga neki čobani budale nisu skenjali. E jes, baš je tako šio mi ga đuro, kakva je to laž i dalje se nerviram. A obaška što je sve to školski napisano sa tim poentama ono: igra pobeđuje smrt, šeherzada priča priče šta je uzrok mojih jada, izdvoj temu i ideu dela, odličan 5, prožimaš sine takmičenje u velikoj plani ti je zagarantovano, kosmopolita će meni da napiše ispod odličan 5 a šta će tebi u-ta-ta. Što je baš napisano za Anu plavokosu djevojčicu sa kikama koja sedi na ivici stolice stalno napeta da se javi, čiju ćeš, tada neku neodređenu slatkost, a kasniju pičku opervaženu zlatnom srmom i srmali kadifom noćima u satenu sanjati narednih 20 godina mada je ona sada ko zna gde u kom karnegi holu.
E upravo to zamisli pojavi se Ana željna jebanja s tobom dođe ti na vrata samo da je uzmeš ko na tacni ali ne ona ti kaže e stani samo nešto da ti pokažem paj sad ovu piruetu pa ovu zvezdu pa paj sad ovaj stoj na prstima stani stani paj sad ovaj naparove razbrojs i još samo ovo labudovo jezero i ti se toliko oduševiš njenim umećem igre da je ne pojebeš nego tako zablenutog te upucaju anina braća krajišnici ili ujaci s kosova što viču a no, a nu, šegaj drva pij meku rakiju pij rakiju meku.
E oće kirac, jebi se Ivo, znaš, proždro bih je odma skočio bih na nju ko šir kan na moglija jao krv ti jebem udari u glavu prodo bi i oca i majku i domovinu i kosovo u unesko a kamoli da mislim na umeće igre i pokret balerine. Jebi se govedo lažljivo mrš idi nabijaj radosava na kolac i uživaj u detaljnim opisima.
Ili zamisli odeš na slavu gladovo si tri dana čekaš strpljivo da prođu oni čorbuljaci sa majmunskim očima ko u indijani džonsu i predjela što povukla na frižider i da konačno donesu jagnjetinu uzimaš najbolje parče zajebo si preteko si tetku što može više špricera da popije od tebe taman da kreneš kad ono krene parče mesa da igra balet ko grand bealerina i ti kažeš ohoho jeste pijem treći dan al ovo mora da vidim i igra ona plećka igra čas piruetu ovde čas piruetu onde čas u so čas u biber čas pljas kumu na čelo pa sve dole do rena ha ha zajebi ovo daj da vidim šta će naredno da igra taman se spremaš da ovoj slatkoj plećkici naručiš milana babića i dal zna da igra uz ajde mala da pravimo lom što da ne kad cap tetka anihilator i tormentor nabode je viljuškom pade plećkica u zelenu travu i ti osta rastužen zaista ali estetski pre svega nisi više gladan al si sada gladan umetnosti baleta i ah ja ću biti jedan Malarme ah samo da se rasterznim malo dertovi da si rasteram.
Ja u školu idem i dobar sam đak
Pank refren koji služi kako bi se podig'o nivo optimizma i samopoštovanja, kod ljudi čiji je životni vijek sveden na rok trajanja Panasonik baterije.
-Uđite, uđite! Kako ste danas Mitre?
-Kako ću bit' kolač mu jebem. Ajde, ubodi me, i daj neki lavor da ne prljam ovaj tepih.
-U redu, sestro daj tog Radijuma 'vamo. Mitre ovo vam je treća hemoterapija, uskoro će vam kosa počet' otpadat'.
-Barem nešto, bolje da nosim kratku kosu, bičarke je više gotive. Nisu više devedesete, kome još treba kosa.
-Svakako, svakako. Muževnije ćete izgledat', a i Mitrić na plućima vam možda donese jebačinu iz sažaljenja.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Danas vam je zakazana operacija Radovane, napokon će vam otkloniti tu golf lopticu na mozgu.
-Odlično. Nego, 'oćete mi morat' brijat' glavu.
-Da, samo sa strana. Ostalo možete zadržat', gledajte to kao šišanje, hehe.
-Ma jebeš je skrati i to, kad je već džaba, ionako je bolje da nosim kratku kosu. Promjena mi je dobro došla, nakon što me je žena odjebala i djeca odrekla u tri reda preko mejla.
Verovatno jedini grad na svetu u kom bi kritikovali pesme a ne izgled Bokija 13, kod nas se od psovki ne mogu ni čuti reči njegovih pesama, a možda je i bolje što ne mogu….
Srbija, Beograd, Tv Pink
“Poljubi me u lilihip, aha, ljubav to je samo trip, aha, budi moj Kaligula…”
-Jebem li mu mater pedersku
-Ja ne znam ko ga više pušta na tv, ne skida se, svinjčina jedna…
-Ovo treba nataknuti na kolac, vidi ga, obuo cipele na štikle
-Mrš u Makedoniju vepru jedan
Tajland, Bangkok, neka tamo televizija
“Poljubi me u lilihip, aha, ljubav to je samo trip, aha, budi moj Kaligula…”
-Poljubi me u lilihip? A on ga tako zove
-Bože, kako glupa pesma, pa čekaj, Kaligula je onaj vladar što je svog konja postavio u Senat?
-Da, ne vidim kakve on ima veze sa lilihipom
“Ave, ave, Cezare, Cezare…”
-Sad i Cezar, pa ovo nema blage veze sa životom
-Glupost čista, ali haljinica mu je lepa a cipelice su mu mast hev
-Da, baš su divne, gde li nabavlja on broj 47, moram bratu od strica jedne da nabavim
Budiš se, novi dan, ne znaš odakle da počneš, imaš previše obaveza. Osećaš se nekako mrtvo, nisi jebao dugo, žena je bila nešto ljuta pa ti nije dala ima dosta. Bili ste na nekoj večeri sa prijateljima ti se glupirao pa se ona nadrkala. Stalno si joj se posle uvlačio, butao, spremao večeru, palio sveće, svi ti papučarski fazoni, ali ništa. Spremaš sebi jutarnju, pališ prvu cigaretu. Zatim se odteturaš do kupatila. Istuširaš se. Posle toga se osećaš malo bolje. Oblačiš svoje radno odelo, krećeš na posao. Gradski prevoz kao i uvek pun, smrdi, guraš se sa ostalim nesrećnicima koji takođe pokušavaju da svoj život dovedu u red. Dolaziš na posao. Pozdravljaš se sa kolegama, pomisliš u sebi da ovaj dan i nije tako loš. Radi se. Mora se. Već si zauzet. Počinješ malo da se nerviraš. Ali ipak uspevaš da ostaneš smiren i raspoložen. Pozvao te je gazda. Njegova sekretarica te gleda onako pohotno, jer si jedan od mlađih u firmi, volela bi ona da je spavaš. Tvoj šed koji je debeo i užegao te čeka u kancelariji srdačno te pozdravlja osmehujući se. Ali on ima loše vesti. Ne nije otkaz. Ali radiđeš prekovremeno, a normalno za to neće da ti plati. Već si malo uznemiren. Izlaziš iz kancelarije, sekretarica te ponovo gleda, ti odmahuješ rukom, istog trena joj se gubi osmeh sa lica. Odlaziš u kancelariju, kad tamo čeka te stranka, tu je i čistačica koja briše pod, zato što je ovaj prosuo neko piće. Sva ta gužva te nervira. Počinješ razgovor sa strankom, ovaj je neki bilde, počinje da te masira, te ovako, te onako. Gubiš živce polako, ali ipak si profesionalan, saslušaćeš ga do kraja. Odlazi, tražiš pilule za smirenje, Krećeš kući sa posla. Pališ pljugu, nervozan si, razočaran što dan ipak nije bio tako dobar. Ulaziš u gradski prevoz, gužva je velika, neki seljak te dodriuje močugom na kojoj je nataknuto jagnje zavijeno u novine. Pa jebem ti mater, ovo je gradski prevoz brđane, kako bi ti nabio sad taj kolac u dupe jebem ti poreklo. Misliš se u sebi. Ali nekako trpiš. Ovaj ispred tebe je neki nalickani šminkeraš, gazi te svojim novim kožnim cipelicama, baba do tebe mrljma nešto, samo što ne ispljuje vilicu, sve ti se zgadilo, ludiš, jedva čekaš da izađeš, pogledaš, kad ono napolju kiša, pu jebem ti kišu, nije padala tri godine, sad našla. Izlaziš, krećeš dva koraka kad neki konj proleće kolima, kroz baru, sav si mokra, psuješ kišu, onog u kolima, najebavaš im se majke svima, ljudi te gledaju, ti im psuješ kolače i sve po spisku. Najzad ulaziš u zgradu, nisi ni za šta. Osećaš se umorno. Sada nisi sposoban više ni kašiku da podigneš. Iscrpljen si. Ulaziš u stan, osećaš da ćeš se srušiti.
-Dragi. Jedva sam čekala da dođeš. (šapuće ti) Hajdemo u krevet!
-Oću kurac. počinje
Potpuno suprotna stvar od onoga što poraženi kaže. Najčešće se može videti na nekim izborima za mis i sličnim sranjima, emisijama gde se bira pobednik između dve osobe.
Naime, tom prilikom, onaj koji nije pobedio, se trudi da pokaže kako je sve kul i da mu nije nikako krivo. Ne, ne!
Mada, zapravo bi pojeo svoja govna samo da pobedi.
* I mis za ovu godinu je....mis za ovu godinu jeeee...Slađana Gazdipušić...
(aplauz, suze, cveće...)
- Na drugom mestu je Gubavka Grob. Reci nam, Gubavka, kako se osećaš?
- Osećam se odlično! Čestitam pobednici, zaslužila je. Zadovoljna sam drugim mestom...i da, zadovoljna sam...
(u sebi: Kurveštija, mora je popušila gazdi TV kuće i celom žiriju. Kučka!)
-------
* Sale Popović: Ostala su samo 2 takmičara. U finale prolazi...(patetična napetost) ...prolazi Cobetov unuk - Cobra...
(masa je u transu, prodaje se željezo uživo u studiju...)
- Evo, sa nama je i onaj koji nije prošao u finale - Ćejo Kolac.
- Stvarno sam zadovoljan što sam stig'o do finala. Cobra je zaista zaslužio pobedu. Sve čestitke pobedniku!
(u sebi: Ciganštura prljava! Jebem i tebe i ovog ćoravog retarda)
-------
* Poštovani članovi sajta, novi moderatori su A i B.
- Odlično, čestitam novim modovima. Stvarno su zaslužili.
- Možda je i bilo boljih izbora (kao ja), ali su i ovi odlični!
- Nema šta, oraganizujmo slavlje!
(svi u sebi: Admine, poližeš mi jarčevinu! Nolajferišem ovde 2 godine, a ti izabereš neke levate!)
U ovakvim emisijama redovno ce se spremati hrana za čiju pripremu je potrebno nesto više od pola miliona dinara, uz veliko umiješe i dozu sportske sreše. Prepune su i vrhunskih komentara tipa : Ukljucimo šporet, Izgasimo mikser, Ogulimo krompir,etc...
Za danasnju trpezu izdvajamo:
-Predjelo : čorba od dimljenih ekvadorskih račića ( vrijeme pripreme-oko 50ak minuta)
-priprema : Ekvadorske račiće oljustimo i obarimo u vodi u koju smo prethodno dodali islandsku rajčicu. Kuvamo ih dok ne porumene. Nakon toga dodamo tačno 157 grama brasna tip 442 (imate ga u svim bolje snabdjevenim prodavnicama) .Krčkati na tihoj vatri 50+ minuta. Uz ovo predjelo ide sok od cijedjenog manga kao nisko-kalorično piće dobro za probavu.
-------------------------------------------------------------------------
Glavno jelo : Dimljena srnetina u umaku od trešnjinog cvijeta ( vrije pripreme -cirka sat i 15 minuta)
Srnetinu koju smo prethodno ocistili od kostiju izvadimo iz marinade ( marinada je sacinjena od 7 grama sušenih badema,prstohvata soli i 147 ml Extra virgin maslinovog ulja). Drzimo na 150 C 7 minuta,12 minuta na 160 C i 3 minuta na temp. od 200 C. Za to vrijeme u 13 razlicitih posuda Metalac GM, dinstamo tresnjin cvijet pritom pazeci da ne ostetimo unutrasnji pupoljak,jer sve ode u picku materinu. Srnetinu prelijemo sa tresnjinim umakom. Dekorisemo grancicom sibirskog kokosa. Uz ovo jelo odlicno ide suvo bijelo vino Chatou Laffite iz 1886 godine.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Dezert: soufle sa pistaćima i indijskim orahom
22 jaja odvojimo zumance od bjelanca . Umutimo i dodamo izrendane orahe i pistaće. Ubacimo u rerni i cutimo narednih 72 minuta,jer je sufleu potrebna tisina da naraste i izgleda super. Izvadimo na tanjir i dekorišemo srebrno-zlatnim baršunastim avokadom.
Nadamo se da smo današnjim menijem umnogome olaksali vasu odluku za sjutrasnju trpezu. Prijatno!
Izraz koji koristimo za umetnika eskiviranja ili izbegavanja ljudi, događaja, odgovora na provokativna pitanja i tome slično. Poučeni naslovom jasno nam je da svaka Suzana Mančić iako živi od najstarijeg zanata na svetu pa bio joj to jedini izvor prihoda neće se latiti debele kurčine i rizikovati svoju štampariju novca a samim tim ugroziti svoju budućnost pa sve da joj je za lek.
- Matori što nisi poveo Sanju sinoć na rođendan kod Džonija , bili sve parovi pa ono?!
- Dal' si lud jebotemiš pa znaš da je i Maja bila pozvana a ova moja je ne podnosi od kad me provalila da je jebavam kad radim treću smenu ako me razumeš...
- Au zaboravim ti ga u guzici bežiš ko kurva od debelog kurca.
- Opa, evo nam ide jebač , gde si ubolo te tele, sinoć se omastio kolac pa sad kurčenje i te malograđanskefore a?
- Koje crne fore, našli se mi, ja se skinuo a Suzana počne da vrišti uzme novčanik vrati mi pedeset jura da mi još zelenu pride da je više nikad ne pozovem i pobegne glavom bez obzira...
- E jebeš ga baš. Ne kaže se džabe da beži ko kurva od debeloga. Nije znala da kad ti se digne padaš u nesvest zbog nedostatka krvi, ostaje ti samo Elena ako ne upali jbg kupi lutku na naduvanje šta da ti kažem...
