Hit film medju nasim fudbalerima u par poslednjih prelaznih rokova...
Saša Ilić, Mladen Krstajić, Ognjen Koroman, Nikola Lazetić, Ivica Iliev, Milan Smiljanić, Radiša Ilić, Duško Tošić...
„idi kuci“
Tačno ta rečIdi kući1 definicija →
Prirodni kružni tok svakog malog žetončića i princip rada kazina širom svijeta. Kuća će povremeno i dozvoliti poneki dobitak ali vjerovatnoća je ipak na njenoj strani. Izuzeci su zaista rijetki.
Na duži period, kuća uvijek dobija.
Krajnji stepen vezanosti i neodvajanja od kuće. Ovakva vrsta ljudi zahteva konstantan nadzor. Da biste stvar držali pod kontrolom jako je poželjno imati nekoga da pošaljete do prodavnice. Sve vrednije stvari sakriti na mesto gde majstori nemaju pristup, na primer u podrum. Njihova nervoza se najbolje leči hladnim pivom i rakijom, a poželjan je još i trešteći tranzistor sa "Radio Moravom".
Nakon što majstor završi posao za koji će dobiti debele pare, sledi vaš deo posla. Jer niti će flaše same da se ukone, niti čaše i tepih sami da se operu. Tako se svako majstorisanje po kući obično završi dan nakon njihovog odlaska i tek onda se možete vratiti uobičajenim dnevnim aktivnostima.
- Jel' dolaziš večeras?
- Ma kakvi, došli mi neki majstori, nameštaju radijatore. Ja sam ti za njih supervizor, kao Milka Canić za slagalicu. Nego, jel ti ostalo nešto rakije?
- Ima još 3-4 litra.
- Odlično, doćiće mali to da pokupi, do prekosutra će valjda da završe.
- Pa kako toliko?
- Pa u 3 sobe, nije malo.
- Ma mislim na rakiju. Ko će to da popije za 2 dana?
- Ih, ne znaš ti s kim imam posla... Ajd' zvaću te do kraja nedelje.
- Pa prekosutra je četvrtak, što do kraja nedelje?
- Kažem ti da ne znaš s kim imam posla...
Izraz koji je koristi kada želimo da nekome pokažemo da nas smara. Ponekad se koristi iz zezanja, ili za zezanje glupih ljudi.
Epilog Olimpijskih igara iz ugla odbojkaške i rukometne reprezentacije.
Izvorna,narodna umotvorina,nastala u vreme kad nije bilo para (a kad je,pa bilo),pa su ljudi morali da se "teše" na ovaj način.
Muško:-Para nema,al je kita tvrda!
Žensko:-Kita tvrda ne mož' da se jede!
Sporazum da se ti i tvoja devojka nađete kod nekog prijatelja koji ima praznu gajbu , da vam prepusti na jedan dan.
Radi usavršavanja vaših međuljudskih odnosa.
Poznata naredba iz detinjstva. Kao klinac od sedam, osam godina, kad god bih izašao napolje na poljanu ili na školsko da igram fudbal ili kockice, keva bi mi rekla da se vratim pre mraka iliti da krenem kad se upale svetiljke na ulici. Nisam kapirao zašto je to tako. Obično bi me keva plašila belim kombijem koji se pojavljuje niotkuda kad padne mrak i u njemu se odigravaju razne stvari.
Ako bih slučajno došao malo kasnije, jer u žaru igre, normalno je, zaboravim kad se upale svetla i počne prvi sumrak, roditelji bi se od brige naljutili i pretili kako sledeći put neću moći da idem dalje od ulice. Uvek bi pogazili tu kaznu kad bi me pustili naredni put napolje da se vozim ili igram malo dalje od kuće.
Vremena su prošla. Situacija se promenila, kao i kriterijumi. Sad se na žurke, rođendane i klabinge polazi debelo posle mraka. A vraća se rano izjutra, kad se peče prvi hleb i pogačice za radnike koji su završili noćnu smenu i one koje započnju radne zadatke u prvim zracima Sonca.
Onaj simpatičan osećaj koji vas prožme kada se, sa ma koliko lepog putovanja, vratite u vaš topli dom.
Zajebana stvar.
Samo tebe mogu da optuže za zapišanu dasku wc šolje, a ti nemaš na koga drugog da svališ krivicu.
