Poznata naredba iz detinjstva. Kao klinac od sedam, osam godina, kad god bih izašao napolje na poljanu ili na školsko da igram fudbal ili kockice, keva bi mi rekla da se vratim pre mraka iliti da krenem kad se upale svetiljke na ulici. Nisam kapirao zašto je to tako. Obično bi me keva plašila belim kombijem koji se pojavljuje niotkuda kad padne mrak i u njemu se odigravaju razne stvari.
Ako bih slučajno došao malo kasnije, jer u žaru igre, normalno je, zaboravim kad se upale svetla i počne prvi sumrak, roditelji bi se od brige naljutili i pretili kako sledeći put neću moći da idem dalje od ulice. Uvek bi pogazili tu kaznu kad bi me pustili naredni put napolje da se vozim ili igram malo dalje od kuće.
Vremena su prošla. Situacija se promenila, kao i kriterijumi. Sad se na žurke, rođendane i klabinge polazi debelo posle mraka. A vraća se rano izjutra, kad se peče prvi hleb i pogačice za radnike koji su završili noćnu smenu i one koje započnju radne zadatke u prvim zracima Sonca.
Могао си ово мало да рашириш, да упоредиш данашње клинце са временом кад си ти био клинац, да убациш неку догодовштину из тог периода.
Dobio si prvi od mene + !!!