Jedna od onih odlučujućih situacija u kojima će se svako od nas prije ili kasnije naći, htio to ili ne.
Izuzetno povećana doza nervoze, kao propratna pojava stresa, će nam u svakom trenutku tog događaja biti vjerni pratilac, dok će, poput kiše meteora po vedroj ljetnoj noći, različiti ishodi da nam kolaju mislima, ne dajući nam da racionalno razmišljamo, niti da donesemo odluku zbog koje nećemo provesti besane noći kajući se što nismo bolje promislili o svemu.
Obično ćemo u tu situaciju ući potpuno nespremni, jer, za takvo nešto ne postoji vježba, to nas pogodi kao grom iz vedra neba, dođe nam do mozga u onim magičnim trenucima kad sjedimo u parku sa društvom u kasno proljeće ispijajući pivo i čudeći se kako ponekad sve može da bude tako bajno i šta li će se desiti da naruši takvu idilu.
Konkretnog savjeta u takvim situacijama nema, svako se nosi na svoj način, tek na takvim ispitima se vidi koliko neko može da se nosi sa životnim problemima i koliko je zapravo spreman za ono što mu sljeduje.
- Sutra pivo?
- Ništa od mene, brate.. Sutra imam sastanak sa sudbinom.
- Aj ne seri, šta 'e bilo?
- Ma ona moja zakevila, idemo sutra na razgovor kod njenih roditelja..
- Au, jebote.. Srećno.
- Nema te sreće koja će me ovoga spasiti, vjeruj.
-----------------------------------------------------------------
- Jesi dao šta?
- Ma, jedan ispit.. Roditeljima rek'o da sam na budžetu..
- Pa konjino, šta ćeš sad?!
- Ništa, prekosutra dolaze da provjere sve, gotov sam..
- E, baš si najeb'o. Ništa, bilo je lijepo poznavati te.
Krajni stepen rasijanosti. Finale prolupalosti. Vi ste profesor duže od 10 godina. Arhimed dok crta krugove. Alchajmer, u poređenju sa tim stanjem, zvuči poznato.
- Dragi, stigao si! Kako je bilo u parku?
- Dobro! Sreo sam druga iz vojske. Otišli smo u obližnju kafanu i malo se prisjetili starih dobrih vremena. Znaš kakav motor ima... Dovezao me je kući!
- Na motoru?
- Da!
- Samog?
- Samog. Što pitaš?
:Istrčava iz stana.:
- Šta joj bi?
- Jadna moja djeca!
Recenica kojom mozete sebi ustedeti mnogo truda.
Sedimo u parku na klupici pored maksimalno sredjenih devojaka, cekaju sponzora. Drug pokusava da ostvari kontakt
-Devojke odakle ste?
Gde ste krenule tako skockane?
-Mile nema smisla, pazi sad
ako me neko slusa neka digne ruku.
Iskuliraj covece popij pivo.
Cekaju sponzora. Skupe su one za odrzavanje, nismo mi ta liga.
Ličanin je osoba koja se prepoznaje po sledećim osobinama:
1. Odaziva se na ime Neđo, Mlađo ili Boro.
2. Iako je poznat kao neustrašivi ratnik i junak, plaši se lekara.
3. Njegova žena nosi brkove.
4. Prezime mu se završava na slovo A (Prica, Desnica, Jelača, Drljača, Travica...)
5. Na ličkom jeziku se "ovde" kaže "vooođ'ka".
6. Smatra da su kompjuteri i internet "najveća glupost koju je ljudski rod izmislio".
7. Nosi sako i kad spava.
8. Kad nije na gradilištu, dane provodi sedeći sa zemljacima na klupi u parku, sa prekrštenim nogama, sa cigarom između dva prsta, ispravljenih leđa kao da je progutao armaturu, posmatrajući prolaznike.
9. Kune se da lično poznaje predsednika opštine, slikao se sa skoro svim političarima i estradnim ličnostima.
10. Veruje da je najveća opasnost za ljudsko zdravlje PROMAJA, a lek za sve bolesti je BELI LUK I RAKIJA.
11. Pristalica je svih mogućih teorija zavere, veruje da je Elvis Presley još živ. Plaši se štetnog zračenja koje mu preti sa komšijine antene.
12. Prezire latinicu, mada ćirilicu još uvek nije sasvim savladao. Izostavlja slovo H na kraju reči. Ne koristi znake interpunkcije.
13. Voli da nosi uniformu. Ima bar jednog člana porodice koji je vojno lice, policajac, portir ili bar otpravnik vozova.
Recitovanje Preverovih stihova, zarad dobijanja pičke od romantične intelektualke.
-Hiljade i hiljade godina
Ne bi bilo dovoljno
Da se opiše
Kratki sekund večnosti
U kome si me ti poljubila
U kome sam te ja poljubio
Jednoga zimskog praskozorja
U Parku Monsuri u Parizu
U Parizu
Na zemlji
Na zemlji koja je zvezda...
- Uf, je l' sad može malo opa-cupa?
Jedno od značenja je i gubiti vreme, ne raditi ništa pametno, razmišljati o nečemu bezveze.
Mirko sedi na klupi u parku i puši Drinu sa pogledom izvan svakog zla. Dolazi Slavko i pita ga:
- Brate, šta se radi?
- Ništa, evo kombinujem malo.
- Jel vidiš onog solo lika za šankom, celo vreme mu prst na čelu i oči na plafonu?
- Au, bre, taj nešto opako kombinuje.
Flafičast mladić. Svojim izgledom jako podseća na Legolasa i odiše nekim vilenjaklukom. Pliva ženski i vrlo retko kvasi kosu. Ne pije dedinu džibru sa sela i ne jede luk, čvarke i pihtije. Ne gotivi Čkalju i Paju, već Hju Granta i Saru Džesiku Parker u ulozi raspale Keri Bredšo.
Momak kojeg nikada nećeš videti i čuti kako punim ustima psuje sitno žito i krvavu pogaču Mihi i njegovim taktičkim zamislima sa trojicom štopera jer ne prati fudbal i suviše je kulturan da bi urlao po kući. Videćeš ga u parku dok sedi na klupi, liže rumenka i pije vodu, a kad ustane primetićeš da vozi rolere.
Ima puno prijateljica koje za njega kažu da je prava duša, a one koje ga znaju tek iz viđenja kažu da deluje kao jako fin, učtiv i pametan momak sa stilom. Nema puno muških prijatelja, možda jednog ili dvojicu ništa manje sumnjivih. Kod mužjaka koji znaju da ovaj hoda zemljom postoje sumnje da poseduje bubilija sa kojim se šuri u plinaru, maštajući odlazak iz zemlje zbog problema sa desnima i romantični život u zagrljaju svog Gej Ričija.
- Onaj tvoj sin okačio poster polugolog Švarcenegera u sobi.
- Kao prvo, on nije samo moj sin. Kao drugo, to nije Švarceneger, već Džoni Dep.
- Pa ne znam da li je i moj... Da je moj sad bi bambusao ono komšiče što ga posmatra redovno kad izađe iz kuće, a ovako čipkast može da bude samo na nekog drugog.
- Sad sam ja kriva za sve?
- Jesi! Lepo sam pričao da ga ne oblačiš u roze dok je bilo beba.
- Znaš i sam da sam htela ćerku.
- E pa eno ti je, lepi gole muškarce u sobi.
U žena to je krajnja stanica pred izrigotinu kroz prozor u japanskom vozu koji piči li piči. Ona pati, a i ja s njom. Traži mi da je ližem, simpara nisam pa kažem ne. Ali ona tužna. A ne volim kad je tužna. I onda prođe par sati i bude radosna.
Kao neko dijete s Tarnerom, zapela da ide u Dunavski park. Šta ćeš u Dunavskom parku, ženska glavo? Oće da hrani golubove. Dobro ajde. Odveo bi je nego moram do pošte izmirit račune. Kažem ne mogu. Ona se opet zakači. Jebeni Dunavski park i rakpederski kljunari. Pa koji ti je kurac? Već počinje da me zabrinjava. Kao Emili Rouz u završnoj fazi.
Ali zajebah se. Nije završna faza. Tri naredna dana zapela da ide u bioskop da gleda Malog Budu. JEBEM TI OCA U PRKNOOO HAHAHAH. Pa gledao sam ja to jednom. Lijepa kombinacija transfera i autizma. Gledao sam, opet ne mogu. Kažem ne mogu. I onda 14 puta do kraja dana Mali Budo, Mali Budo, Mali Budo... Kažem ne mogu.
Ali četvrti i zadnji dan je bio najgori. Pošto evo ne znam kako adekvatno da vam dočaram tu vibru u zraku. Prenijeću vam sve tačno onako kako je bilo. Još uvijek sam malo šokiran. Svašta je rekla.
- inače strašno sam nervozna. još otkad sam popila neko pivo osećam akutnu depresiju celom dužinom tela. sigurna sam da nije bilo u njemu ništa dodato. zato mi nije jasno što se ovako osećam. sad bih vršila masovne pokolje. palila bi sela i nožem kidala nebelkinjama bebe iz utrobe. skakala bi po usmrdelim leševima dok se ne raspadnu. iskopala bi majku iz groba i istukla je opet. spalila bi sinagogu i igrala se s davidovom zvezdom kao dete. posle bi je bacila u savu.
- ogromna količina agresije nalazi se trenutno u meni. kao da sam uzela šaku ketamina. ne znam šta da radim i ovaj osećaj potrebe da otvorim nekom lobanju ne prolazi. ako budete sutra čuli o ženi serijskoj ubici na N1 znajte da sam to ja. baš mnogo ljudi bi sad ubila. ubijala bi i ubijala dok mi se duša ne pocepa. dok mi se glasne žice ne pokidaju i vidim samo mrak kroz livadaste oči. uradiću sve to. isuse, spremna sam. pobiću ih sve. zapamtiće oni mene. oće.
Obično se kaže za druga (lika) koji ce veceras (za vreme alkoholisanja) nalivati časicu kad god je to potrebno.
Sedimo u parku i pijemo rakiju:
A: da vidimo ko će večeras da bude Kosovka Devojka?
B: ja mislim da bi to trebao da bude Neca.
Neca: Što ja pa, pa ja sam bio sinoć?
A: ne lupaj nego uzmi časicu i počni da sipaš.
Osoba koja šlajm i ostale sadržaje usne šupljine izbacuje iz sebe ne birajući mesto i vreme. Na ulici, kroz prozor kola, pa i u zatvorenom prostoru ako mu "nadođe".
Pored pljuvanja, voli i da se usekne tako što palcem pritisne jednu nozdrvu, a onda kroz drugu snažnim duvanjem istrese slinu na trotoar.
- Dobar komad onaj tvoj Uglješa, prava muškarčina!
- Ma jeste, samo mnogo voli da pljuje...
- Koga?! Vlast, političare, novinare? Ako, njih i treba...
- Ma ne bre to, nego bukvalno! Pljuje ko fudbaler, gde stigne. Juče u parku kad je ispalio šlajmaru veliku ko pile, mislila sam da će srušiti spomenik palim borcima!
