Jednim potezom uništiti sve što si uradio u životu. Kad tokom cele osnovne važiš za dobro dete a onda se na maloj maturi napiješ i ispovraćaš po razrednoj; kad se udvaraš devojci a onda joj u besu kažeš da je krmača; kad se pripremaš za ispit i onda se naduvaš noć pred isti; kad celi život budeš porodičan čovek a onda pod stare dane nađeš švalerku.
Jedan potez može da potre sve ostale.
Dušan: Eto Bora Čorba se posro na sebe pesmom E moj druže zagrebački Nadžak: Jao Dulli idi slušaj Seku. Otkud ti to za Boru Dušan: Kako otkud, evo pa se sama uveri http://www.youtube.com/watch?v=aCZvtNH_jy8 Nadžak: Nisam ovo nikad videla Dušan: Eto što se to ne desi Ekstra Neni ili Maji Nikolić nego baš njemu. To je jer je takav čovek Nadžak: Nemam komentar idi slušaj Seku X: Da da slušaj Seku i Jecu Karleušu seljačino Provokator: Da da seljačino idi slušaj Grand Nadžak: Da Grand slušaj! Neko ko se tek registrovao: Evo registrovao sam se da ti dam minus. Haug Bora živela Ekv Pank nije mrtav Dušan: Ok očigledno je ko je u pravu nema veze ljudi. Pozdrav
*napomena: napisao sam umesto x u originalu Brus ali sam pogrešio jer me on nikad nije vređao i molim ga da se ne ljuti
Psihičko stanje koje nastaje usled jedne te iste operacije koju obavljamo jedan duži vremenski period bez prekida. Refleksno staje vreme, dišemo po navici i samo je bitno to što radimo kao da nam život zavisi od toga. Dešava se ako ste pušač da zaboravite da zapalite cigaru.
- Milena šta ima da se jede? - Stodva! - Šta bre stodva šta ima da se jede? - Idi bre u kurac, trebim ovaj pasulj od podne uvrtelo mi se u glavu, idi kod one tvoje kurve pa nek ti ona da! - A kad razmislim nisam nešto ni gladan... - Bolje da nisi!
Poodmakla faza Ima se, može se. Karakteriše je potpun haos i razpičkavanje para na sve strane. Individua se toliko pogubi u tom silnom, na mufte stečenom kešu, da je potpuni gubitak para za manje vremena nego što su stečene, veoma realna i izvesna mogućnost. Svaki iole normalan baja sedi sa strane i gleda ili jednostavno tu i tamo zamrmlja Ne može to tako, ali dok keša pun tikvan ne shvati to u svojoj glavi, jebiga.
-O, des' brate, dobar ti ajfon taj! I ta Armani majica. Kad si pazario to? -Juče, brate. Dobio 500 jevreja na kladži, ludilo. -Ima se, besni se, a?
Naša verzija izreke "Ima se, može se" jer iako je slaba finansijska situacija uvijek se izrodi para da se provede bila to slava, svadba, rođendan ili najobičniji izlazak.
-Dade Bog, ubodoh na kladari sinoć, biće ludnica večeras. _____________________________________________________________ -Kume ne brini, skontaćemo nešto. Imam ja onog golfa, staviću ga na prodaju. Kad je svadba, mora da se ori na sve strane. _____________________________________________________________ -Evo idem do babe, ponio sam rezervni indeks, moram skupiti koji dinar za rođendan. Kasnije idem do tetke, nešto sam je poželio.
Mitska tečnost koja u kontaktu sa urinom boji vodu oko tebe kako bi svi videli da si pišao i onda bi tebe trebalo da bude sramota. Naravno ako negde i postoji, kod nas je neće uvesti jer bi svi još više pišali u bazen. Znajući kakvi smo, mi bi verovatno izmisli neko takmičenje u kom bi se merilo ko može najviše da oboji bazen.
Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja: -Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.
Postao čovek alkos. Aj što je on, nego je i onog sirotog konja napijao, pa su tako uradjeni orali drumove i kurčili se nad Turcima.
Turčin - Mark, ne bre nedir? Oresh yollar? Prevod - Marko, koj ti je brate? Što oreš drumove?
Marko, sila od junaka (im'o čovek keša, pa je plaćao ljudima da ga hvale) - Aj pali Ture bure valja. Mojne te izgazimo Šarac i ja. (vino-klo, klo, klo)
Šarac, mega hors koji je um'o da priča (raga nevidjena) - Brate Marko, daj još neki gutljaj. Mojne si stipsa. Još malo mi treba da se istripujem i počnem da letim. (pola Markovog vina-klo, klo, klo)
Krenulo šibanje, Turci pobegoše, Marko i Šarac postaše heroji, a ljudi poučeni hrabrošću zvanom alkohol i dalje hrabro gaze njihovm utabanim stazama.
Narodski izraz ostao od starina kada se vršidba obavljala volovima ili konjima, na guvnu. Kako su se pastuvi koristili za ostale teške rabote poput oranja i tegljenja tereta, a i neke, ne tako teške, poput produženja loze i paradiranja po vašarima, kobile su bile prve na udaru. Posao nije bio lak tako da su seljaci svaki put pre vršidbe imali problema da uhvate neku kobilu u gomili onih koje su spokojno pasle po livadi. Najsporija i najbaksuznija među njima bi obično završila privezana za kolac, vrteći se vasceli dan u krug, gazeći nogu pred nogu i odvajajući slamu od dragocenog zrna. U žargonu označava nekog ko je ni kriv ni dužan izvukao deblji kraj zbog svoje maleroznosti i nesposobnosti da utekne iz, po njega loše, situacije.
Noć, dva momka šetaju kroz školsko dvorište. Jedan od njih paleći cigaretu pri svetlu upaljača ugleda dobro poznat predmet kome tu nikako nije bilo mesto. Lagano podiže špric sa iglom sa zemlje i pokaza ortaku. ,,Jebeni narkomani, tu će ujutru čeprkati deca", promrlja ovaj. ,,Baciću ga u kontejner preko puta, ovde su sve kante odvaljene", reče drugi. Krenuše lagano ka kapiji kada iznenada, kao iz zemlje, ispred njih iznikoše dva pandura. ,,Dragane, to su ona dvojica na koje se žali ceo kvart", reče jedan od njih, ,,drži ih!" Njegov kolega uhvati za rukav mladića sa špricem i škljocnu lisicama oko njegovog zgloba. Krenuvši rukom u kojoj je bio špric ka policajcu mladić povika: ,,Ali mi nismo ta dvojica, našli smo usput, krenuo sam da bacim u..." Udarac u glavu ne dopusti mu da završi rečenicu. Dok ga je svest lagano napuštala, uspeo je još da vidi ortaka kako pruža ruke ka drugom policajcu i sebi u bradu psuje njihovu nesrećnu zvezdu koja ih je navela da, mimo uobičajene trase, uhvate prečicu kroz školsko dvorište.
