Salveta, pikavac, pakla cigara, flaša, kesa i govno.
Ono što ćeš uvek naći u izobilju kako pluta oko tebe, ako se usudiš da tamo kročiš u more.
„prekinuti govno na pola“
Tačno ta rečPrekinuti govno na pola1 definicija →
Devojka koja deli reklamni materijal na ulici.
Posao kojim se bavi je u svaku ruku nezahvalan. Ma koliko nam isli na živce "ovi što smaraju sa flajerima", pokušajmo da se stavimo u njihovu poziciju.
Sedam do osam sati na ulici, izloženi prekim pogledima i guranju od strane užurbane mase.
Nakon svega toga odlaze do nekog nadrkanog privatnika koji im tutne šugavih 500 dinara, gledajući ih kao poslednje govno.
Uži centar Beograda, hladan i tmuran dan. Na ćošku devojka, oko 18 godina. Sva u crnom, tamna kosa, bledo lice na kojem se samo nos crveni od hladnoće. Nosi smešne džombaste slušalice iz kojih krlja neki komercijalni metalcore. Fasciniran vizuelnim aspektom njenog bića, morao sam da sprovedem kvazi pokušaj udvaranja...
Nakon pet do šest konfuznih rečenica, prilikom kojih se govornik pošteno najeo govana, a pritom je i zamuckivao, usledio je Flajerušin odgovor:
- E, je l' znaš šta?! Ovde sam već pet sati, pokisla sam i hladno mi je. Ako možeš, MOLIM TE, bar ti da mi se skineš s kurca.
Davanje do znanja nekome da je ispao budala u vašim očima na vrlo fin način.
-Ono što si uradio/la je dno dna, jadnije ne može biti, ali ja i dalje mislim da si ti divna osoba.
Želje su poput zvezda, na početku noći puno ih nebo, a kako se bliži jutro samo jedna ostane. Da se makar na trenutak ne osetiš sam. Takva ti je sudbina i meni dopala. Nema ti mene na fotografijama, nit se moje reči nešto pamte. Čudak u očima drugih, neshvaćen čovek u najmanju ruku. A onda sretoh tebe. Nisam ti ja tada znao mnoge važne stvari o životu ljubavi ili smrti, samo eto, činilo mi se da znam taj osmeh odnekud. Beše to za mene ovakvog osmeh spasa. Još sam tada bio od onih koji veruju da jedan susret nikako ne može biti slučajnost i da jedan pogled poput tvog, može me naučiti više od svih knjiga. I tada je krenuo početak kraja jednog života. U početku te sretah slučajno, a posle bila si poput zraka. Mislim da bih se počinjao gušiti na samu misao da te nema. Jutrom bih bio rasut u komade i nije bilo te sile koja bi me mogla sastaviti, sem eto da te kao slučajno sretnem. Onda ti se omaklo da pričamo nešto nevažno. Beše to bitan dan za mene. Tada sam shvatio da čovek koji nema ništa, može mnogo izgubiti. Tako je išlo neko vreme. Kao u Dostojevskim Belim noćima, unapred bih se radovao našim susretima i pričao ti kao iz knjiga. Ponekad tek zastajkujući da oslušnem tvoju šutnju. I to je bio jedini smisao mog života. Živeti da neko ćuti pokraj tebe. Bilo je tako ukupno devet večeri, ne računam ono predvečeje, kada je kiša sprečila susret. A onda, umorile su te reči. Jedan sivi grad i jedan sivi kaput. Jednostavno si otišla. Od tada poput izbeglice pokušavam pričati sa ljudima, ponekad želim da ih slušam samo, ali često mi kažu, da nemaju sada baš vremena za čoveka. I gledaju me čudno, kao da nisam odavde, već sa Jupitera.
Kad sam bio mali kažu dobar bijah drug i u svakoj krađi uvijek bijah tu, kad sam bio mali kradoh tuđe grožđe, kradoh plavo grodzje, kradoh tuđe dunje, tuđi jorgovan. I mislio sam više nikad krasti ne, rekao sam više nikad krasti ne, dok ne sretoh te ... I evo kradem ljubav tvoju, kradem osmijeh tvoj, kradem nježnosti tvoje jer mi ih ne daš ti...
Miladin Šobić
Vremenski interval koji se drastično razlikuje u zavisnosti od toga da li vi čekate nekog ili neko čeka vas
U današnje vrijeme najčešći način ophođenja prema iskrenim (prim. aut: ili bolje reći naivnim) osobama.
A: Znači, misliš da sam lijepa?
B: Pa, da. Stvarno jesi.
A: Bježi bre tamo, našao si na rođenu sestru da drkaš!
Prvo što pomisliš kad ti padne kap vode na vugla dok se šetaš.
Ritualno se izbacuje posle burne noći, smrdi na sva moguća zla koja smo sinoć popili.
Rotirati baterije na daljinskom u nadi da će raditi bolje.
Debelo tvrdo govno, zaglavljeno na pola puta od bulje do WC šolje.
- Uf, majku mu jebem, aj' probam još jednom. Moram! HIIIIIIII! A? To kralju!!!!
