Aktivnosti u odeljenju koje je na ekskurziji.
„zajedno smo pišali u pesak“
Rečenica pri nazdravljanju. Svaki put kada se dobro zarakija, ovaj ritual se u toku veselja više puta ponavlja, i govori. Obavezno je da se gleda u oči. Koliko sam upućen, postoji od davnina, naši preci su nekada granama udarali po vodi koju su pili, i gde su se kupali. Verovalo se da se ovako teraju zli dusi i demoni iz vode. Mi smo to preneli na alkohol, a i početak svakog veselja, počinje "kucanjem"... Što bi ja rekao kada se opijam, "Aj da smo živi i ZDRAVI, živeti se može i na aparatima"
U zdravlje!
Spremate ispit koji je za 10 dana, a tek ste u fazi "prethodni pregled gradiva". I mislite da ste najveći bijednik koji se nije udostojio bar jednom da počne učiti na vrijeme, osjećate neadekvatnost, grižu savjesti... Onda se čujete sa koleginicom koja je takođe zaglavila i žalite se međusobno. Posle razgovora, shvatate da su sva loša osjećanja nestala. Kao, šta li se desilo!?
Kada izgleda da si ubio monstruma, nikada ne proveravaj da li je zaista mrtav. Nikada naglas ne citaj knjigu za ozivljavanje demona. Ne pretrazuj podrum, pogotovu ako je upravo nestala struja. Ako tvoja deca pocnu da pricaju na nekom cudnom jeziku ili tudim glasom, odmah ih upucaj. Ako kucni uredaji pocnu da rade sami od sebe, ne cekaj dalji razvoj dogadaja nego se odmah seli! Ako usput izgubis neki deo tela, ne ocajavaj. Na to mesto ce se lepo uklopiti testera, harpun, sablja...
Rečenica koja odlikuje trve šmekera, štampača zbirke zadataka..
Smrtnici je koriste kad likuju, kad im nije dosta to što su u pravu, nego bi još i profesori da budu. Nije za svačija usta..
Magarac(16 godina): Koji je konj ovaj Petrović! Menjaj ga!
Ćale: Nije to Petrović..
- Nego ko je?! Pogledaj mu broj na dresu!
- ...
- Je l' Petrović?
- ...
- I, šta smo danas naučili u školi?
- E nemo' ti jebem mater!
Kad se posvađaš sa lepšom polovinom,taman toliko da ne pričate neko vreme.
Momentum spoznaje savremenog istorijskog trenutka retrogradacijom subjektivne komparacije flešbeka. Ili što bi normalan svet rekao- Ne jebi me da se ovo dešava.
Pa onda odeš s klinjom kupiti patike pa skontaš da je neko odlučio da se reši svih onih zaliha smešnih ali skupih primeraka obuće od pre dvadeset i kusur godina.Pa gledaš neke nove klince a nisu Palestinci koji bacaju kamenje na tenkove, pa vidiš da je Brena opet Lepa i da ponovo jaše lepša i plastičnija no ikad. Kad se nekad isuviše revnosan vojnik iz sprdnje zajebavao da će biti narednik jednog dana, kad ono...
Kad shvatiš da gluposti iz BRAVOA nisu bili rezultat tvog lošeg znanja nemačkog ili engleskog jezika onda skontaš da je sve bilo kurca palca vredno.
Izraz kojim želiš da staviš do znanja random babi da je nepristojna jer je prisluškivala a potom i upala u razgovor između tebe i ortaka, dok čekate u redu u pošti da uplatite sate za net.
Da si to rekao nekom mlađem, ne bi ukapirao, jer su dvojnici postojali u vreme analogne fiksne telefonije, kad su dvoje u(ne)srećenih međusobno mogli da se prisluškuju usled ovog tehničkog kompromisa.
- Sutra neću da idem na matiš, čeka me PES čim dođem gajbi, da bih mogao uveče da zablejim sa Majom.
- Šta ipak je vodiš na onu večeru što si joj obećo da bi se iskupio za zverstva neverstva? LOLOL
- Ma rekla je da hoće samo ako idemo kolima, pa ću da marnem ključe od lećinog karavana, ima da padne i ses u gepeku.
- To, to, matori, a odakle ti kinta za restoran?
- Uzajmio od Guje zelenaša bez kamate, ionako mu završavam neke posliće, uigrana kombinacija.
- komšijska random baba : Ne valja ti ta rabota sinko, sve sam čula, ima da te kažem Slavici i Mirku, znam te ja, ti si onaj mali sa drugog sprata...
- Izvinte, komšinice, jel mi furamo fiksni na istu centralu? Šta me bre prisluškuješ, koji moj? Fazon, još ću da saznam i net da mi kradeš preko kabla... Plju! Tužibabo špijunska...
Apsolutno isto što i ''Od nas, Srba, nema goreg naroda!''.
Veoma česta izreka prosečnog Srbina, nakon što je čuo (pročitao, video...) neku razočaravajuću, uznemirujuću vest/delo (a neretko i običnu glupost) vezanu za društvo, politiku, sport...
Ako ovo nisi izgovorio, ili pomislio, bar jednom u životu - sigurno nisi Srbin.
Naslovna strana dnevnih novina:
(veoma krupnim slovima) ''Toma: ''Sedeću na ulicama Beograda na parčetu stiropora do novih izbora!''
(i dalje krupnim slovima) ''Severina probala sok od mušmule: ''Ajme, ća je lipo... oduševjena san!''
(-||-) ''Nataša i Dača se ipak ne razvode?!''
(sitnim nekim fontom, u donjem desnom uglu) ''Mladić prekinuo pljačku banke, rizikujući sopstveni život.''
Ja: ''Eee, moj brate... Mi smo, bre, najgori narod na svetu!''
Prva pomisao kada vidite kolegu na odgovornom zadatku, koji je preko ko zna čijih kreveta i krvnih veza došao na posao. Na zadatku izgleda smešno kao i Duško Dugouško kada je regrutovan u američku vojsku.
- Dobro, kako je čovek uspeo da upadne i pogine u šahti u kojoj si ti radio?
- Šefe, ja sam kvar popravio. Ali izgleda da sam zaboravio da vratim poklopac kad sam sklonio signalizaciju. A i zakonom nije propisana kazna za radnika koji ostavi šaht otvoren, raspitao sam se.
- Pa možda je to zato što zakonodavci nisu pretpostavili da neko može biti toliko glup. Gospode Bože, regrutovali smo zeca.
- Molim?
- Žao mi je Duško Dugouško, ali zakon nije predvideo da se zečevi regrutuju u našu vojsku.
- Molim?
- Otpušten si!
