
Апсолутно исто што и ''Од нас, Срба, нема горег народа!''.
Веома честа изрека просечног Србина, након што је чуо (прочитао, видео...) неку разочаравајућу, узнемирујућу вест/дело (а неретко и обичну глупост) везану за друштво, политику, спорт...
Ако ово ниси изговорио, или помислио, бар једном у животу - сигурно ниси Србин.
Насловна страна дневних новина:
(веома крупним словима) ''Тома: ''Седећу на улицама Београда на парчету стиропора до нових избора!''
(и даље крупним словима) ''Северина пробала сок од мушмуле: ''Ајме, ћа је липо... одушевјена сан!''
(-||-) ''Наташа и Дача се ипак не разводе?!''
(ситним неким фонтом, у доњем десном углу) ''Младић прекинуо пљачку банке, ризикујући сопствени живот.''
Ја: ''Еее, мој брате... Ми смо, бре, најгори народ на свету!''
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.