Recenica kojom najcesce babe pocinju svoje definicije, u narodu poznatije kao babske price.
- Nemoj da se naginjes, ispasces kroz prozor
- Nemoj sad da me ignorises - pravices me ti od blata kad je umrem
- Nemoj da ides po kisi, 'de ces jos da mi rastes, vec nosis cetres' sesticu
- Nemoj da se diras tu - osusice ti se kicma
- Nemoj da ides u tu sumu - pojasce te medved
- Nemoj da se bijes sa decom, posle ce roditelji morati da ti idu u zatvor
- Nemoj da puckas prste - tresce ti se ruke kad ostaris
- Nemoj da pevas za stolom - imaces ludu zenu
- Nemoj da stojis tu - ubice te promaja
I, da...
Nemoj da slucajno das minus, zaglavice ti se SPACE
1 Uživalac prangijaidoidnih sredstava.
Osobe pred pubertetom ili u ranijoj fazi, mada ima i starijih. On novu godinu, Božić itd. vidi kao priliku za bacanje petardi, vatrometa, raketa i ostalih prangijaidoidnih sretstava. Vrhunac je kada bace burence na komčijinu terasu, a onda se brzo udalje iz vidikruga istog. Imaju običaj da guraju petarde, u : flaše, kanalizaciju, u saksiju, ispod staramajke, u kutiju cigara, u rezervoar jugića itd.
Okoreli uživalac prangijaidoidnih sredstava se prepoznaje po tome što ima manje od 10 prstiju na rukama.
2 Uživalac kućnih žurki.
Teško je uopšte prepoznati da li ste bili na nekoj kućnoj žurezim, da se tako duhovito izrazim. Ali ako ste se probudili: vezani za radijator krznenim lisicama, facom prilepljenom za ringlu, premazani kiselim mlekom, u tuš kabini u ženskim gaćicama, ispred stana pokriveni zavesom, na terasi sa povraćkom u saksijama, sva je prilika da jeste.
3 uživalac žurki u diskotekama
Vrlo verovatno da im je IQ manji od broja cipela jel niko normalan nebi bacio 35-50 jura na jedno veče. Često su gladni jel u olinkluziv spada samo omanja činiji žu-žua i mini pica. Ponekad neko i kresne nešto. najčešće jer dotični prilazni mortus pijanoj ribi i kreće da je žvalavi. I kada ga ona pita "Stefane ljubavi jesi to ti, manta mi se malo"
on odgovara "Jesam, maco, jesam", iako mu je ime zapravo Milorad.
Jedino rešenje za totalno sjeban sistem koji je odavno prevazišao mogućnost popravke. Obično se upotrebljava u kontekstu kompjuterskih operativnih sistema kao vid brisanja svega što se nalazi na hard disku i instaliranja svega ispočetka, ali ima višestruku primenu i van tog regularnog konteksta.
Država Srbija:
Osoba A: "Kad će bre više ova naša stoka da se nauči redu pa da živimo ko normalni ljudi?"
Osoba B: "Ma nama ovde treba jedan "format c:" pa sve ispočetka..."
Videti scenu koju bi najradije da zaboraviš (pustite bolesnoj mašti na volju):
Osoba A: "E jebote, kad bi' nekako mogao da sipam varikinu u mozak da sperem ovu ljagu"
Osoba B: "Brate, tu pomaže samo format c:"
Posle Bacanje pegle :
"Auu ala sam uradio format c stomaka !"
Poremecaj koji obicno nastupa u zavrsnoj godini srednje skole, a svoj vrhunac dostize tokom studiranja. U tezim slucajevima, aktivizam se nastavlja i posle skolovanja.
Simptomi koji ukazuju na ovo oboljenje ukljucuju nosenje sarene odece, crtanje "peace" logoa svuda po stvarima, zidovima, sveskama, ponekad i na telu i to trajno, verovanje da cete, ako se zavezete za drvo, spreciti velike drvnopreradjivacke kompanije u seci suma, svest o soku, tabuu i provokaciji u svim formama umetnosti kao jedinim i iskljucivim nacinima za resavanje nekog drustvenog problema, bacanje kamenica na organe reda tokom samita G8 verujuci da cete ih time zaustaviti u eksploataciji citavog sveta, verovanje u to da je religija izleciva bolest, te crtanje proroka muhameda i alaha u svrhu priblizavanja muslimana ostalim ljudima sveta, kupovanje karte za koncert U2 cime cete pomoci lecenju dece od tuberkuloze u africi, ostavljanje suludih grafita po zidovima grada, cije su kljucne reci "anarhija", "inicijativa", "sindikat" i "zastita", obavezno studiranje na filozofskom fakultetu.
U tezim slucajevima zabelezeni su jos neki simptomi koji podrazumevaju citanje marksovih dela i prihvatanje te ideologije, citanje bilo kakvih dela i prihvatanje ideologije uopste, dodavanje pseudonima uz originalno ime, sllusanje the smiths, a sve pod maskom decaka i devojcica naivnog izgleda i blage naravi, koji se pretvaraju u zveri kojima nisu ni teroristi dorasli, te napadaju rukama, nogama, oruzjem i vatrom svaki put kada maloletni senegalac dobije zuticu, ili radnici u grckoj podobijaju otkaze.
Bolest je neizleciva.
Pitanje koje postavljaš liku koji vozi auto koje guta 11-12 litara na 100 km.
-Čujem Dule, kupio si novo auto.
-Uzeo staru Bubu. Em je Nemac em volim to auto u pičku mater'nu!
-Ja mislim da to Boga potroši...
-Ma šta troši, 12 litara, za 'nako auto...
-12 litara! Da l' si ti dobar s glavom!? Mora da benziska ide za tobom jer ne vidim kako drugačije funkcioniše. Vidi se da imaš para za bacanje...
-Al' brate, znaš kako je autić jebački! Juče sam ga odma' prekrstio!
Za razliku od svojih roditelja koji ih školuju tako što svaki zarađeni dinar prvo bace na papir da sračunaju kako najpravilnije da ga utroše, studenti takođe bacaju na papir te iste dinare samo u malo drugačijem obliku.
- Aj konačno, rolaj...
- Ko sad zove....Uh, stari! Dobro je da nismo počeli...Halo?
- Alo sine, šta radiš?
- Ma evo s Markom, nešto iskombinovali, pa oćemo da bacimo na papir...:hihihi:
- Ako ako deco, ja sam uvek govorio, tri put meri jednom seci, svaki dinar.... Nego, gde vam je treći cimer?
- Pa on isto baca na papir, u WCeu, ako me razumeš.
- A???? Misliš, ono....Ahahahaha, dobra! E jeste ludi deco! Aj zdrao!
------------------------------------------------------------------------------------------
Gricka li te sad malo savest ti skotino naduvana!?!
Kažu da je danas veoma teško pronaći humane ljude, al' valjda kako djeluje ovo globalno zagrijavanje na naše umove u sred decembra, danas je sve više takvih ljudi.
Kupiš pempas pelene i dobiješ novi CD/Album Zdravka Čolića. Kažu: ,,Roditelji nemaju para za bacanje' pa ne mogu otići na Čolin koncert u Sarajevo. Zato Čola njima u cilju podsticanja nataliteta poklioni najnoviji album, remek djelo Bregovića. A za koju godinu će se ova humanost vratiti uduplano; doće mama i tata + sin/ćera na koncert''
Pa dobro, kažemo, lako je Čoli biti human sa tolikom lovom na raznim konto računima u bankama širom Švice. A ima li humanih ljudi, običnih građana. Kažu: ''Pa ni u Americi nema više humanosti, sredenji sloj ubiše kamate i krediti ,a kamoli negdje drugdje'' ... Pa, humanih ljudi čak nema ni u EU, al' zato, Srbija ne bi bila Srbija kada ne bi bila iznimka u odnosu na EU pa čak ako se radi i o dobroj stvari. Npr. prosječan Srbin je jedan od najvećih humnista u Evropi. Sigurno se pitate: ''Kako?'' ... Pa fino, on kupuje ulaznice, a od tih ulaznica jedan mali procenat se odvaja za unesrećene na Kosovu. Zato, zauzvrat će morati gledati govno od meča i slušati sranje od muzike posle utakmice, lokalnog benda ...
Pa eto, imamo najhumaniju organizaciju na svijetu. Oni svog najboljeg strjelca prepuste svome komšiji ,a i prodaju ulaznice po akciji ''Kupiš 1 dobiješ 3'' ...
Ustajanje ponedeljkom, ubedljivo najgori deo cele nedelje. Jedino čime možeš da mu staneš u kraj je to da naviješ sat jedno 25 minuta pre samog dizanja. Ništa lepše nego konstantovanje da možeš još 25 minuta da pružaš udove po krevetu. A onda dođe i trenutak u kojem pomisliš: "PUU jeb'o te otac u dupe, pa kad pre prođe 25 minuta"!? E, onda se kao po pravilu daš u brzo nalaženje razloga da jos malo balaviš po jastuku i emituješ mirisne divote od kojih bi zabagovao Gajgerov brojač.
Onda počneš :
- Dvojka će stići za 5 min umesto za 20
- Šta koji kurac perem zube 3 minuta, to onako ima samo u reklami za Sensodyne
- Doručkovaću sutra
- Mora da će onaj skrdelj iz Istorije Umetnosti da kasni, i onako verovatno živi u Rumuniji, ne mož da stigne pre mene!
- Krmelje ću da iskopam u krevetu, ne mora se umivam.
E, onda kad sabereš sve to, i kad opet spiskaš sve vreme..onda počneš da se pitaš, gde ostavi keva čiste čarape, gde si koji kurac gazio sa belim patikama u subotu onako pijan pa se ne vide od blata, gde je jebeni ključ, počinje kiša....Da l da ideš na fax uopšte?!
Molitvenik.
- Ćale, daj neku kintu za dgra, ljubi te brat.
- Sine, veruješ li ti u boga?
- Jok, brate.
- E, pa počni, jer veća je verovatnoća da ti se On smiluje za to bacanje para nego tvoj rođeni otac, tj. ja.
- Daj bre, mojne mi sad s tim forama...
- Ja sam ozbiljan. Uzmi one krštene reči gore s police i kreni lagano da se moliš, sad će ćale kafu da ti turi.
:uzima molitvenik:
- E, ladno soma dindži neko zaboravio!
- Dolazi 'vamo!
:nestaje s molitvenikom:
Žena koja izaziva poštovanje u svom čoporu. Ona ka kojoj su uprte zacakljene okice dok priča o svom šišanju od tri soma u Delta Sitiju, o novim čizmama od deset soma i o frajeru koji joj je nudio kule i gradove, ali ona nije htela s njim. Iz principa.
Žena koja nikad nije viđena s nekim muškarcem. Možda je frigidna, ali opet, ostavlja dovoljno prostora za fenomenalnu fantaziju o kricima koje ispušta tokom snošaja.
Ona je stalno u nekom spidu. Nikada nećete čuti kako joj je dosadno, ili se, ne daj bože smorila NEKAD negde. Ne. Ona je živ primer toga koliko reč 'urbano' može da se infiltrira u svaki neuron u mozgu i postane sastavni deo svakodnevnice. Pijaca - urbano. Bacanje đubreta - tako urbano. Kenjaža na wc šolji - urbanije ne može biti. I sa stilom naravno.
U školi je uvek bila ona oko koje su se vrtele mnoge priče. Nijedna nije dokazana, a ni opovrgnuta. Tajanstvenost je njeno drugo ime.
Na fakultetu je imala čitav tabor svojih podanica koje je uvodila na najbolje žurke u gradu (nikada se nije saznalo kako), i dok su druge devojke navatavale sebi nešto muško, ona bi samozadovoljno ispijala svoju čašu vina u separeu, kao pop koji zadovoljno suče brke dok gleda kako pastva vredno radi u polju.
Možda je nekada i razmišljala o udaji. Ali ne, to bi tako narušilo njen urbani stil života. Feri, Ariel, Glejd mikrosprej, to je tako... oh, prosto grozno.
Neki kažu da je karijerista. Drugi da je isfolirana. Treći pak misle da je samo ubogo čeljade koje nikada nije osetilo šta je dobra močuga. A ni motka.
