Posto ovih godina skoro sva mesta za izlazak u grad pre 12 a i posle 12 pustaju samo narodnjake oni tinejdzeri koji tu muziku preziru ne znaju sta ce sa sobom i tako polako pocinju da budu alkoholicari.
Dusan- Jovane ae u grad. Jovan- A gde da idemo,msm tamo gde smo bili prosli put pustaju narodnjake smorio sam se brate. Dusan- Ajde zovemo Marka i idemo na neko drugo mesto onda. Jovan- Pa gde da idemo,nigde nece da nas puste bez licne karte. Dusan- Mozemo u neki kafic na pice. Jovan- Pa ne ide mi se tamo, tamo nikad necemo da navatamo neke devojke i isto cemo da se smorimo. Dusan- Ajde onda u kafanu,veceras nema narodnjaka. Jovan- A Marko i ostali?Jel i oni oce? Dusan- Ma kad im kazem da idemo da pijemo sve oce.
Tri smrtna grijeha javnih ko-zna-zašto ličnosti u nas, koja će teška srca priznati.
Kišna Lea:‚‚Meka Maco, šta bi mogla da navedeš kao svoje mane, ovako, ajdeeeee?Ako ih imaš, hohohoooooo(anđeoski smijeh dotične)!'' Meka Maca: ‚‚Jao, moje mane! To do sada stvarno nisam nikome pričala, posebno ne mojim fanovima i širokom auditorijumu. Apropo!Mooram da priznam, veoma sam iskrena, veoma svima u lice kažem šta mislim, ponekad to nije dobro, ali ja ne mogu drugačije! Jednostavno, ne znam da se pretvaram! Ne mogu da se pretvaram da sam ono što jesam. Ouvaaaaj, mislim, da sam ono što nisam, kad sam ja-ja, to ne mogu nikako! Takođe mrzim nepravdu prema drugima, to me jako rastuži, čak štaviše, to mi se često obije o glavu kad želim isterati nešto, heeeeeeee !Jako me rastuže bolesni i ostavljene životinje. A tek što sam tvrdoglava, niko me ne može ubediti u nešto, kad sebi nešto zacrtam, to i ostvarim, strašno sam uporna!''
Slijedi samozadvoljni osmijeh ushićeni i apalauz živih mrtvaca iz publike. *
Jedna od najboljih dečijih emisija ikada napravljenih na prostorima ex-Jugoslavije.Zoran Radmilovic i Milena Dravić su donosili radost u naša srca.
Najjači citat iz serije: Zoran Radmilović brusi kosu i kaže:"Nikad nije na odmet kosu naoštriti kao ni ženu prebiti." Dečiji,obrazovni program je nekada bio pravi.
