Najcesci izgovor majki ili oceva cija djeca jedva uspijevaju da prelaze razrede od osnovne skole pa sve do fakulteta i to uz svo podmicivanje i lizanje dupeta direktorima, profesorima... Cesto cete cuti i fraze tipa: ,,On moze ali on nece" kao i ,,Da si ucio upola koliko on bio bi Ajnstajn, ali ti neces... "
Prof: ,,Gospodjo, Vas sin ce nazalost treci put ponavljati cetvrti razred osnovne..." Ona: ,,Kako ja imam pametno, a lijeno dijete, znaci nije ni plava koverta mogla pomoci..." Prof: ,,Bojim se da je tako, uradili smo sve sto je u nasoj moci... bla bla bla
Postoji određeni tip muškaraca koji izabranicama srca svoga tepaju sa imenima stelarnih objekata. Zašto oni to čine? Ako detaljno analiziramo ove izlive milošte, doći ćemo do par zaključaka:
Kao prvo, ne bi trebalo uopšte praviti razliku između Sunca i ostalih zvezda, pošto su sve odreda ogromne lopte usijanog gasa i enormne mase. Samim tim, Sunce je zvezda koliko su i ostale zvezde Sunce.
Do sad se da videti da muškarac (nazovimo ga Mile) koji podilazi na taj način svojoj dragoj ima potajne fantazije koje uključuju njeno pretvaranje u ogromnu svetleću loptu koja bi bila u stanju da ga usmrti količinom radijacije i toplote kojom zrači već na 1 000 000 000 kilometara udaljenosti od nje.
Ali, kakve Mile ima koristi ima od posedovanja lopte usijanog gasa i čelika koja lebdi u vakuumu od početka prostora i vremena? Kurčenje pred ostatkom ekipe sigurno nije dovoljno. Izvor ovih tendencija bi trebalo potražiti u kolektivnoj ljudskoj svesti iz prošlosti:
Danas nam je poznato da su se u ranijim vremenima zvezde (među njima i Sunce) gledale kao božanske nekretnine tamo gore. Bog Sunca je uobičajeno bio vrhovni bog u panteonu većine civilizacija. To nas dovodi do zaključka da Mile želi da se autodeifikuje pomoću svoje devojke: Nazivajući je svojom zvezdom, on sebe automatski postavlja kao u najboljem slučaju njemu ravnog a u najgorem slučaju kao dominantnog nad njom. (Feministi, odložite svoje sekire, ja sam moderan čovek i brinem o političkoj korektnosti, pravima, jednakosti polova, siru i vojnoj muzici.)
Zbog čega se u Miletu rodila želja za autodeifikacijom?
Ako zadremo u mutne vode psihoanalize, može se primetiti da želja za izdizanjem sebe potiče iz osećaja sopstvene inferiornosti. Šta bi Mileta moglo da načini da se oseća toliko inferiorno, da bi spas potražio u autodeifikaciji? Pogledajmo još dublje: On svoju devojku naziva nečim što bi moglo da ga ubije u milisekundi. Da se zaključiti da on podsvesno želi da se kloni svoje devojke. Zbog čega želi da je se kloni? Zato što se boji da će biti razočarana u njega, ili još gore, da će mu se podsmevati.
Nijedan drugi zaključak se ne može izvesti osim onog očiglednog: Mile ima malu pišu.
Rečenica kojom Vam roditelji ubiju svaki pokušaj da se izvadite iz nemile situacije time što objašnjavate da niste samo Vi to uradili.
- Mama, dobio sam 2 iz matematike... - Šta bre ti meni 2? Nema više kompjutera, ima da sedneš i da učiš! - Ali mama, ostali su dobili kečeve, samo nas 5... - Šta lupaš to? Što onaj Milojkov sin nekad ne dobije 1 ili 2, nego dete zaređalo sve petice! - Ali mama i on je dobio 1... - Ma šta to jedeš govna? Briga mene za ostale, nije on moj sin, nego ti! --------------------------------------------------------------------------------------------------------- - Ćale, tužila nas ona iz četvrte da smo joj ukrali gaće sa žice! - Šta bre koji kurac pričaš to? Jebaću ti mater! Zar tako da me bru... (pljas).. kaš! - Ali nisam jedini... - Šta bre... (pljas).. nisi jedini? Što nije tužila Jocu i Ivicu, nego dobra deca, oni ne kradu gaće... - Ali i oni su krali... - Ne seri! (pljas) Briga me za njih! (pljas) Ti si moj sin, ne oni!
Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS. Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!" U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.
Ako pored građevine prolazi neko žensko stvorenje, dolazi do potpune obustave radova i savršene tišine dok je pogledom ne isprate do kraja horizonta. Zatim kreću najbljuzgaviji komentari koje čovek može da smisli...
Radnik 1 - Uff, vidi je mamicu joj...kakva je, na oca bi skočila! Radnik 2 - Kakve dude ima...ma pokid'o bi je k'o Džeki lanac! hehe Radnik 3 - Kako ljulja mala...uh, sleteo bi joj sad odavde ka' Supermen! Radnik 4 - Ma Milisave, ne treba njoj Supermen, nego Bananamen! Ekipa u glas - Hahaaa!! Dobar, dobar!!...
Stav nadobudnih roditelja koji ne shvataju da čuvaju dete koje će kad-tad žedno da ih prevede preko vode.
-Ali vaš klinac mi je rekao da će da mi nabije 100 kila vazelina u dupe i da će da me jebe do besvesti! -NE! To nisu reči moga deteta! Nije da ne opsuje, ali to NIKADA ne bi reklo! A kako bi bilo da ti malo....... bla bla bla.
odgovor 99,9 % "pevača" naše estrade na pitanje koja im je pesma iz repertoara favorit.
" Ne bi mogla/mogao da izdvojim ni jednu. Sve ih doživljavam kao decu. Pa kao što roditelj svu decu podjednako voli, takav je slučaj i sa mojim pesmama."
Tipična zabluda roditelja - skorojevića koji se trudi da udovolji svakom finansijskom prohtjevu svog djeteta, bez obzira koliko on bio loš, nepotreban ili nemoralan.
Nerado se sjećao svojih dana djetinjstva: svih onih suza i neprospavanih noći kada je razmišljao zašto on ne može da ima sve što imaju ostala djeca, i zašto on mora sve da dijeli sa četvoro braće i sestara. Nije da nije imao srećno djetinjstvo - imao je veoma dobre i vrijedne roditelje koji su se čitav život borili da sklope kraj s krajem, ali mu je uvijek falilo ono nešto, nešto materijalno, opipljivo. Bicikl, nenošena odjeća, kožne patike, lijepo matursko odijelo. Umjesto toga vječita restrikcija u kući...
To mu je nekako bila bolna rana, koja bi ga zaboljela uvijek kada bi mu se djeca tražila nešto što su vidjela da drugi imaju. Samo bi se iskezio, nasmijao, mašio rukom za džep i dao koliko su tražili. Sada je barem imao para i više nego što mu je dovoljno...
Nije se čak ni uzrujavao kada mu je još maloljetna kćerka tražila pare za providne haljine, miniće koji skoro ništa i ne pokrivaju, erotsko rublje... Niti kada mu je sin tražio pare za travu, ubjeđujući ga da je to danas normalno, da svi rade. E ako je tako, ako imaju svi drugi i ako je to danas normalno, neka imaju i moja djeca...
Posle toga osjetio bi onaj čudan osjećaj samozadovoljstva i ponosa na sebe, svoju djecu i sve što je uradio - isti onaj osjećaj koji je osjetio one noći kada se spremao poći na fakultet i kada je odlučio da će postati totalni diferencijal, da će gaziti preko svega i svačega, samo da postane kao oni...
Ovo važi samo za ženski deo populacije, a radi se sledećem: Devojke/žene često svoj mesečni ciklus kontrolišu u odnosu na ciklus najbolje drugarice. Problem nastaje kada je jedna od njih promiskuitetna.
riba1: Jaoj, juče me iznenadio ciklus. Znam da uvek dobijam dva dana posle tebe. riba2: Ma meni kasni već nedelju dana. Jelena je zbog mene izbacile sve kalendare.
